Lepo bi bilo da psi mogu uvek da se voze javnim prevozom, ali to, nažalost, nije slučaj kod nas. Govorim o psima, jer se oni najčešće prevoze, ali sve rečeno važi i za druge životinje koje su kućni ljubimci (mačke npr.).
U komentaru „Kako se pravilno prevoze psi i drugi kućni ljubimci?“ sam otvorio temu, odnosno objasnio pravila prevoza pasa. Inače, sve ograde i napomene date u navedenom tekstu, važe i ovde.
U tekstu „Koje su kazne za nepropisan prevoz pasa?“ sam se pozabavio kaznama, odnosno onime šta se može desiti ako se pas ne prevozi u skladu sa propisanim pravilima, iz dva ugla, dobrobiti životinja i bezbednosti saobraćaja.
Prevoz, odnosno putovanje psa preko državne granice razmatrao sam u „Koji su uslovi prevoza pasa preko državne granice?“.
Ovde ću prokomentarisati pitanje, da li i kako psi mogu da transportuju vozilima za javni prevoz putnika.
1. Psi u javnom prevozu
Ovde ne pričamo o transportu pasa transportnim vozilima kao nekog tereta, u smislu Zakona o prevozu tereta u drumskom saobraćaju („Sl. glasnik RS“, br. 68/2015 i 41/2018). Ovde pričamo o prevozu pasa u vozilima za javni prevoz putnika (prevoz koji je pod jednakim uslovima dostupan svim korisnicima prevoznih usluga i za koji se naplaćuje usluga prevoza).
Načelno, psi i sve druge životinje bi se mogli transportovati u tovarnim odeljcima vozila za javni prevoz putnika, koji su odvojeni od putničkog prostora, bilo kojom vrstom prevoza, u skladu sa propisima i pravilima prevozilaca. Tu važe sva ona pravila u vezi komercijalnog prevoza pasa propisana Zakonom o dobrobiti životinja („Sl. glasnik RS“, broj 41/2009), Zakonom o veterinarstvu („Sl. glasnik RS“, br. 91/2005, 30/2010, 93/2012 i 17/2019-dr.zakon) i Pravilnikom o uslovima u pogledu prevoznih sredstava u kojima se prevoze životinje („Sl. glasnik RS“, broj 14/2010).
Što se tiče prevoza pasa u prostoru gde borave putnici, regulativa je nedosledna. Radi potpune sigurnosti najbolje je o uslovima prevoza raspitati se kod samih prevozilaca, jer postoje preplitanja nadležnosti, pravila prevozilaca, kao i međudržavni ugovori kojima se reguliše pojedina vrsta prevoza (drumski, vazdušni, železnički, vodni) a kojima mogu biti ugovoreni posebni uslovi.
Nažalost, prema regulativi važećoj na teritoriji RS, u vozilu kojim se obavlja javni prevoz putnika (autobusi, tramvaji, auto-taksi) u drumskom saobraćaju, ako posebnim propisima nije drugačije određeno (recimo aktima lokalne samouprave), ne mogu se prevoziti nikakve životinje, pa ni psi kućni ljubimci. To u javnom gradskom i prigradskom prevozu uglavnom zabranjuju i akti lokalnih samouprava, što će reći da smo u tom pogledu veoma zaostali za drugim zemljama. Ali postoje neki izuzeci, pod određenim uslovima.
Opšti uslovi međumesnog prevoza („Sl. glasnik RS“, br. 45/2019) doneti na osnovu Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju („Sl. glasnik RS“, br. 68/2015, 41/2018, 44/2018-dr.zakon, 83/2018, 31/2019 i 9/2020), kažu da se životinje ne mogu primiti na prevoz kao ni da se ne može izdati prtljažna karta u tom slučaju. Znači, u međumesnom autobuskom prevozu između naseljenih mesta koja se nalaze na teritoriji dve ili više jedinica lokalne samouprave, nije moguće transportovati psa, ni na jedan način.
U javnom gradskom i prigradskom prevozu unutar naseljenih mesta ili između naseljenih mesta koja se nalaze na teritoriji jedinice lokalne samouprave, situacija je šarolika.
U Beogradu, prema Odluci o javnom linijskom prevozu putnika na teritoriji grada Beograda („Sl. list grada Beograda”, br. 61/2009, 10/2011, 55/2011, 69/2014, 2/2015, 86/2016, 89/2020, 106/2020, 22/2021, 111/2021, 19/2022, 76/2022, 23/2023, 40/2023, 65/2023, 16/2024, 57/2024, 140/2024 i 158/2024), putnik u vozilo može uneti psa visine do 40 cm mereno u visini grebena i mačku, u posebnom transporteru prilagođenom vrsti i veličini psa ili mačke, u periodu od 09.00 do 13.00 časova i 18.00 do 24.00 časa. Pod tim transporterom podrazumeva se sanduk, kutija, kavez ili bilo koja druga čvrsta konstrukcija za transport životinja u vozilu, primerena vrsti životinja. Transporter mora biti takav da obezbeđuje ventilaciju za životinje, dovoljno slobodne podne površine i visinu koja odgovara njihovoj veličini tako da mogu da stoje ili legnu, osim ako tehnički protokol ili posebni uslovi za dobrobit životinja zahtevaju drugačije. Transporter mora biti opremljen da obezbeđuje sigurnost životinja, tako što je zatvoren na odgovarajući način (katancem, bravom ili rajsferšlusom) kojim se onemogućava provlačenje šape, njuške ili bežanje životinja, kao i ispadanje i curenje hrane, izmeta i drugih otpadaka. Transporter se mora smestiti tako da zauzima što manje prostora u vozilu, da ne ometa niti da na bilo koji način ugrožava ostale putnike i saobraćajno osoblje.
Rečeno bi trebalo da važi za sav javni linijski prevoz koji se obavlja autobusima, trolejbusima, tramvajima, šinskim vozilima, putničkim brodovima, skelom, čamcima za privredne svrhe, žičarom i drugim vozilima, jer ograničenja nisu data.
Neke lokalne samouprave su nedosledne, tačnije ne znaju šta propisuju uopšte niti kojim aktom. Npr. u gradu Valjevu prema aktuelnoj Odluci o javnom linijskom gradskom i prigradskom prevozu putnika („Sl. glasnik grada Valjeva“, br. 4/2023), u vozilo nije dozvoljeno unositi životinje, izuzev pasa vodiča za slepa lica.
A prema prečišćenom tekstu Odluke o držanju domaćih životinja i kućnih ljubimaca na teritoriji grada Valjeva (“Sl. glasnik grada Valjeva”, br. 7/2023), uvođenje pasa i mačaka u sredstva javnog saobraćaja dozvoljeno je pod uslovom da su smešteni u transportni kavez ili kutiju iz kojih se ne mogu osloboditi. E sad, iako prva odluka kaže da nikakve životinje nisu dobrodošle u vozilima javnog prevoza, druga kaže da to ne važi za pse i mačke, te bi to trebalo primenjivati kao izuzetak.
A neke lokalne samouprave su za pohvalu. U Pančevu, prema Odluci o držanju domaćih životinja na teritoriji grada Pančeva (“Sl. list grada Pančeva“, br. 34/2019, 24/2023-OUS i 27/2023), dozvoljeno je uvođenje pasa i mačaka u sredstva javnog saobraćaja. Mačke moraju biti u transporteru iz kog se ne mogu osloboditi, dok se psi mogu unositi u transporteru ili naručju, ili uvoditi u vozilo na kratkom povocu.
Što se tiče železničkog saobraćaja, prema Pravilniku o unutrašnjem redu u železničkom saobraćaju („Sl. glasnik RS“, br. 14/2019), putnici u voz mogu unositi male pripitomljene životinje (znači i pse), ako to nije u suprotnosti s veterinarskim, sanitarnim ili drugim propisima i ako sute životinje zatvorene u kaveze, kutije i sl. Međutim, isti pravilnik kaže da psi koje sa sobom vode putnici i druga lica moraju imati zaštitnu korpu i moraju se držati na povodniku (kaišu,uzici, lancu, itd.), a njihov vlasnik mora posedovati dokumenta o izvršenoj vakcinaciji. Što bi valjda trebalo da znači da se psi mogu uvoditi u voz i da ne moraju obavezno biti u transporteru?
U vazdušnom saobraćaju, prema Pravilniku o uslovima za prevoz životinja u javnom prevozu u vazdušnom saobraćaju („Sl. list SFRJ“, br. 42/1988 i 57/1990 i „Sl. list SRJ“, br. 51/1992 i 38/1995), u putničkoj kabini vazduhoplova mogu se prevoziti psi kućni ljubimci pod uslovom da su smešteni u odgovarajuću korpu ili kavez i da težina psa zajedno sa korpom ili kavezom i hranom ne iznosi više od 10 kg. Broj i vrstu pasa koji se mogu prevoziti u stvari određuje prevozilac prema tipu vazduhoplova. Još piše, da ako specijalno opremljen i treniran pas vodi slepog putnika, takav pas mora imati korpu (brnjicu) na njušci i biti na povodniku. Slična pravila bi trebalo da važe i kod prevoza brodovima, osim prevoza skelama i trajektima, gde važe pravila o prevozu u drumskom saobraćaju.
Inače, što se tiče pasa vodiča za slepa lica, tu ni lokalne samouprave niti bilo ko drugi ne mogu ništa da zabrane. Jer, po Zakonu o kretanju uz pomoć psa vodiča („Sl. glasnik RS“, broj 29/2015), osoba sa invaliditetom koja se kreće uz pomoć psa vodiča ima pravo na korišćenje svih prevoznih sredstava u javnom prevozu u drumskom, železničkom, unutrašnjem vodnom, vazdušnom, gradskom i drugom saobraćaju, uključujući i zadržavanje u svim prostorima koji su predviđeni za putnike. Vozna karta za psa vodiča se ne plaća, bez obzira na smer i dužinu puta na teritoriji RS. Prava prevoza i slobodnog pristupa primenjuju se i na instruktora psa vodiča, u toku trajanja obuke psa. Osoba koja se kreće uz pomoć psa vodiča i instruktor psa vodiča mora da poseduje odgovarajuću ispravu na osnovu koje se ostvaruje pravo na kretanje uz pomoć psa vodiča.
2. Umesto zaključka
Ovde rečeno bi trebalo da važi za sav javni prevoz, ali u praksi navedeno tumači svaki prevozilac kada postavlja uslove, odnosno svaki vozač u konkretnom vozilu i to po svom nahođenju.