Reč je o nečemu loše propisanom što predstavlja višak u zakonu (po mom mišljenju). Ovaj tekst je ekstrakt iz stručnog komentara „ Zašto uopšte postoje privremeni i povremeni poslovi?“, objavljenog u časopisu Rad, prava i obaveze br. 17, decembar 2024. god., i “Koja je svrha postojanja privremenih i povremenih poslova?”, objavljenog u časopisu Advokatska kancelarija br. 124, decembar 2024. god.
Iako se uvek uzdržavam od davanja suda, već nastojim da objektivno analiziram, ovde moram reći, čemu privremeni i povremeni poslovi služe, zašto u zakonu postoje kao poseban oblik radnog angažovanja, zaista ne znam. Postaviću pitanje, zašto uopše postoje kao kategorija kad ne daju posebna prava i mogu se podvesti pod nešto drugo što jeste radni odnos, osim ako se time ne želi dati pogodnost poslodavcima da nešto „muljaju“?
Inače, sve ograde date u napomeni na stranici „PRAVILA KORIŠĆENJA PRAVNOG PORTALA“, odnosno koje sam davao u prethodnim autorskim tekstovima objavljenim na Pravnom portalu (u vezi očekivanja, namera, motiva, svrhe i manira pisanja teksta, odsustva namere izvrgavanja ruglu i optuživanja, upotrebe izraza i skraćenica te rodne i polne neutralnosti upotrebljenih izraza, o tome šta predstavlja izneto, itd.), važe i ovde. Skraćenica RS označava Republiku Srbiju, a objašnjenje za druge skraćenice će biti dato pri njihovoj prvoj upotrebi. Svi tekstovi koje navodim dostupni su (ili će biti uskoro) na Pravnom portalu (u celini ili u delovima, kao ekstrakti).
1. Krug lica koja mogu da obavljaju ove poslove
U Zakonu o radu („Sl. glasnik RS“ br.24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017-OUS, 13/2017 i 95/2018-aut.tumačenje) u daljem tekstu: ZOR, postoji član 197. koji kaže (citat):
„Poslodavac može za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa:
1) nezaposlenim licem;
2) zaposlenim koji radi nepuno radno vreme – do punog radnog vremena;
3) korisnikom starosne penzije.
Ugovor iz stava 1. ovog člana zaključuje se u pisanom obliku.“.
Za ovu analizu bitan je i član 198. ZOR, koji kaže da poslodavac može za obavljanje privremenih i povremenih poslova da zaključi ugovor sa licem koje je član omladinske ili studentske zadruge u skladu sa propisima o zadrugama.
Iz napred citiranih odredbi sledi zaključak da privremene i povremene poslove mogu da obavljaju licakoja nisu trenutno u radnom odnosu nezaposlena lica,članovi omladinske ili studentske zadruge, penzioneri (ako samo su korisnici starosne penzije, ali ne i invalidski, korisnici porodične penzije i sl.), ali i licakoja trenutno jesu u radnom odnosu, tj. zaposleni koji ne rade puno radno vreme (do punog radnog vremena). Ovde neću ulaziti u analizu zašto nemaju svi penzioneri pravo da rade na ovim poslovima, te zašto učenici i studenti na redovnom školovanju moraju da obavljaju poslove preko zadruge ako ne žele da izgube status osiguranika. To je za posebnu analizu, i stvar je propisa o obaveznom socijalnom osiguranju, o sticanju i gubitku prava iz osiguranja i socijalnoj politici uopšte.
Kad smo kod članova omladinske ili studentske zadruge i penzionera, ovde je potrebno dodatno objašnjenje. Naime, njihovo pravo da obavljaju privremene i povremene poslove uslovljen je njihovim
statusom koji već imaju, a koji je prioritetni osnov socijalnog osiguranja. U tom smislu primenjuju se odredbe drugih propisa a ne samo ZOR.
Prema članu 23. Zakona o zadrugama („Sl. glasnik RS“, br. 112/2015), status zadrugara studentsko-omladinske zadruge može steći lice koje nije mlađe od 15 godina ni starije od 30 godina, s tim što zadrugar studentsko-omladinske zadruge mlađi od 18 godina, može da obavlja privremene i povremene poslove pod uslovima propisanim odredbama koje uređuju prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada, što če reći po ZOR.
Dakle, da zaključim, privremene i povremene poslove mogu da obavljaju nezaposlena lica, članovi omladinske ili studentske zadruge, starosni penzioneri i zaposleni koji ne rade puno radno vreme.
2. Šta privremeni i povremeni poslovi predstavljaju po svom karakteru?
To su neki poslovi za čijim obavljanjem potreba postoji ponekad, u sezoni i sl. Prirodu privremenih i povremenih poslova najbolje je izrazio Apelacioni sud u Nišu, u presudi Gž1 3009/2018 od 19. novembra 2019. god. gde kaže (citat): „Privremeni poslovi su kratkotrajni, kontinuirani poslovi, a povremeni poslovi su kratkotrajni poslovi, koji se ne obavljaju u kontinuitetu,već s vremena na vreme.“.
Ili kako je to rekao Apelacioni sud u Kragujevcu, u presudi Gž1 364/2023 od 4. avgusta 2023. god. (citat):
„Sa druge strane iz formulacije odredbe člana 197. stav 1. Zakona o radu nedvosmisleno proizlazi da predmet ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova mogu biti isključivo oni poslovi koji su po svojoj prirodi privremeni, odnosno povremeni, dakle takvi da se obavljaju kratkotrajno (u kontinuitetu ili s vremena na vreme) i to tako da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini, to dalje znači, da je za pravilnu primenu navedene zakonske norme, koja definiše rad van radnog odnosa, neophodno ne samo da poslodavac radno angažuje nezaposleno lice za period koji nije duži od 120 radnih dana u kalendarskoj godini, već i da se radi o poslovima koji ne podrazumevaju stalno angažovanje, s obzirom da u takvoj situaciji isti više ne bi imali karakter privremenih i povremenih poslova. “.
U stvari, to je neka vrsta radnog odnosa na određeno vreme na koji se primenjuju dodatni uslovi. Razlika u odnosu na rad na određeno vreme je u statusu lica koje obavlja ove poslove, i nekim posledicama tog statusa, o kojima će ovde biti reči. A sve drugo je isto, lice na ovim poslovima radi i ima obaveze kao da je u radnom odnosu.
Delatnost poslodavca ne utiče na ove poslove. Ugovor za rad na privremenim i povremenim poslovima može se zaključiti i za poslove koji zvanično nisu delatnost poslodavca. To kaže i resorno Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Sektor za rad, u Mišljenju br. 011-00-947/2015-02 od 8. oktobra 2015. god. Ministarstvo rada i socijalne politike (kako se tada zvalo resorno misnistarstvo) je o tome zauzelo isti stav u Mišljenju br. 011-00-923/2011-02 od 29. novembra 2011. god. Isto potvrđuje i Apelacioni sud u Nišu u presudi Gž1 1706/2017 od 21. jula 2017. god. kad kaže (citat):
„Uslovi za obavljanje privremenih i povremenih poslova su da se radi o poslovima koji mogu da budu iz delatnosti ili van delatnosti poslodavca, da se obavljaju po prethodno zaključenom ugovoru, da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini, te da ne moraju biti utvrđeni aktom o sistematizaciji, […]
Zakonska odredba upravo određuje opšti režim rada i to mogu biti poslovi iz delatnosti poslodavca, ali i ne isključuje da predmet ugovora mogu biti i poslovi izvan delatnosti, za razliku od ugovora o delu za koji odredba insistira na poslovima koji su van delatnosti poslodavca.“.
Sud je ovde objasnio razliku u odnosu na poslove po ugovoru o delu, iz člana 199. ZOR, koji takođe predstavljaju rad van radnog odnosa, i kojima se u stvari može pokriti većina poslova za koje se zaključuje ugovor o privremnim i povremenim poslovima. Jer, poslodavac uvek može sam svojim zaposlenima da izvršava poslove koji doprinose delatnosti, a koje redovno radi neko drugi. A može da prihvati i da ozvrši bilo koji posao. Jer, pretežna delatnost ima veze sa fiskalnim obavezama (bar bi trebalo, iako ne) a ne sa pravom privredih subjekata da obavljaju bilo koju delatnost. Ako je za neku delatnost potrebna posebna dozvola, licenca za firmu ili fizička lica, to je sasvim druga stvar. Tako da uplitati u priču delatnost poslodavca, od koje ništa ne zavisi, je potpuno bespredmetno.
Propisani uslov je da je reč o poslovima koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini. Znači, reč je o poslovima koji nisu sistematizovani. Ne, ZOR ne defniše precizno to tako, ali se to zaključuje iz konteksta. Dake, ugovor za rad na privremenim i povremenim poslovima može se zaključiti samo za nesistematizovana radna mesta. Bar bi tako trebalo biti. Jer, uslovi za zasnivanje radnog odnosa propisani su članom 24. ZOR, koji kaže da, radni odnos može da se zasnuje sa licem koje ima najmanje 15 godina života i ispunjava druge uslove za rad na određenim poslovima, utvrđene zakonom, odnosno pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova, kojim se utvrđuju organizacioni delovi kod poslodavca, naziv i opis poslova, vrsta i stepen zahtevane stručne spreme, odnosno obrazovanja i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima, a može da se utvrdi i broj izvršilaca. Pošto je ovde reč o poslovima koji se rade van radnog odnosa, sledi da su to nesistematizovana radna mesta, jer bi za one koji se redovno i stalno obavljaju morala postojati sistematizacija. To potvrđuje Apelacioni sud u Beogradu, u presudi Gž1 3132/2022 od 6. oktobra 2022. god.
Vrhovni kasacioni sud (iliti Vrhovni sud po novom) u daljem tekstu: VKS u presudi Rev2 860/2023 od 12. aprila 2023. god. zaključuje da nije dozvoljeno neprekidno radno angažovanje po osnovu privremenih i povremenih poslova, jer ako su poslovi koje zaposleni kontinuirano obavlja sistematizovani kao radno mesto po opštem aktu poslodavaca, i po svojoj sadržini i opisu ne mogu se upodobiti sa privremenim i povremenim poslovima, takvi ugovori su ništavi jer je zabranjeno vršenje prava iz ugovora protivno cilju zbog koga je ono zakonom ustanovljeno ili priznato.
VKS u presudi Rev2 2738/2019 od 28. januara 2021. god. kaže da poslovi za kojima postoji trajna potreba nisu privremeni i povremeni, pa je takav ugovor simulovani ugovor kojim se prikriva ugovor o radu na određeno vreme, kao disimulovan ugovor.
Apelacioni sud u Beogradu u presudi Gž1 2893/2021 od 1. septembra 2021. god. kaže da ako neko lice bez obzira na potpisane ugovore faktički obavlja uvek isti sistematizovani posao i to kontinuirano sa punim radnim vremenom reč je o poslovima trajnog, a ne privremenog ili povremenog karaktera.
Dakle, ugovor o privremenim i povremenim poslovima može se zaključiti za nesistematizovana radna mesta, čak i za obavljanje onog što nije delatnost poslodavca.
3. Umesto zaključka – nastavak sledi
Ovde sam otvorio temu, odnosno objasnio šta ovi poslovi predstavljaju po svom karakteru te razmatrao koja lica mogu da ih obavljaju.
Radno-pravni status lica koje rad obavlja po privremenim i povremenim poslovima, te tehničkom stranom tj. ugovorom koji se zaključuje za ove poslove bavio sam se u “Kakav status ima lice na privremenim i povremenim poslovima?”.
Prava lica koje rad obavlja po privremenim i povremenim poslovima razmatrao sam u “Koja prava ima lice na privremenim i povremenim poslovima?”.
A u komentaru “Koje manipulacije su moguće sa privremenim i povremenim poslovima?” razmatrao sam moguće manipulacije u vezi ovih poslova.
Izvor: Izvod iz propisa preuzet je iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a