Zaštitnik građana ukazao je danas da je dečji rad veoma retko posledica nebrige roditelja već da ga najčešće uzrokuju siromaštvo i zloupotreba od strane odraslih zbog čega je neophodno da nadležni organi na svim nivoima obezbede mehanizme za eliminisanje radne eksploatacije dece.
Prema navodima Zaštitnika građana, najvažnija obaveza nas odraslih je da obezbedimo zdrav psihofizički razvoj svoj našoj deci, a posebno deci koja su žrtve radne eksploatacije. Neophodno je da se zajedničkim naporima nadležnih organa utvrde i otklone uzroci zbog kojih su deca izložena fizičkom radu, tačnije da li rade jer žive u siromaštvu ili je u pitanju zloupotreba i trgovina ljudima.
Takođe je rekao da su prinudnom radu najčešće izložena deca koja žive i rade na ulici koja se zloupotrebljavaju. Više od 80.000 dece u Srbiji, prema dostupnim podacima, izloženo je nekoj vrsti radne eksploatacije koja ostavlja ozbiljne posledice po njihovo zdravlje i razvoj. U obavezi smo da jačamo zakonodavstvo i politike koje štite decu od iskorišćavanja ali i da osnažujemo institucije koje sprovode zakone, kazao je Zaštitnik građana.
Međunarodni dan borbe protiv dečjeg rada – 12. jun, ustanovljen je 2002. godine kao podsetnik da u društvu postoje dece koja su, zbog zloupotreba odraslih, onemogućena da budu srećna i zadovoljna da rastu i razvijaju se u humanim uslovima.
Eksploatacija dece propisana je Opštim protokolom za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja, prema kome:
Komercijalna ili druga vrsta eksploatacije deteta odnosi se na korišćenje deteta za rad ili za druge aktivnosti, a u korist drugih osoba. Ovo obuhvata rad dece i prostituciju dece, kidnapovanje dece i/ili prodaju dece u svrhe radne ili seksualne eksploatacije, eksploatatorsko korišćenje dece za pornografske predstave i materijale i dr. Ove aktivnosti imaju za posledicu narušavanje detetovog fizičko ili mentalnog zdravlja, obrazovanja, kao i moralnog, socijalnog i emocionalnog razvoja.
Definicije zlostavljanja i zanemarivanja deteta sadržane u Opštem protokolu u skladu su sa definicijama usvojenim na Konsultaciji o sprečavanju zloupotrebe dece u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji u Ženevi, 1999. godine, koje je prihvatilo i Međunarodno udruženje za prevenciju zloupotrebe i zanemarivanja dece (ISPCAN) u dokumentu Intersektorski pristup zlostavljanju dece (2003).
Podsećamo, čl. 32. Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta koju je naša zemlja ratifikovala Zakonom o ratifikaciji Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta (“Sl. list SFRJ – Međ. ugovori”, br. 15/90 i “Sl. listu SRJ” – Međ. ugovori 4/96) je porpisano između ostalog:
Države članice priznaju pravo deteta na zaštitu od ekonomske eksploatacije i rada na poslu koji može biti opasan ili ometati obrazovanje deteta ili štetiti zdravlju deteta, odnosno njegovom fizičkom, mentalnom, duhovnom, moralnom ili socijalnom razvoju.
Izvor: Sajt Zaštitnika građana Republike Srbije (www.ombudsman.rs).
Izvor: Izvod iz propisa preuzet je iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.
