U jednoj od najnovijih presuda Evropskog suda za ljudska prava po predstavci broj 22458/18 – Kalčićek protiv Hrvatske od 4. juna 2024. godine (objavljena na HUDOC 25. juna 2024. godine) ovaj sud zauzeo je stav u pogledu učestvovanja istog sudije povodom istog predmeta pred Vrhovnim i Ustavnim sudom.
Evropski sud za ljudska prava utvrdio je povredu prava na pravično suđenje.
1. Relevantne odredbe
Članom 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda garantovano je pravo na pravično suđenje, a ovaj član glasi:
“1. Svako, tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona. Presuda se izriče javno, ali se štampa i javnost mogu isključiti s celog ili s dela suđenja u interesu morala, javnog reda ili nacionalne bezbednosti u demokratskom društvu, kada to zahtevaju interesi maloletnika ili zaštita privatnog života stranaka, ili u meri koja je, po mišljenju suda, nužno potrebna u posebnim okolnostima kada bi javnost mogla da naškodi interesima pravde.
2. Svako ko je optužen za krivično delo smatraće se nevinim sve dok se ne dokaže njegova krivica na osnovu zakona.
3. Svako ko je optužen za krivično delo ima sledeća minimalna prava:
a) da u najkraćem mogućem roku, podrobno i na jeziku koji razume, bude obavešten o prirodi i razlozima za optužbu protiv njega;
b) da ima dovoljno vremena i mogućnosti za pripremanje odbrane;
c) da se brani lično ili putem branioca koga sam izabere ili, ako nema dovoljno sredstava da plati za pravnu pomoć, da ovu pomoć dobije besplatno kada interesi pravde to zahtevaju;
d) da ispituje svedoke protiv sebe ili da postigne da se oni ispitaju i da se obezbedi prisustvo i saslušanje svedoka u njegovu korist pod istim uslovima koji važe za one koji svedoče protiv njega;
e) da dobije besplatnu pomoć prevodioca ako ne razume ili ne govori jezik koji se upotrebljava na sudu.”
Možda se ovakav slučaj desi i u Srbiji, a s obzirom na sličnu regulativu, navešćemo i odredbe našeg Zakona o Ustavnom sudu („Sl. glasnik RS“, broj 109/2007, 99/2011, 18/2013-OUS, 40/2015-dr.zakon, 103/2015, 10/2023 i 92/2023) za koje smatramo da mogu biti relevantne.
S obzirom da se u navedenoj presudi Evropskog suda radi suštinski o sastavu veća Ustavnog suda kada se odlučuje o ustavnoj žalbi (odnosno u Hrvatskoj ustavnoj tužbi), navešćemo član 42b Zakona o Ustavnom sudu, koji glasi:
“Ustavni sud na sednici Velikog veća, koje čine predsednik Ustavnog suda i sedam sudija:
1) donosi odluke iz člana 45. tač. 6), 7), 9), 10), 12) i 13) ovog zakona;
2) donosi rešenja iz člana 46. tač. 1) do 8) ovog zakona;
3) odlučuje ako nije postignuta jednoglasnost u odlučivanju Malog veća.
Na sednici Velikog veća odluke, odnosno rešenja iz stava 1. ovog člana donose se jednoglasno.
Ako se ne postigne jednoglasnost članova Velikog veća, odluku, odnosno rešenje donosi sednica Ustavnog suda.
Ustavni sud ima dva Velika veća.
Predsednik Ustavnog suda određuje sastav Velikog veća godišnjim rasporedom poslova Ustavnog suda.”
Članom 45. stav 1) tačka 9) ovog zakona propisano je da Ustavni sud odlukom odlučuje o ustavnoj žalbi.
Kada je u pitanju izuzeće sudije Ustavnog suda članom 42. Poslovnika o radu Ustavnog suda (“Sl. glasnik RS”, br. 103/2013) propisano je:
“Ako postoje uslovi za isključenje ili izuzeće sudije Suda, sudija je dužan da o tome pismeno obavesti predsednika Suda.
Isključenje ili izuzeće sudije Suda može zahtevati podnosilac ustavne žalbe i žalbe.
Sud odlučuje o ispunjenosti uslova za isključenje ili izuzeće sudije, saglasno članu 8. Zakona, bez učešća u odlučivanju sudije čije isključenje ili izuzeće je traženo.”
Članom 8. Zakona o Ustavnom sudu propisano je da se o pitanjima postupka pred Ustavnim sudom koja nisu uređena ovim zakonom shodno primenjuju odredbe odgovarajućih procesnih zakona.
O pitanjima postupka koja nisu uređena ovim zakonom ili odredbama procesnih zakona, Ustavni sud će odlučiti u svakom konkretnom slučaju.
Kako razlozi za izuzeće nisu propisani Zakonom o Ustavnom sudu pretpostavljamo da bi se u konkretnom slučaju iz ove presude Evropskog suda, jer je bio u pitanju krivični postupak, pre odlučivanja Ustavngo suda, shodno primenjivale odredbe Zakonika o krivičnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014, 35/2019, 27/2021-OUS i 62/2021-OUS), odnosno član 37. Inače, Ustavni sud je zauzeo stav Su – 131/1 od 1. juna 2010. Godine, da u postupku po žalbi i ustavnoj žalbi pred Ustavnim sudom moguća je shodna primena pravnog instituta izuzeća i isključenja propisana Zakonom o upravnim sporovima, odnosno Zakonom o parničnom postupku na koji Zakon o upravnim sporovima upućuje, te pretpostavljamo da isto važi i za Zakonik o krivičnom postupku.
2. Obrazloženje presude Evropskog suda
Protiv podnosioca predstavke i njenog sina vođen je krivični postupak za krivična dela protiv službene dužnosti, koji su prvostepenom presudom oslobođeni. Vrhovni sud je po žalbi državnog pravobranilaštva poništio oslobađajuću presudu sa obrazloženjem da je odbrana podnosioca nelogična i nedovoljno dokazana i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. U veću Vrhovnog suda učestvovao je sudija B.B.
U ponovljenom suđenju, Općinski sud u Novom Zagrebu osudio je podnositeljku predstavke i njenog sina za ista krivična dela, nalazeći da odbrana podnosioca predstavke nije ubedljiva, pozivajući se na presude Vrhovnog suda. Županijski sud u Zagrebu potvrdio je prvostepenu presudu.
Podnosilac predstavke je podnela ustavnu žalbu Ustavnom sudu i uložila prigovor na nalaze nižestepenih sudova u pogledu verodostojnosti njene odbrane. Veće Ustavnog suda sastavljeno od troje sudija, uključujući i sudiju B.B, ispitalo je meritum i potom odbacilo njenu ustavnu žalbu.
Podnosilac predstavke se žalila Evropskom sudu da Ustavni sud nije bio nepristrasan, kako to zahteva član 6. Konvencije, s obzirom da je o njenoj ustavnoj žalbi odlučivao sudija B.B. koji je prethodno, kao član Veća VSRH, poništio prvostepenu oslobađajuću presudu. Podnosilac predstavke je umrla tokom postupka pred Evropskim sudom, a njen sin je preuzeo postupak.
Evropski sud je naglasio da su i Vrhovni i Ustavni sud ispitali osnovanost predmeta podnositeljke predstavke, posebno kredibilitet njene odbrane. Konkretno, Vrhovni sud je, odlučujući o žalbi, razmotrio ocenu dokaza prvostepenog suda i utvrdio da odbrana podnosioca predstavke nije dovoljno dokazana. Takvom odlukom Vrhovnog suda kasnije se rukovodio i Općinski sud u Novom Zagrebu. Zatim je Ustavni sud ocenio ustavnost presude Županijskog suda u Zagrebu, kojom je potvrđena presuda Općinskog suda u Novom Zagrebu, posebno imajući u vidu prigovor podnositeljke da su nižestepeni sudovi pogrešno ocenili njenu odbranu kao neuverljivu.
Evropski sud je zaključio da su veća Vrhovnog suda i Ustavnog suda u kojima je isti sudija B.B. ispitao meritum predmeta, pa su shodno tome i postupci pred tim sudovima neraskidivo povezani. Pored toga, iako navedeni sudija nije odlučivao samostalno već u većima oba suda, Evropski sud je smatrao da ova okolnost nije presudna prilikom ocene objektivne nepristrasnosti Ustavnog suda.
S obzirom da sastav veća Ustavnog suda nije garantovao njegovu nepristrasnost, Evropski sud je utvrdio povredu člana 6. stav 1. Konvencije.
3. Zaključak
Možemo reći da je zaključak iz presude Evropskog suda sledeći:
Kako je isti sudija ispitao meritum predmeta pred Vrhovnim I Ustavnim sudom to je uticalo na objektivnu nepristrasnost ustavnog suda, bez obzira što nije odlučivao samostalno već u većima oba suda, čime je povređeno pravo na pravično suđenje podnosioca predstavke.
NAPOMENE:
Radi se nezvaničnom prevodu presude Evropskog suda.
Presuda je konačna.
Izvor: Izvod iz propisa i sudske prakse preuzet je iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.
