-Uvod-
Ako ovom prilikom ne ulazimo u pitanje celishodnosti postojanja minulog rada kao produkta jednog ranijeg sistema, ostavljajući po strani teorijska razmatranja i okrenemo se praktičnim problemima, postavljamo pitanje kako postupiti u situaciji kada kolektivni ugovor predviđa drugačija prava, ili preciznije, veća od onih predviđenih najnovijim izmenama Zakona o radu, a konkretno po pitanju minulog rada, pri tom uzimajući u obzir kako kolektivne ugovore koji su bili na snazi u vreme stupanja na snagu navedenih izmena, tako i kolektivnih ugovora koji će tek biti zaključeni.
-Sporna zakonska rešenja-
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o radu ( „Sl. glasnik RS“, br. 75/2014) izvršeno je preciziranje tako da se uvećanje zarade za „minuli rad”, obračunava najmanje 0,4% od osnovice, pri čemu se uvećanje zarade po osnovu „minulog rada” obračunava samo na osnovu vremena provedenog u radnom odnosu kod poslednjeg poslodavca, poslodavca prethodnika, kao i povezanih lica (a ne ukupnog vremena u radnom odnosu), u skladu sa zakonom.
Ovim novim zakonskim rešenjem brisana je obaveza isplate uvećane zarade po osnovu minulog rada za sve godine radnog staža.
Postavlja se pitanje da li poslodavac može opštim aktom ili ugovorom o radu predvideti drugačije rešenje prilikom obračuna minulog rada.
Ukoliko posmatramo Zakon o radu u svojoj celovitosti, takva mogućnost bi bila ne samo realna i moguća, već i lako ostvariva, pogotovu imajući u vidu odredbu čl. 8. stav 2 Zakona o radu koja glasi:
“Opštim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenih zakonom, kao i druga prava koja nisu utvrđena zakonom, osim ako zakonom nije drukčije određeno.”
Naravno pri tom uzimajući u obzir stav 1 navedenog člana, koji imperativno određuje da takva drugačija rešenja mogu obezbeđivati samo veća prava ili povoljnije uslove rada od onih predviđenih zakonom.
Naredni član 9. dopunjuje navedeno dodatnim preciziranjem:
“Ako opšti akt i pojedine njegove odredbe utvrđuju nepovoljnije uslove rada od uslova utvrđenih zakonom, primenjuju se odredbe zakona.
Pojedine odredbe ugovora o radu kojima su utvrđeni nepovoljniji uslovi rada od uslova utvrđenih zakonom i opštim aktom, odnosno koje se zasnivaju na netačnom obaveštenju od strane poslodavca o pojedinim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog – ništave su.”
Postavlja se jedno realno i praktično pitanje, kako tumačiti navedene izmene Zakona o radu u smislu kolektivnih ugovora koji su na snazi, a koje treba uskladiti sa izmenama zakona, a uzimajući u obzir čl. 117. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu koji predviđa u stavu 1. da će:
“Odredbe kolektivnog ugovora, odnosno pravilnika o radu koji je na snazi na dan stupanja na snagu ovog zakona, a koje nisu u suprotnosti sa ovim zakonom, ostaju na snazi do isteka važenja kolektivnog ugovora, odnosno do zaključivanja kolektivnog ugovora, odnosno donošenja pravilnika o radu u skladu sa ovim zakonom, a najduže šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.”
Dakle, da rezimiramo, Zakon propisuje minimum prava koje zaposleni ostvaruje na radu i u vezi sa radom, a ostavljena je mogućnost da kolektivnim ugovorima budu predviđena veća prava i povoljniji uslovi rada.
Ukoliko je kolektivnim ugovorom važećim u vreme stupanja na snagu navedenih izmena bilo predviđeno npr. da se osnovna zarada zaposlenog uvećava za 0,5 % od osnovice za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu , rešenje po pitanju većeg procenta od onog predviđenog pozitivnim zakonskim rešenjem (0,4%) nije sporno i primenjivaće se do donošenja novog kolektivnog ugovora, jer Zakon u čl. 108. stav 1 tač. 4 koristi formulaciju “najmanje 0,4 % od osnovice”.
Međutim, problem se sastoji u delu ove odredbe kolektivnog ugovora koja predviđa obračun minulog rada za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu. U konkretnom slučaju, ako se pođe logikom koja je primenjiva i po pitanju procenta uvećanja, sasvim je logično i opravdano da se opštim aktom (kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu i sl.) mogu predvideti veća prava te samim tim i obračun minulog rada vršiti za ukupan radni staž, a ne samo staž kod aktuelnog poslodavca, što bi proizlazilo i iz tumačenja čl. 8. stav 2 Zakona o radu.
Odredba člana 108. stava 1. tačka 4) Zakona o radu kojom je predviđeno pravo zaposlenog na uvećanje zarade po osnovu minulog rada kod poslodavca, je dispozitivnog, a ne imperativnog karaktera, kao što je to npr. slučaj sa odredbom o otpremninama iz čl. 158. stav 5. Zakona o radu gde je propisano pravo na otpremninu „ne u dužem periodu„.
Ako bi se napravila paralela između minulog rada i otpremnine iz čl. 158 Zakona o radu, postavlja se pitanje, ako zakonodavac nije želeo da predvidi mogućnost da poslodavac može, ako želi, da obračun otpremnine vrši za sve godine radnog staža, zašto nije koristio isto rešenje kao u čl. 158. gde je u stavu 5 naveo da :
„Opštim aktom ili ugovorom o radu ne može da se utvrdi duži period za isplatu otpremnine od perioda utvrđenog u st. 2. i 3. ovog člana.“
Međutim ovo je samo jedno od tumačenja navedene problematike, mišljenja su po ovom pitanju različita, pa i kontradiktorna. Pa tako, zakonom o radu jeste predviđeno da opštim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenih zakonom, kao i druga prava koja nisu utvrđena zakonom, osim ako zakonom nije drukčije određeno. Međutim, kada je u pitanju minuli rad, zbog same formulacije ovog člana, tačnije stava u Zakonu, gde je izostala reč “najmanje” u delu za svaku punu godinu kod poslodavca”, nemoguće je opštim aktom kod poslodavca predvideti da se obračunava i minuli rad kod prethodnih poslodavaca.
Mogao bi se pri obračunu predvideti jedino veći procenat, ali ne i obračunavati godine rada kod prethodnog poslodavca jer to ne bi predstavljalo više prava od onih utvrđenih zakonom, već bi ta odredba opšteg akta bila suprotna Zakonu.
A navedeno, polazeći od definicije minulog rada– “vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu kod poslodavca “.
Ostaje da se sačeka zvaničan stav u vidu uputstva ili mišljenja resornog ministarstva po ovom pitanju.
-Povezana zakonska rešenja-
Problem se dodatno komplikuje po pitanju tumačenja minulog rada osvrtom na Zakon o platama u državnim organima i javnim službama.(“Sl. glasnik RS”, br. 34/2001, 62/2006-dr.zakon, 116/2008-dr.zakon, 116/2008-dr. zakon i 92/2011, 99/2011-dr.zakon, 10/2013, 55/2013 i 99/2014).
Naime, nakon usklađivanja posebnih zakona sa Zakonom o radu po pitanu minulog rada, Zakon o platama u državnim organima I javnim službama predviđa u članu 5 stav 1. tač. 1) sledeće:
“1) vreme provedeno u radnom odnosu (minuli rad) – u visini od 0,4 % od osnovice, za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu kod poslodavca, u smislu člana 1. ovog zakona;”
U stavu 2. predviđa:
“Sve ustanove u istoj delatnosti obuhvaćene istim planom mreže, odnosno osnovane od istog nivoa vlasti smatraju se istim poslodavcem u smislu stava 1. ovog člana.”
Dakle, smatraće se istim poslodavcem, odn. pri obračunu minulog rada računaće se ukupni staž, a ne samo kod aktuelnog poslodavca, ukoliko se radi o ustanovama osnovanim od strane istog nivoa vlasti, odnosno ustanovama obuhvaćenim istim planom mreže.
Postavlja se pre svega pitanje šta se smatra istim planom mreže? Mogao bi se izvući zaključak da se pod ustanovama obuhvaćenim istim planom mreže smatraju one ustanove koje su u okviru istog plana mreže definisanog određenim podzakonskim aktom.
Dodatni, a ne i manji problem kod tumačenja navedenog člana se javlja naročito zbog dela “odnosno osnovane od istog nivoa vlasti”, gde nije jasno da li se upotrebom reči „odnosno“ implicira da je u pitanju pojašnjenje ili alternativni slučaj.
Ukoliko se tretira kao pojašnjenje, onda je u pitanju kumulacija uslova i potrebno je da su ustanove u pitanju osnovane i od strane istog nivoa vlasti i obuhvaćene istim planom mreže.
Ukoliko je situacija obrnuta, pa reč „odnosno“ upućuje na alternativni slučaj, da bi se prilikom obračuna minulog rada uzimao u obzir ukupni radni staž (a ne samo staž kod aktuelnog poslodavca) potrebno je ili da su u pitanju ustanove osnovane od strane istog nivoa vlasti ili ustanove obuhvaćene istim planom mreže.
Po pitanju spornog stava nadležno ministarstvo bi trebalo da da mišljenje ili uputstvo kojim bi pojasnili navedeni problem.
-Zaključak-
Preostaje da se pouzdamo u ekspeditivnost nadležnog ministarstva, koje će ili samoinicijativno ili nečijom sugestijom uočiti navedeni problem po pitanju tumačenja a samim tim i konkretne primene navedenih odredaba prilikom obračuna minulog rada. Problem, složićete se nije zanemarljiv, s obzirom na moguće posledice i eventualne sudske sporove koji usled različitog tumačenja, a samim tim i obračuna minulog rada, mogu nastati.
Odgovor nadležnog ministarstva
Svemu navedenom, u prilog dodajemo i odgovor nadležnog ministarstva na postavljeno pitanje Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“, u vezi tumačenja čl. 108. Stav 1. Tačka 4) Zakona o radu.
Naime, Ministarstvo je 29.9. 2014. god. zauzelo stav da se odredbama opšteg akta može predvideti veći procenat prilikom obračuna minulog rada, ali i stav po pitanju onog što je u gore navedenoj priči bilo predmet kontradiktornih mišljenja i selektivne primene, a to je da se pored većeg procenta opštim aktom može predvideti i duži period za obračun minulog rada od onog predviđenog Zakonom.
Dakle, prilikom obračuna minulog rada u obzir se mogu uzeti i sve godine radnog staža, a ne samo kod aktuelnog poslodavca, odn. takva odredba kolektivnog ugovora u skladu sa priloženim mišljenjem ne bi bila suprotna Zakonu.
Bez ulaženja u obrazloženje načina na koji je ministarstvo izvelo predmetni zaključak, ostaje da se nadamo, da se navedeni odgovor odnosi na navedenu problematiku uopšteno, a ne na pojedinačan problem i kolektivni ugovor, a u vezi konkretnog pitanja postavljanog ministarstvu.
Dodajemo, da su u skladu sa čl. 80. Zakona o državnoj upravi ministarstva u obavezi da na traženje fizičkih i pravnih lica daju mišljenja o primeni zakona i drugih opštih akata, ali podsećamo da mišljenja organa uprave nisu obavezujuća, te navedeni način tumačenja spornog člana prilikom obračuna minulog rada i dalje može ostati stvar selektivne primene.
Dipl. prav. Jelena Petrović, redakcija Profi Sistem-a
