Ovaj tekst je ekstrakt iz stručnog komentara „Kako se praznuje u Srbiji?“, koji je u celosti objavljen u časopisu Rad, prava i obaveze, br. 14, jun 2024. god.
Svake godine, u vreme svakog praznika krene polemika, da li se kod nas praznuje dovoljno, odnosno da li je predviđeno dovoljno neradnih dana u toku godine. Mišljenja su različita, neki tvrde da se kod nas radi premalo a praznuje previše, drugi se pozivaju na evropske i svetske standarde i tvrde da u tom smislu nismo izuzetak, štaviše da zaostajemo po broju slobodnih dana.
Kako god, ovo jeste zanimljiva tema. Jer, nažalost, kao i vezi svega ostalog, po mom mišljenju, regulativa u vezi s tim nije urađena kako spada. Naprosto, zakonodavac nije dovoljno promislio u vezi svih aspekata.
Inače, sve ograde date u napomeni na stranici „PRAVILA KORIŠĆENJA PRAVNOG PORTALA“, odnosno koje sam davao u prethodnim autorskim tekstovima objavljenim na Pravnom portalu (u vezi očekivanja, namera, motiva, svrhe i manira pisanja teksta, odsustva namere izvrgavanja ruglu i optuživanja, o tome šta predstavlja izneto, rodne i polne neutralnosti upotrebljenih izraza, itd.), važe i ovde. Svi tekstovi koje navodim dostupni su (ili će biti uskoro) na Pravnom portalu (u celini ili u delovima, kao ekstrakti).
1. Šta se praznuje u RS?
Proslava praznika u RS uređena je Zakonom o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji („Sl. glasnik RS“, br. 43/2001, 101/2007 i 92/2011) – u daljem tekstu: Zakon. Pošto Zakon nije dao definicije, ovde moram dati jednu napomenu. Pod pojmom „praznovanje“, podrazumevam proslavu praznika, ne mislim na neradne dane. Jer, Zakon pravi tu razliku.
Praznici u RS podeljeni su na državne i druge, mada po onome što piše u Zakonu, neki verski praznici su praktično državni. Mada, nije jasno (nije objašnjeno) šta znači državni a šta drugi praznik.
Zakon kaže, državni praznici u RS su:
- Sretenje – Dan državnosti Srbije, koji se praznuje se 15. i 16. februara;
- Nova godina koji se praznuje 1. i 2. januara;
- Praznik rada koji se praznuje 1. i 2. maja;
- Dan pobede koji se praznuje 9. maja;
- Dan primirja u Prvom svetskom ratu koji se praznuje 11. novembra.
Dalje, u članu 2. Zakon predviđa, da u RS praznuju se i verski praznici:
– prvi dan Božića (7. januar);
– Vaskršnji praznici počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Vaskrsa.
U RS se,pored pomenutog Dana pobede, praznuju i obeležavaju radno (nisu neradni dani): Sveti Sava – Dan duhovnosti – 27. januara, Vidovdan – spomen na Kosovsku bitku – 28. juna, Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu – 22. aprila i Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu – 21. oktobra.
Dakle, u RS se praznuju državni i verski praznici.
Po prethodnom Zakonu o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji („Sl. glasnik SRS“, br. 23/1977 i 13/90 i „Sl. glasnik RS“, br. 78/1991 i 55/1996), kao državni praznici praznovali su se Sedmi jul – dan ustanka u Srbiji 1941. godine na dan 7. jula, i Dvadeset osmi mart – dan Republike Srbije na dan 28. marta.
Treba pomenuti, da su se u RS, koja je bila sastavni deo federalne države – Jugoslavije, praznovali i praznici po Zakonu o državnim praznicima Savezne Republike Jugoslavije („Sl. list SRJ“, br. 29/1997 i 63/2002), koji su bili Nova godina, Praznik rada i Dan pobede, koji su se praznovali isto kao i sada, te Dan Savezne Republike Jugoslavije koji se praznovao 27. aprila. Isto je bilo u u vreme dok je važio Zakon o praznicima Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije („Sl. list SFRJ“, br. 6/1973).
2. Koji dani su neradni?
Ove godine su bili spojeni Praznik rada i Vaskršnji praznici, pa je to za mnoge bio mini odmor. A mnogi su „spojili“ i prethodne radne dane sa vikendom, pa time dobili pravi godišnji odmor.
Prema članu 3. Zakona, u dane državnih i verskih praznika koji se praznuju u RS ne rade državni i drugi organi, privredna društva i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga (u daljem tekstu: privredni subjekti), osim na Dan pobede koji se praznuje radno. Međutim, svi pomenuti subjekti dužni su da, u skladu sa zakonom i propisima donesenim na osnovu zakona, obezbede neprekidno obavljanje delatnosti, odnosno usluga i u dane državnih i verskih praznika koji se praznuju u RS ako bi zbog prekida obavljanja delatnosti, odnosno usluga nastale štetne posledice za građane i državu. S druge strane privredni subjekti čija priroda delatnosti, odnosno tehnologija procesa rada zahteva neprekidan rad, mogu da rade i u dane državnih i verskih praznika koji se praznuju u RS.
Ovde dolazimo do prvog problema, odnosno slobodnog tumačenja onog što piše u Zakonu.
Dake, rečeno je da moraju da rade oni subjekti čija priroda delatnosti zahteva neprekidno obavljanje delatnosti, u šta spadaju pre svega policija, vatrogasci, zdravstvene i druge hitne komunalne službe, te oni koji obezbeđuju snabdevanje osnovnim životnim namirnicama, te subjekti iz sektora energetike, vodosnabdevanja i sl. A, kao izuzetak, mogu da rade privredni subjekti koji bi zbog prekida rada praktično trpeli neku štetu. Ako pođemo od značenja reči, „moći“ predstavlja mogućnost, a mora obavezu. Kako se onda došlo do toga da mnogi tržni centri i mnogobrojne trgovinske radnje obavezno rade neprekidno, i u vreme praznika? Nisu pomenuti ni ugostiteljski objekti, a oni svakako rade, jer u vreme praznika, poseta je najbolja.
Drugi problem je odredba člana 3a Zakona, koja predviđa da ako jedan od datuma kada se neradno praznuju državni praznici RS padne u nedelju, ne radi se ni prvog narednog radnog dana. To znači da ako prvi, odnosno sam dan praznika padne u nedelju, da se pored ponedeljka neće raditi ni u utorak. Jer, drugi dan praznika koji padne u ponedeljak je svakako neradni. Prvi naredni neradni dan je utorak. Sled je logičan. Ili možda nije?
Problem je u osnovi terminološki, jer dan praznika i dani praznovanja nisu istoznačni pojmovi. Svaki praznik pada u tačno određen, jedan dan, a dana praznovanja može biti više. Evo, uzećemo Praznik rada, koji je 1. maja svake godine, ali se praznuje i 2. maja.
Da li je namera zakonopisca bila da se neradno praznuje onako kako je gore navedeno, nisam baš siguran, ali to je postojalo i u prethodnim zakonima koji su uređivali ovu materiju.
Kako god, da je onako kako sam gore naveo, više puta je potvrdilo i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, npr. u svom mišljenju br. 011-00-530/2020-02 od 20. januara 2021. god. gde kaže (citat): „U 2021. godini Vaskršnji praznici proslavljaju se počev od Velikog petka (30. april) do drugog dana Vaskrsa koji pada u ponedeljak 3. maja, a kako 2. maj, koji se proslavlja kao drugi dan Praznika rada pada u nedelju, to se ne radi i prvi naredni radni dan koji pada u utorak 4. maja, po završetku Vaskršnjih praznika.“.
3. Šta se i kako plaća zaposlenima za vreme praznika?
Posebno pitanje je šta se plaća zaposlenima ako rade na dane praznika ili ako ne rade na isti?
Prema tački 1) stava 1. člana 108. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“ br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017-OUS, 113/2017 i 95/2018-aut.tumačenje) – u daljem tekstu ZOR, zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu za rad na dan praznika koji je neradni dan, u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, najmanje 110% od osnovice.
Prema stavu 1. člana 114. ZOR, zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan.
Ovde moram napomenuti, da po pravilu, neradni dan na dan praznika ne uračunava se u dane odmora, ukoliko slučajno zaposleni koristi i odmor u vreme praznika.
Važno je napomenuti, jer i to neko može pogrešno (tendenciozno da tumači), pravo na naknadu zarade ne pripada zaposlenima za dane praznika koji padaju u subotu i nedelju, ili u dane koji su po rasporedu radnog vremena dani njihovog nedeljnog odmora. Navedeno je potvrdilo Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, u svom mišljenju br. 011-00-172/2014-02 od 11. marta 2014. god., gde se navodi (citat): „Zaposleni koji nisu radili na dan praznika, u slučaju da su za zaposlene to bili radni dani, imaju pravo na naknadu zarade za dva dana. Ukoliko zaposleni nisu radili na dane praznika, jer su po rasporedu radnog vremena to bili dani njihovog nedeljnog odmora, onda nemaju pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada za dane u kojima nisu radili.“.
4. Umesto zaključka
Ovde sam objasnio šta se i kako praznuje u RS. A onim najspornijim pozabavio sam se u komentaru „Da li kod nas postoji državna religija?“.
Izvor: Izvod iz propisa preuzet je iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.