U „Sl. glasniku RS“ broj 91/2015 od 5. novembra 2015. god. objavljen Zakon o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, koji se primenjuje od 13. novembra 2015. god.
Zakon je donet u cilju otklanjanja određenih nedostataka uočenih u primeni Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu („Sl. glasnik RS”, br. 101/2005 od 21. novembra 2005. godine), u cilju modifikacije određenih rešenja iz Direktive 89/391/EEZ, koja ne mogu imati istovetnu primenu u našem pravnom sistemu kao na teritoriji EU.
Intervencije u Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu, prema stavu predlagača zakona, usmerene su na deo koji se odnosi na normativne nedostatke, podizanje nivoa kompetencije lica za bezbednost i zdralje na radu, donošenje programa za osposobljavanje za bezbedan i zdrav rad, unapređenje znanja lica za bezbednost i zdravlje na radu …
Izmene zakona su brojne, te ćemo se na ovom mestu pozabaviti samo nekima od njih.
Članom 1. Izmene precizira se da se Zakon neće primenjivati pri obavljanju specifične vojne službe u Vojsci Srbije i obavljanju policijskih i poslova zaštite i spasavanja iz delokruga nadležnog državnog organa, u kojima su pitanja bezbednosti i zdravlja na radu pri obavljanju te službe i tih poslova uređena posebnim zakonom i propisima donetim na osnovu tog zakona.
Treba istaći preciziranje i usklađivanje terminologije sa Direktivom tj. preciznije definisanje pojedinih termina kao npr .“poslodavac“ i uvođenje novih izraza „prevencija“ i „jezik koji zaposleni razume“
Poslodavacem u smislu ovog zakona smatra se i fizičko lice, koje po bilo kom pravnom osnovu obezbeđuje posao zaposlenom, izuzimajući lice, koje posao obezbeđuje u domaćinstvu i nosioca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, koji obavljaju posao sa članovima porodičnog poljoprivrednog domaćinstva u skladu sa propisima o poljoprivredi, kao i fizičko lice koje sa članovima svog porodičnog domaćinstva obavlja privrednu ili drugu delatnost.
Prevencija je proces obezbeđivanja mera na radnom mestu i u radnoj okolini kod poslodavca u cilju sprečavanja ili smanjenja rizika na radu.
Jezik koji zaposleni razume jeste maternji jezik, jezik koji je u službenoj upotrebi na teritoriji na kojoj poslodavac ima sedište, odnosno zaposleni obavlja poslove i koji zaposleni govori, čita i piše, kao i jezik koji je utvrđen kao uslov za obavljanje poslova radnog mesta.
Članom 3. Izmena vrši se usklađivanje zakona sa Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti. (“Sl. glasnik RS”, broj 36/2009, 88/2010 i 38/2015). Stvara se osnov za propisivanje od strane nadležnih ministarstava mera na radu mladih, zaposlene žene za vreme trudnoće i zaposlene koja doji dete.
Članom 5. Izmena se utvrđuje obaveza poslodavca da obezbedi mere zaštite od požara, spasavanje i evakuaciju u skladu sa posebnim zakonom, kao i pravni osnov za donošenje podzakonskog propisa kojim će se propisati način pružanja prve pomoći, vrste sredstava i opreme koji moraju biti obezbeđeni na radnom mestu, način i rokovi osposobljavanja zaposlenih za pružanje prve pomoći.
Član 16. Zakona koji je izazivao nedoumice u praksi je izmenjen tako što je precizirana obaveza poslodavca u vezi sa određivanjem posebnih uslova koje moraju ispunjavati zaposleni, na način što se pomenuti uslovi određuju samo za radna mesta sa povećanim rizikom, a ne i za obavljanje drugh poslova na radnom mestu i u radnoj okolini.
Uvodi se obaveza poslodavca koji izvodi radnje na izgradnji objekta na privremenim i pokretnim gradilištima da izradi propisan elaborat o uređenju gradilišta, koji dostavlja nadležnoj inspekciji rada uz izveštaj o početku rada.
Utvrđuje se obaveza poslodavca da o izvođenju radova radi otklanjanja velikih kvarova ili havarija na objektu, koji mogu da ugroze funkcionisanje tehničko-tehnoloških sistema ili obavljanje delatnosti, odmah usmeno ili u pismenoj formi prijavi inspekciji rada.
Nakon izmena čl. 24. Zakona utvrđuje obavezu poslodavca da zaposlenima da na korišćenje opremu za rad i sredstvo i opremu za ličnu zaštitu na radu, samo ako su usaglašeni sa propisanim tehničkim zahtevima, ako je njihova usaglašenost ocenjena prema propisanom postupku, ako su označeni u skladu sa propisima i ako ih prate propisane isprave o usaglašenosti i druga propisana dokumentacija. Poslodavac koji je zaposlenima dao na korišćenje opremu za rad i sredstvo i opremu za ličnu zaštitu na radu pre stupanja na snagu propisa kojim je utvrđena ova obaveza, dužan je da obezbedi uputstvo za njihovu upotrebu i održavanje. Poslodavac je dužan da obezbedi zaposlenima uputstva za bezbedan rad po propisima o bezbednosti i zravlju na radu za korišćenje opreme za rad i sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu kao i da obezbedi prevod dokumentacije na jezik koji zaposleni razume.
Dodat je novi čl. 24a kojim se propisuje mogućnost poslodavca da zaposlenima da na korišćenje opasne hemijske materije i druge hemijske materije za koje je propisana obaveza izrade i dostavljanja bezbednosnog lista samo ako mu je uz hemijsku materiju učinio dostupnim bezbednosni list, u skladu sa propisima kojima se uređuju hemikalije, kao i ako je obezbedio sve mere koje proizlaze iz sadržaja bezbednosnog lista. Bezbednosti list treba biti na srpskom jeziku, ali je propisana obaveza posodavca da obezbedi prevod bezbednosnog lista na jezik koji zaposleni razume.
Izmenama člana 27. Zakona utvrđena je obaveza poslodavca da osposobi zaposlene za bezbedan rad kako kod zasnivanja radnog odnosa tako i kod svakog drugog radnog angažovanja kao i prilikom promene opreme za rad. Precizira se način sprovođenja osposobljavanja i uvodi obaveza poslodavca da utvrdi program, čiju sadržinu će po potrebi morati da menja i obnavlja.
Član 28. je dopunjen tako što se predviđa rok periodične provere osposobljenosti za bezbedan i zdrav rad i to najkasnije u roku od jedne godine od prethodne provere na radnim mestima sa povećanim rizikom, a na ostalim u roku od 4 godine, a samo osposobljavanje se vrši na jeziku koji zaposleni razume te prilagođava osobama sa invaliditetom i profesionalno obolelima.
Članom 13. Izmena utvrđuje se obaveza poslodavca kada je u pitanju neposredna opasnost po život i zdravlje da sva lica što je moguće pre informiše i obavesti o svim pitanjima koja se odnose na zaštitu bezbednosti i zdravlja.
Shodno izmenama u slučaju neposredne opasnosti zaposleni pored preduzimanja odgovarajućih mera, napuštanja radnog mesta, radnog procesa odnosno radne okoline može i da prestane da radi.
Propisuje se zabrana zaposlenom da samovoljno isključuje, menja ili uklanja bezbednosne uređaje na sredstvima za rad.
Jedna od važnijih izmena odnosi se na poslodavce koji imaju do 20 zaposlenih koji obavljaju delatnosti trgovine na malo, usluga smeštaja i ishrane, informisanja i komunikacija, finansijskim i osiguranja, poslovanja nekretninama, stručnim, naučnim, inovacionim, administrativnim i pomoćnim uslužnim delatnostima, obaveznog socijalnog osiguranja, obrazovanja, umetnosti, zabave i rekreacije, kao i ostale uslužne delatnosti, naime, oni mogu poslove bezbednosti i zdravlja na radu da obavljaju sami i nisu dužni da polažu stručni ispit.
Uvodi se novi čl. 37a kojim se uvodi obaveza poslodavca koji obavlja određenu visokorizičnu delatnost (građevinarstvo, poljoprivreda, šumarstvo, rudarstvo….i dr.) da za poslove bezbednosti i zdravlja na radu odredi lice koje ima najmanje stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine iz naučne, odnosno stručne oblasti u okviru obrazovno – naučnog polja tehničko-tehnoloških nauka, prirodno-matematičkih nauka ili medicinskih nauka. Navedeni član će se primenjivati od 1. decembra 2017. god.
Definiše se pravni okvir za tzv. kontinuriano i celoživotno učenje i usavršavanje lica za bezbednost i zdravlje na radu, tj. određuje se Program usavršavanja znanja i druga pitanja, koje će propisati ministar nadležan za rad.
Kada je u pitanju predstavnik za bezbednost i zdravlje na radu izmenama se obavezuje svaki poslodavac kod koga su zaposleni obrazovali Odbor za bezbednost i zdravlje na radu da u Odbor imenuje najmanje jednog svog predstavnika, a njihov odnos sa sindikatom uređuje se kolektivnim ugovorom ili sporazumom zaključenim između poslodavca i predstavnika zaposlenih. Takođe, utvrđuje se obaveza poslodavca da najmanje jednom predstavniku zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu omogući odsustvo sa rada u trajanju od najmanje 5 časova nedeljno, radi obavljanja potrebnih aktivnosti, s pravom na naknadu zarade koja se isplaćuje u istom iznosu kao da je radio na poslovima radnog mesta.
Utvrđuje se obaveza poslodavca da predstavnika za bezbednost i zdravlje na radu odn. Odbor za bezbednost i zdravlje na radu upozna sa predlozima za preduzimanje mera zaštite i preventivnih mera u cilju zaštite bezbednosti i zdravlja zaposlenih.
Kako se u praksi pojavila potreba, Izmenama se utvrđuje i obaveza vođenja evidencija o izdatim sredstvima i opremi za ličnu zaštitu na radu i izvršenim lekarskim pregledima zaposlenih.
Dodat je novi član 49a kojim se propisuje obim ličnih podataka zaposlenih koje poslodavac vodi u evidencijama i time vrši usklađivanje sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti ( “Sl. glasnik RS”, broj 97/2008, 104/2009-dr.zakon, 68/2012-OUS i 107/2012)
Kako je u zakonu bila propisana obaveza za poslodavaca da u predviđenom roku prijavi nadležnoj inspekciji rada „profesionalno oboljenje, odnosno oboljenje u vezi sa radom zaposlenog“, a isto nikada nije definisano, u smislu odsustva preciziranja navedenih oboljenja, izvršeno je njihovo brisanje, usled nemogućnosti ispunjavanja navedene obaveze prijavljivanja.
Član 51 stav 1 Zakona koji se odnosio na obavezu poslodavca da dostavi izveštaje o povredi na radu zaposlenog samom zaposlenom, preciziran je, u smislu dodatnog definisanja navedenog kao obaveze poslodavca, korišćenjem odrednice „dužan je“.
Izmenama se pooštravaju uslovi za dobijanje licence za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu. Kao uslov se traži da pravno lice ili preduzetnik koji je podnosilac zahteva za izdavanje licence mora da ima u radnom odnosu najmanje dva zaposlena koji imaju stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu iz naučne, odnosno stručne oblasti u okviru obrazovno – naučnog polja tehničko-tehnoloških nauka, prirodno-matematičkih nauka ili medicinskih nauka i ako osnivaču ili sa njim povezanom licu u smislu propisa o privrednim društvima, odnosno preduzetniku licenca izdata u skladu sa ovim zakonom nije oduzeta u prethodne tri godine. Dalje usaglašavanje sa Zakonom o visokom obrazovanju (“Sl. glasnik RS”, br. 76/2005, 100/2007-aut.tum., 97/2008, 44/2010, 93/2012, 89/2013, 99/2014, 45/2015-aut.tum. i 68/2015) izvršeno je preciziranjem vrste i stepena obrazovanja za dobijanje licence za obavljanje poslova odgovornog lica, kao i dužina radnog iskustva.
Utvrđuje se ovlašćenje službenom licu nadležnom za vršenje nadzora nad pravnim licem i preduzetnikom sa licencom, da im naloži da obezbede uslove za dobijanje licence i određuje im rok za takvo postupanje, ne duži od 90 dana od dana obaveštavanja o naloženoj meri i tom pravnom licu, odnosno preduzetniku privremeno zabranjuje obavljanje poslova za čije vršenje je licenca uslov, a najduže do isteka navedenog roka. Ukoliko pravno lice, odnosno preduzetnik sa licencom obavesti organ nadležan za vršenje nadzora nad njegovim radom da je prestao da ispunjava uslove, to obaveštenje upodobljava se nalogu, odnosno rešenju ovlašćenog službenog lica. Rok važenja licenci koje se izdaju pravnim licima i preduzetnicima, ograničava se na pet godina, sa mogućnošću obnavljanja na način i pod uslovima pod kojima se izdaju.
Pored do sada određenih slučajeva, licenca se može oduzeti i ako imalac licence u periodu važenja licence prestane da ispunjava uslove propisane za njeno važenje.
Vrši se izmena i dopuna delokruga poslova Uprave za bezbednost i zdravlje na radu.
Dodaju se Glava IXa i član 60a kojima se uvode nacionalna priznanja u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji:
1) Povelja „28. april”;
2) Plaketa „28. april”;
3) Pohvalnica „28. april”
Stvara se i pravni osnov za donošenje podzakonskog propisa koji će propisati sadržinu i izgled pomenutih nacionalnih priznanja, koje će bliže urediti ministar za rad.
Izmenama, mere za zaštitu na radu sadržane u Pravilniku o posebnim merama zaštite na radu pri proizvodnji i preradi obojenih metala („Službeni glasnik SRS”, broj 19/85) se neće više primenjivati.
Članom 40. Izmena predviđeni su rokovi za donošenje podzakonskih akata i iznose godinu odn. dve godine u zavisnosti od konkretnog akta.
Precizira se da stručni ispit položen pre stupanja Izmena na snagu ostaje da važi.
Lice koje se 1. decembra 2017. godine zatekne da obavlja poslove bezbednosti i zdravlja na radu, a ne ispunjava uslove utvrđene u članu 17. Izmena, može da nastavi da obavlja te poslove do ispunjenja uslova utvrđenih ovim zakonom, a najduže pet godina, osim lica koje ih je obavljalo do dana početka primene člana 17. i kojem je do ispunjenja uslova za prestanak radnog odnosa sa pravom na starosnu penziju preostalo najviše pet godina.
Pravna lica i preduzetnici, shodno izmenama, imaju rok od godinu dana da usklade svoje licence sa odredbama ovog zakona od dana stupanja na snagu Izmena, a oni kojima je licenca izdata pre pet i više godina dužni su da zahtev za obnavljanje licence u skladu sa ovim zakonom podnesu bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, a pravna lica i preduzetnici kod kojih od izdavanja licence nije proteklo pet godina dužni su da zahtev za obnavljanje licence u skladu sa ovim zakonom podnesu najkasnije 30 dana pre nego što se napuni pet godina od dana izdavanja licence.
U prečišćeni tekst Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu („Sl. glasnik RS”, br. 101/2005 i 91/2015) možete ostvariti uvid u našoj pravnoj bazi „Propis Soft“.
