Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova (Sl. glasnik RS“, br. 101/2013) dodati su članovi 8a, 8b i 8v kojima je uređena zaštita prava na suđenje u razumnom roku. Odredbe ovih članova prestaju da važe 1. januara 2016. godine kada počinje primena novog Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku objavljenog u “Sl. glasniku RS”, broj 40/2015, kojim je prvi put zaštita prava na suđenje u razumnom roku uređena posebnim zakonom.
Još uvek važećim članom 8a Zakona o uređenju sudova propisano je da stranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku.
Ovde je prikazan upravo jedan takav slučaj, gde je pravo na zaštitu prava na suđenje u razumnom roku na veoma poseban način povređeno.
Naime, stranka je podnela zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku Apelacionom sudu u Beogradu, dana 17.07.2014. godine.
Zašto? Zato što za devet godina sud nije odlučio o njegovom tužbenom zahtevu, odnosno ne da nije odlučio, već još uvek nije odlučeno koji je sud nadležan po njegovoj tužbi.
U rešenju Apelacionog suda u Beogradu, R4 g 517/14 od 16. septembra 2014. god. u kojem je odlučeno o ovom zahtevu za zaštitu prava stranke AA, navodi se sledeći, “neverovatni” put ove tužbe.
Iz stanja u predmetu sledi (hronološki prikazano):
- 2005. godina – Tužilac AA protiv tuženog Preduzeća “AA”, podneo je tužbu Prvom opštinskom sudu u Beogradu (zavedena pod P 7948/05) radi naknade štete dana 13.10.2005. godine,
- 2006. godina – Po prijemu odgovora na tužbu rešenjem od 04.10.2006.godine, Prvi opštinski sud u Beogradu se oglasio mesno nenadležnim.
- 2007. godina – Po izjavljenoj žalbi tuženog rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž 16915/06 od 26.12.2007. godine, ukinuto je rešenje od 04.10.2006. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.
- 2009. godina – Rešenjem Prvog opštinskog suda u Beogradu P 1062/08 od 05.09.2009.godine, ovaj sud se ponovo oglasio mesno nenadležnim za postupanje.
- 2013. godina – Rešenje Prvog opštinskog suda u Beogradu P 1062/08 je ukinuto od strane Višeg suda u Beogradu Gž 23519/10 od 13.02.2013. godine i predmet vraćen Prvom osnovnom sudu na ponovni postupak.
- 2014. godina – Po stupanju na snagu Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava („Sl. glasnik RS“, br. 101/2013), Prvi osnovni sud u Beogradu dostavio je Drugom osnovnom sudu u Beogradu na dalje postupanje predmet po tužbi tužioca, da bi se rešenjem od 24.06.2014.godine Drugi osnovni sud u Beogradu oglasio nenadležnim za postupanje, ukinuo sve sprovedene radnje i tužbu tužioca odbacio. Protiv navedenog rešenja tužilac je izjavio žalbu dana 14.07.2014.godine, a postupak po žalbi je u toku.
Apelacioni sud u Beogradu, kao neposredno viši sud, našao je da je tužiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, jer od dana podnošenja tužbe (13.10.2005. godine), prvostepeni postupak još uvek nije okončan, a ovo tim pre što se označenim rešenjima odlučivalo samo o nadležnosti suda.
Apelacioni sud je naložio Višem sudu u Beogradu da u što kraćem roku odluči o žalbi tužioca AA izjavljenoj protiv rešenja Drugog osnovnog suda u Beogradu P 1543/14 od 24.06.2014.godine.
Što se tiče iznosa pravične naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku, sud je odlučio sledeće:
Kako je utvrdio da je u parničnom postupku povređeno pravo podnosioca zahteva na suđenje u razumnom roku, Apelacioni sud je odredio iznos od 30.000,00 dinara, kao primerenu naknadu koja, shodno članu 8b Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova pripada podnosiocu zahteva za povredu prava na suđenje u razumnom roku i odredio da se postupak u što kraćem roku okonča.
Dakle, sud je odlučio da cena devetogodišnjeg čekanja ove stranke u kom periodu uopšte nije odlučivano o samom zahtevu iz tužbe (ma kakav on bio) iznosi 30.000, 00 dinara.
Inače, razumni rok je optimalno potrebno vreme da se odluči o nekom pravu stranke koje je sporno, da bi se otklonila neizvesnost i stranka imala saznanje o tome da li joj to pravo pripada ili ne, čime se postiže i pravna sigurnost.
Kakva je dalja sudbina ove tužbe, odnosno stranke koja čeka skoro deceniju da se uopšte počne sa odlučivanjem o njenom pravu, nije nam poznato.
Obzirom da od 1. januara 2016. godine počinje primena novog Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, ostaje da se vidi da li će se i dalje u praksi, ovakvi i slični slučajevi ponavljati ili će se najzad o pravima građana odlučivati u razumnom roku.
