Ovaj i povezani tekstovi su ekstrakti iz stručnog komentara „Da li oštećeni uvek može da naplati svoje troškove?“, koji je u celosti objavljen u časopisu Advokatska kancelarija, br. 123, novembar 2024. god. I ako je po onome što zaključuje najviša redovna sudska instanca u našoj zemlji (Vrhovni sud, nekad znan kao Vrhovni kasacioni sud – u daljem tekstu: VS), ne, ponekad, čak i u slučaju osuđujuće presude.
1. O čemu je reč?
Konkretan povod za pisanje navedenog komentara je Stav VS, Su I-7 9/2024-1 od 25. marta 2024. god. sa sednice Krivičnog odeljenja istog, na kojoj su razmotrena sporna pitanja sa zajedničke sednice predstavnika krivičnih odeljenja apelacionih sudova i VS radi usaglašavanja sudske prakse od 31. januara 2024. god. oko kojih apelacioni sudovi nisu postigli saglasnost.
Stav je zauzet kao odgovor na pitanje koje je glasilo: „Da li oštećeni ima pravo na naknadu troškova krivičnog postupka iz budžetskih sredstava suda (nužni troškovi oštećenog i nužni troškovi i nagrada punomoćnika), kada je okrivljenom zbog izvršenja protivpravnog dela u zakonu određenog kao krivično delo izrečena mera bezbednosti obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi iz člana 81. Krivičnog zakonika ili obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi iz člana 82. Krivičnog zakonika?“.
Pitanje je veoma jasno, a VS je dao sledeće tumačenje: „U datoj situaciji oštećeni nema pravo na naknadu troškova krivičnog postupka iz budžetskih sredstava suda (nužni troškovi oštećenog, nužni troškovi i nagrada punomoćnika).“.
Istovetan stav prethodno je usvojen na sednici krivičnog odeljenja Apelacionog suda u Kragujevcu održanoj dana 19. septembra 2023. god. i 4. oktobra 2023. god., koja je bila posvećena pitanjima oko kojih se krivična odeljenja viših sudova sa područja ovog suda nisu usaglasila.
Na prvu loptu, zaprepastio sam se i pitanjem i odgovorom. Pitao sam se da li je moguće da se ovo postavlja kao sporno? Da li je stvarno bilo neophodno da VS zauzima stav? Da na nižim instancama (uključujući i apelaciju) nije bilo moguće postići saglasnost oko tumačenja? Međutim, kada sam krenuo sa razmišljanjem i analizom, shvatio sam da problem možda postoji zbog malo konfuzno napisanog propisa, a da je i VS pogrešio (i to strahovito). Jedino opravdanje je da je posredi neka tehnička greška zbog čega je promenjen kontekst, mada toga ne bi smelo biti, jer je navedeni stav objavljen na zvaničnoj Internet prezentaciji VS. Valjda neko proverava to?
Inače, sve ograde date u napomeni na stranici „PRAVILA KORIŠĆENJA PRAVNOG PORTALA“, odnosno koje sam davao u prethodnim autorskim tekstovima objavljenim na Pravnom portalu (u vezi očekivanja, namera, motiva, svrhe i manira pisanja teksta, odsustva namere izvrgavanja ruglu i optuživanja, upotrebe izraza i skraćenica te rodne i polne neutralnosti upotrebljenih izraza, o tome šta predstavlja izneto, itd.), važe i ovde. Pod izrazom “propis”, podrazumevam svaku vrstu opšteg akta, odnosno akta opšte pravne snage, kako zakone, tako i podzakonske akte (uredbe, pravilnici, odluke…), te potvrđene međunarodne ugovore i konvencije koji se primenjuju kod nas. Skraćenica RS označava Republiku Srbiju, a objašnjenje za druge skraćenice će biti dato pri njihovoj prvoj upotrebi.
Svi tekstovi koje navodim dostupni su (ili će biti uskoro) na Pravnom portalu (u celini ili u delovima, kao ekstrakti).
2. Kad se nešto tumači i zauzima stav?
Pa onda kada je nešto nejasno, naravno.
Zanemariću to da zauzeti stav nema nikakvo obrazloženje (ne znamo koji je ratio, kakva logika je bila pri donošenju zaključka niti čime se to brani). Ne navode se odredbe propisa koje se tumače, ništa. Možda su sudije VS imale neku logiku pri zauzimanju stava, ali ne znamo koja je, jer nisu napisali. Zato mogu analizirati samo ono što su napisali, a to je prilično malo.
Tumačenjima VS sam se bavio nebrojeno puta, npr. u komentaru “Koliko je teško izračunati polovinu raspona kazne?”, koji je prvobitno objavljen u časopisu Advokatska kancelarija, broj 91, mart 2022. god. Ono što je zanimljivo u vezi tog komentara, je činjenica da je relativno brzo nakon objavljivanja istog, na novoj sednici zauzet pravni stav koji je bitno drugačiji od ranijeg, a identičan onom što sam izneo kao svoj zaključak u navedenom komentaru. Ne znam šta je izazvalo navedeno (moj komentar, reakcije drugih kolega ili šta već), ali to je bilo za pohvalu.
I taman se ponadam da su sudije počele da čitaju stručne radove, da prate rad drugih, da su počeli da razmišljaju i primenjuju pravila struke, stigne hladan tuš. Zato, hajmo ispočetka.
Nebrojeno puta sam napisao, pisanje i tumačenje propisa je zanat koji ima svoja pravila i zahteva određena znanja i stručnost, a toga kod nas nedostaje po svoj prilici. O nomotehnici, jedinstvenosti pravnog poretka, pravilima tumačenja, logici i problemima kod pisanja i tumačenja propisa, bavio sam se u tekstu „Koliko je važno ono što piše u propisu?“ Ovde ću samo podsetiti na najvažnije.
U procesu stvaranja propisa mora se truditi da se pravna norma što preciznije napiše, da bi se kasnije uvek mogao tačno utvrditi njen smisao. Ali, bez obzira na to, propusti u pisanju propisa nikako se ne smeju nadomešćivati slobodnim tumačenjem istih,a što se najčešće čini.
Kod razumevanja smisla neke odredbe kao najvažnije mora se uzeti u obzir šta pravna nauka kaže o tumačenju napisanih odredbi, inače materija koja se nekada izučavala na prvoj godini Pravnog fakulteta u okviru predmeta Uvod u pravo, te na pravno-birotehničkim smerovima u gimnazijama po „usmerernom obrazovanju” (predmet Osnovi prava). To su neka pravila koja je morao da zna svaki maturant gimnazije (pravno-birotehničkog smera) ili student prve godine prava. Ona kažu, prvo se tumači jezički i gramatički (onako kako piše) a onda logički (veza) i idejno (šta je pisac propisa hteo da kaže, odnosno namera, intencija).
A pre svega kod tumačenja se mora veoma voditi računa o jeziku i gramatici, značenju reči i upotrebi interpunkcijskih znakova. Dakle, osim pravničkih potrebna su i druga opšta znanja a pre svega stručnost i iskustvo.
Sam propis koji je predmet tumačenja bi trebalo da daje definicije ključnih pojmova kojima barata. Ali, opšte definicije (opštepoznati pojmovi) ne uređuju se propisima. Značenje reči u srpskom jeziku, dato je u drugim knjigama, koje se izdaju već više od dva veka, počev od „Srpskog rječnika“ – Vuka Stefanovića Karadžića, prvi put štampanog 1818. god.
Ali, u svemu tome ne smemo da zaboravimo na logiku. O logičkim sposobnostima je nezahvalno govoriti, ali postavljene premise uvek moraju davati konkluziju.
Nekad je potrebno da se uđe u baš ozbiljno tumačenje i pravnu filozofiju, što je možda prekomplikovan poduhvat za svakoga. Ali obično je potrebno samo pročitati tekst propisa. Tumačenje i primena pravne analogije je možda složen proces, ali čitanje valjda nije? A u slučaju koji ovde razmatram bilo je dovoljno samo pažljivo pročitati odredbe propisa. Naravno, uslov je razumeti napisano i osnovne pravne pojmove.
3. Umesto zaključka – nastavak sledi
Ovde sam dao uvod i otvorio temu, odnosno izneo šta VS smatra, i analizirao neka opšta pitanja u vezi tumačenja propisa.
U tekstu „ Šta su troškovi krivičnog postupka?“ sam se pozabavio time šta sve obuhvataju ovi troškovi postupka i ko ih snosi.
Merama bezbednosti, njihovom svrhom i kada se izriču bavio sam se u “Šta su to mere bezbednosti?”.
Konačno, odgovor na pitanje, da li oštećeni ima pravo na naknadu troškova krivičnog postupka iz budžetskih sredstava suda, kada je okrivljenom izrečena neka od mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja, dao sam u “Da li oštećeni ima pravo na troškove postupka ako je okrivljeni neuračunjiv?”.
Izvor: Izvod iz sudske prakse i službenih mišljenja preuzeti su iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.