od 2010.

Šta je svrha upisa u evidenciju stvarnih vlasnika?

Ovaj tekst je ekstrakt iz stručnog komentara „Šta kada prijavu vrši onaj ko je u stvari kriv za prekršaj?“, koji je u celosti objavljen u časopisu Advokatska kancelarija br. 121, septembar 2024. god. Inače, svi tekstovi koje navodim dostupni su (ili će biti uskoro) na Pravnom portalu (u celini ili u delovima, kao ekstrakti).

U komentaru „Šta činiti kada vas prijavi onaj ko je u stvari odgovoran za prekršaj?“ sam opisao šta se konkretno desilo (predstavio slučaj koji je pokazni primer) i otvorio temu, te ukazao na osnovne postavke u svakom kaznenom postupku.  Inače, sve ograde i napomene date u navedenom tekstu,  važe i ovde. 

Iako generalno ne dajem savete, u tekstu „Zašto je bolje dati pisanu odbranu?“ sam  obrazložio zašto je u svakom postupku (pogotovo kaznenom) uvek bolje nešto staviti na „papir“.

Iz čega proizilazi pretpostavka krivice razmatrao sam u „Čija je odgovornost ako se nešto ne izvrši zbog nefunkcionisanja sistema?“.

A u „Ko u stvari ima obavezu da upiše zastupnika u evidenciju stvarnih vlasnika?“ sam se pozabavio onim najspornijim, konkretno time ko po onome što zaista piše u propisima u stvari ima obavezu da evidentira zastupnika udruženja u evidenciju stvarnih vlasnika.

Ovde ću se baviti svrhom propisivanja nečega, konkretno čemu to služi evidencija stvarnih vlasnika i kako se na osnovu toga pravi konstrukcija kaznenog dela u slučaju nepoštovanje propisanog, odnosno time koja je svrha sankcionisanja?

1. Čemu evidencija stvarnih vlasnika služi?

Prema članu 3. Zakona o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika („Sl. glasnik RS“, br. 41/2018, 91/2019, 105/2021 i 17/2023) – u daljem tekstu: Zakon, Centralna evidencija je javna, jedinstvena, centralna, elektronska baza podataka o fizičkim licima koja su stvarni vlasnici registrovanog subjekta.

Prema članu 6. Zakona, osnovi evidentiranja u Centralnu evidenciju su  osnivanje registrovanog subjekta i promena vlasničke strukture i članova organa registrovanog subjekta, kao i druge promene na osnovu kojih se može ceniti ispunjenost uslova za sticanje svojstva stvarnog vlasnika registrovanog subjekta.

Sadržina Centralne evidencije propisana je članom 5. Zakona, a u odnosu na  stvarnog vlasnika registrovanog subjekta sadrži sledeće podatke:

1) za domaće fizičko lice – lično ime, jedinstveni matični broj građana i država prebivališta;

2) za stranca – lično ime, broj pasoša i država izdavanja i/ili lični broj za stranca i/ili broj lične karte stranca i zemlja izdavanja u skladu sa propisima kojima se uređuju uslovi za ulazak, kretanje i boravak stranaca na teritoriji RS, dan, mesec, godina i mesto rođenja, država prebivališta i državljanstvo;

3) za izbegla ili prognana lica – lično ime, broj legitimacije, dan, mesec, godina i mesto rođenja i država boravišta;

4) osnov za sticanje svojstva stvarnog vlasnika registrovanog subjekta iz člana 3. stav 1. tačka 3) podtač. (1)-(5) i stava 2. ovog zakona.

2. Ko su stvarni vlasnici?

Kad govorimo o osnovu za sticanje svojstva stvarnog vlasnika, tu moram malo pojasniti. Prema članu 3. Zakona, stvarni vlasnik registrovanog subjekta je fizičko lice:

 koje je posredno ili neposredno imalac 25% ili više udela, akcija, prava glasa ili drugih prava, na osnovu kojih učestvuje u upravljanju registrovanim subjektom, odnosno učestvuje u kapitalu istrog sa 25% ili više udela;

 koje posredno ili neposredno ima preovlađujući uticaj na vođenje poslova i donošenje odluka;

–  koje registrovanom subjektu posredno obezbedi ili obezbeđuje sredstva i po tom osnovu bitno utiče na donošenje odluka organa upravljanja registrovanog subjekta prilikom odlučivanja o finansiranju i poslovanju;

koje je osnivač, poverenik, zaštitnik, korisnik ako je određen, kao i lice koje ima dominantan položaj u upravljanju trastom, odnosno u drugom licu stranog prava;

A kod zadruga, udruženja, fondacija, zadužbina i ustanova (dakle, u slučaju subjekata kojima privredna aktivnost nije prevashodni colj postojanja),  stvarnim vlasnikom se smatra lice koje je registrovano za zastupanje, osim ako ovlašćeno lice za zastupanje nije prijavilo drugo fizičko lice kao stvarnog vlasnika (donosioca odluka tj. onog ko utiče na iste).

Dakle, stvarni vlasnik je u stvari fizičko lice koje zaista (praktično a ne formalno) odlučujuće utiče na odluke registrovanog subjekta.

3. Kakva je konstrukcija kaznenog dela ovde?

U pokaznom primeru, pored svega ostalog, opisanog u povezanim komentarima, nije baš bilo ni jasno za šta se terete okrivljena lica, tj. koji je to prekršaj, da li uopšte postoji konstrukcija kaznenog dela. Inače, prema podtački (2) tačke 2a) stava 1. člana 3. Zakona, odgovorno lice u konkretnom slučaju iz pokaznog primera je lice koje je ovlašćeno za zastupanje u registrovanom subjektu, što je konkretno bio zastupnik udruženja. Jer, udruženje nema stvarnog vlasnika te se kao isti registruje zastupnik.  

Da bi postojala prekršajna radnja a time iprekršajna odgovornost, postupanje suprotno nekoj obavezi mora biti propisano i kao takvo utvrđeno sa jasnim obeležjima dela. Dakle, da bi uopšte govorili o nekom prekršaju, tačno mora biti utvrđeno koje je lice i kako postupilo suprotno nekoj odredbi propisa ili mimo postojećeg odobrenja (koji propis se primenjuje i kako je povređen).

Zakon o prekršajima (“Sl. glasnik RS”, broj 65/2013, 13/2016, 98/2016-OUS, 91/2019-dr.zakon, 91/2019 i 112/2022-OUS) – u daljem tekstu: ZOP,  u članu 2. daje pojam prekršaja kao protivpravno delo koje je zakonom ili drugim propisom nadležnog organa određeno kao prekršaj i za koje je propisana prekršajna sankcija. Dalje (čl. 3. i 4.) kaže da niko ne može biti kažnjen za prekršaj, niti se prema njemu mogu primeniti druge prekršajne sankcije, ako to delo pre nego što je bilo izvršeno nije bilo zakonom, ili na zakonu zasnovanom propisu predviđeno kao prekršaj i za koje zakonom ili drugim na zakonu zasnovanom propisu, nije propisano kojom vrstom i visinom sankcije učinilac prekršaja može biti kažnjen.

U strukturi pravne norme imamo dispoziciju (obaveza ili zabrana), i sankciju (kazna za postupanje suprotno utvrđenoj obavezi ili zabrani). I dispozicija i sankcija imaju svoje pretpostavke koje moraju biti ispunjene. Objašnjenje kada postoji neka obaveza ili zabrana je pretpostvka dispozicije, a sama obaveza ili zabrana su dispozicija u užem smislu. Odrednice o tome kada će se izreći kazna predstavljaju  pretpostavku sankcije, a sama kazna je sankcija u užem smislu.

Da bi došlo do kažnjavanja za neko delo, mora biti ostvarena pretpostavka sankcije. Ali, za postojanje krivičnih dela i nekih prekršaja potrebno je da u okviru pretpostavke sankcije, dođe i do ostvarenja zabranjene posledice, odnosno da je nekom radnjom izazvana specifična posledica koja je propisana kao zabranjena. Jer,  svrha propisivanja kaznene norme je zaštita nekog dobra (život i telo, javni poredak, spokojstvo građana, mir…).

U vezi propisanosti dela o kome je ovde reč (odnosno sankcije), član 14. Zakona, stavom 1. propisuje novčanu kaznu za registrovani subjekt – pravno lice, ako (da prevedemo), ako zastupnik udruženja u roku od 15 dana od registracije tj. ne upiše sam sebe u Centralnu evidenciju stvarnih vlasnika. A stav 2. istog člana  Zakona, predviđa da se za prekršaj iz stava 1. novčanom kaznom kažnjava i odgovorno lice u pravnom licu, znači zastupnik udruženja.

4. Koja je svrha sankcionisanja?

Videli smo da nisu baš male kazne, samo koja je svrha sankcionisanja ovde? Šta se štiti time?

Kod upisa stvarnih vlasnika (osnivača, članova društva i sl.) je jasno, pokušava se doći do onog ko se krije iza registrovanih lica ili kapitala (učiniti ga vidljivim). Ali u slučaju zastupnika, ko će drugi biti evidentiran kao stvarni vlasnik? Ne može se  prijaviti drugo lice, to može biti samo lice registrovano kao zastupnik. Osim ako sam taj  zastupnik ne prijavi drugo fizičko lice kao stvarnog vlasnika. Ako nije to učinio, i sve dok to ne učini, evidentiranje je besmisleno, nema praktičnu svrhu. Dakle, ovde nemamo zabranjenu posledicu, jer neizvršavanje obaveze neće dovesti do neke štete po druga lica. Jer, javni registri (poput onih koje vodi Agencija za privredne registre – APR) služe da bi se treća lica mogla upozanti sa činjenicama upisanim u istim. A zastupnik je već upisan kao takav pri registraciji osnivanja i to je vidljivo u registru APR. A Zakon istog smatra stvarnim vlasnikom, dakle sled je jasan.

5. Umesto zaključka

Kako god, poenta ovog i svih komentara koje pišem je apel za postavku stvari onako kako bi to trebalo biti, dakle, uređenje pravnog sistema, a ne kritika radi kritike, dokazivanja ko je u pravu, “pametovanja” i sl. Zato, iako se to čini uzaludnim, u svojim tekstovima neprestano ukazujem na ono u čemu zakonodavna vlast, sudovi, tužilaštva, državni organi, nezavisna regulatorna tela i svi ostali, neprestano greše u pisanju i tumačenju propisa.

Izvor: Izvod iz propisa preuzet je iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.

Najnoviji tekstovi