Značaj javnih nabavki se pre svega ogleda u činjenici da se troše javna sredstva, što je na kraju to trošak za nas, poreske obveznike. Sam postupak javnih nabavki pravno je regulisan Zakonom o javnim nabavkama (“Sl. glasnik RS”, br. 91/2019 i 92/2023), kao i drugim propisima i aktima kojima se konkretizuju njegove odredbe. U zavisnosti od vrsta radnji kojima se krše ovi propisi, te radnje se mogu kvalifikovati kao prekršaji ili kao krivična dela.
Pomenuti Zakon o javnim nabavkama u članu 1 stav 3 javnu nabavku definiše na sledeći način:
1) nabavka na osnovu ugovora o javnoj nabavci dobara, usluga ili radova koje nabavlja jedan ili više javnih naručilaca od privrednih subjekata koje su ti naručioci odabrali bez obzira da li su dobra, usluge ili radovi namenjeni za javne svrhe;
2) nabavka na osnovu ugovora o javnoj nabavci dobara, usluga ili radova koje nabavlja jedan ili više sektorskih naručilaca od privrednih subjekata koje su ti naručioci odabrali, pod uslovom da su dobra, usluge ili radovi namenjeni obavljanju neke od sektorskih delatnosti.
Zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom kao krivično delo propisana je članom 228 Krivičnog zakonika (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019).
(1) Ko u vezi sa javnom nabavkom podnese ponudu zasnovanu na lažnim podacima, ili se protivno zakonu dogovara sa ostalim ponuđačima, ili preduzme druge protivpravne radnje u nameri da time utiče na donošenje odluka naručioca javne nabavke,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i lice koje u naručiocu javne nabavke iskorišćavanjem svog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granice svog ovlašćenja, ili nevršenjem svoje dužnosti krši zakon ili druge propise o javnim nabavkama i time prouzrokuje štetu javnim sredstvima.
(3) Ukoliko je delo iz st. 1. i 2. ovog člana učinjeno u vezi sa javnom nabavkom čija vrednost prelazi iznos od sto pedeset miliona dinara,
učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do deset godina.
(4) Učinilac iz stava 1. ovog člana koji dobrovoljno otkrije da se ponuda zasniva na lažnim podacima ili na nedozvoljenom dogovoru sa ostalim ponuđačima, ili da je preduzeo druge protivpravne radnje u nameri da utiče na donošenje odluka naručioca pre nego što on donese odluku o dodeli ugovora, može se osloboditi od kazne.
Objekat krivičnog dela Zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom je dvojak. Njime se štiti privreda-pravo konkurencije i javna sredstva.
Zakonski opis ovog krivičnog dela postavljen je dosta široko. Zloupotrebe u vezi sa javnim nabavkama se vrše po pravilu tako što u u zloupotrebama učestvuju i naručilac i ponuđač, osim odgovornog lica u ponuđaču, propisan je i oblik kod koga se kao izvršilac javlja odgovorno ili službeno lice u naručiocu.
Dakle, ovo krivično delo ima dva osnovna oblika. Prvi oblik dela bi postojao kada neko u vezi sa javnom nabavkom podnese ponudu zasnovanu na lažnim podacima, ili se protivno zakonu dogovara sa ostalim ponuđačima, ili preduzme druge protivpravne radnje u nameri da time utiče na donošenje odluka naručioca javne nabavke. Drugi oblik bi postojao u slučaju kada neko lice u naručiocu javne nabavke iskorišćavanjem svog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granice svog ovlašćenja, ili nevršenjem svoje dužnosti krši zakon ili druge propise o javnim nabavkama i time prouzrokuje štetu javnim sredstvima.
Izvršilac prvog osnovnog oblika može biti bilo koje lice koje učestvuje u postupku javnih nabavki. Stepen krivice može biti samo umišljaj i to direktan, jer ne neophodno da postoji namera da se utiče na donošenje odluke naručioca javne nabavke.
Kod drugog osnovnog oblika ovog krivičnog dela radnja izvršenja je iskorišćavanje svog položaja ili ovlašćenja, prekoračenje granica svog ovlašćenja, ili nevršenje svoje dužnosti. Neophodno je da se njima krši zakon ili drugi propis o javnim nabavkama. Izvršilac u ovom slučaju može biti odgovorno ili službeno lice u naručiocu javne nabavke.
Teži oblik bi postojao ukoliko su prethodno citirana dva osnovna oblika učinjena u vezi sa javnom nabavkom čija vrednost prelazi iznos od sto pedeset miliona dinara .Reč je o procenjenoj vrednosti javne nabavke koja se određuje u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama.
U četvrtom stavu odredbi člana 228 Krivičnog zakonika propisan je fakultativni osnov za oslobođenje od kazne na način da učinilac prvog osnovnog oblika ovog krivičnog dela koji dobrovoljno otkrije da se ponuda zasniva na lažnim podacima ili na nedozvoljenom dogovoru sa ostalim ponuđačima, ili da je preduzeo druge protivpravne radnje u nameri da utiče na donošenje odluka naručioca pre nego što on donese odluku o dodeli ugovora, može se osloboditi od kazne.
Prema statistističkim podacima nameće se zaključak da je mali broj prijavljenih ljudi za izvršenje ovih krivičnih dela u odnosu na brojnost javnih nabavki. Još više je poražavajuću kaznena politika za mali broj onih koji su pravnosnažno osuđeni. Javlja se nužna potreba da uočene nepravilnosti prijavljuju pre svega potencijalni i aktuelni ponuđači u svim takvim javnim nabavkama, kako bi nadležni organi mogli efikasnije da se bore protiv svih nepravilnosti i nezakonitih radnji koje za posledicu imaju veliku štetu za javna sredstva.
Izvor: Izvodi iz propisa preuzeti su iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.