Trebalo bi da više ne važi, ali to nije uvek tako. Često ima ono “osim”. A to “osim” je posebna priča.
Ko o čemu, ja stalno pišem o “biserima mudrosti” naših zakonopisaca, pravosuđa i ostalih “profesionalaca”. Toga je toliko, da je nemoguće sve iskomentarisati. Zato obradim samo ponešto, ono što mi je posebno zanimljivo, veoma sporno, ili Veoma smešno.
O pisanju propisa sam pisao nebrojeno puta, jer u svakoj analizi ja govorim o tome, ali ciljano nrp. u komentarima “Kako se pravilno određuje naziv propisa?, Kako se pravilno odlaže početak primene propisa?, Kako se pravilno vrše izmene propisa?”. O nomotehnici, jedinstvenosti pravnog poretka, pravilima, logici i problemima kod pisanja i tumačenja propisa, s eobuhvatno sam pisao u tekstu „Koliko je važno ono što piše u propisu?”. Zato ovde neću se ponavljajati osnovne stvari.
1. Šta je to „osim“?
„Osim“ je reč koja upućuje na neki izuzetak. Znači ono na šta ona upućuje izuzima se od opšteg, rečenog pre nje.
Za primer u ovom komentaru uzeću Uredbu o tržišnoj premiji i fid-in tarifi (“Sl. glasnik RS”, br. 90/2024). Ovde tema nije čime se ova uredba bavi, već jedna tehnička stvar. Naime, član 45. navedene uredbe kaže (citat): „Danom stupanja na snagu ove uredbe prestaje da važi Uredba o tržišnoj premiji i FID-in tarifi („Službeni glasnik RS”, broj 45/23), osim člana 40.“.
Na prvi pogled ništa sporno, da taj član 40. prethodne uredbe, ne glasi (citat): „Danom stupanja na snagu ove uredbe prestaje da važi Uredba o tržišnoj premiji i fid-in tarifi („Službeni glasnik RS”, broj 112/21), osim člana 40.“
A član 40. te treće uredbe glasi (citat): „Danom stupanja na snagu ove uredbe prestaje da važi Uredba o uslovima i postupku sticanja statusa povlašćenog proizvođača električne energije, privremenog povlašćenog proizvođača i proizvođača električne energije iz obnovljivih izvora energije („Službeni glasnik RS”, br. 56/16, 60/17, 44/18 – dr. propis i 54/19), osim u delu koji se odnosi na proizvođače energije iz obnovljivih izvora energije.“.
Znači važećom uredbom ukida se prethodna, osim njenog člana koji kaže da neka treća uredba i dalje važi u delu koji se odnosi na proizvođače energije iz obnovljivih izvora energije?!? Pri tom sve ove uredbe su donete na osnovu Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije („Sl. glasnik RS”, br. 40/2021, 35/2023 i 94/2024-dr.zakon), i govore o proizvođačima energije iz obnovljivih izvora. I šta ovde važi i za koga? Nejasno potpuno. Ni manje reči ni više mogućnosti za zabunu.
Meni, koji znam da tumačim propise potrebno je mnogo vremena da shvatim šta su hteli da kažu. A i dalje nisam siguran da li sam dobro protumačio.
Neću uopšte pokušavati ovde da objašnjavam sve ovo. Samo ću reći, Fid-in tarifa je vrsta operativne državne pomoći koja se dodeljuje u obliku podsticajne otkupne cene koja se garantuje po kWh za isporučenu električnu energiju u elektroenergetski sistem u toku podsticajnog perioda. A kome se dodeljuje taj podsticaj? Pa proizvođačima električne energije. Sad, treba baš dobro razumeti sve tehničke termine da bi se uopšte moglo pomisliti da se tumači napisno u ovim uredbama.
Inače, kada neki propis ostaje da važi delu koji se odnosi na jednu kategoriju iz njega, to znači da sve njegive odredbe i dalje važe, ali samo za tu kategoriju. Znači propis važi, u celini. A ako nešto iz njega ne može da važi na osnovu logike stvari za tu kategoriju, to otvara mogućnost za pogrešno tumačenje i stvara problem. Zato, ako nešto i dalje važi za nekoga a to nije uređeno drugim propisom, potrebno je doneti treći, baš o tome što i dalje važi i precizirati sve. Ovako imamo propis koji važi i ne važi.
2. Umesto zaključka
Zak kraj ponoviću da nam je ovo kao državi previše puta zamereno. Koliko puta da podsetim na stav Evropskog suda za ljudska prava na koji se više puta pozvao i naš Ustavni sud, recimo u Odluci IUz-920/2012 („Sl. glasnik RS“, br. 34/2014): „[…] da bi se jedan opšti akt smatrao zakonom, ne samo formalno, nego i u sadržinskom smislu taj zakon, odnosno njegove norme moraju biti u dovoljnoj meri precizne, jasne i predvidive, tako da subjekti na koje se zakon odnosi mogu uskladiti svoje ponašanje sa zakonom […] da se izraz „zakon“ ne odnosi na puko postojanje zakona, već i na kvalitet zakona, zahtevajući da on bude saglasan vladavini prava […]“.
Za početak bi svaki pisac propisa (i oni koji kontrolišu napisani tekst) trebalo da izuči Jedinstvena metodološka pravila za izradu propisa („Sl. glasnik RS“, br. 21/2010), koja je doneo Zakonodavni odbor Narodne skupštine RS. Iako su pisana za izradu akata koja donosi Narodna skupština, principi dati u njima su upotrebljivi kod izrade bilo kog opšteg pravnog akta. Pravila postoje, treba ih samo naučiti te potom primeniti.
Lični utisak koga godinama ne mogu da se oslobodim, ono što se čini kod nas, odavno nije materijal za stručnu analizu (bar ne onih koji se bave pravom), već za Riplija (Ripley), za ediciju „Verovali ili ne“. A što podseća na ono što sam opisao na kraju teksta „Vanredno stanje u Aveniji b.b.“.
Kako god, poenta ovog i svih komentara koje pišem je apel da se stvari rade onako kako struka nalaže, a ne kritika radi kritike, dokazivanja ko je u pravu, “pametovanja” i sl.
Izvor: Izvod iz propisa preuzet je iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a