U „Sl. glasniku RS“, broj 96/2015 od 26. novembra 2015. god. objavljen je dugo očekivani Zakon o ozakonjenju objekata (u daljem tekstu: Zakon) koji je stupio na snagu narednog dana odn. 27. novembra 2015. god. što se pravda ciljem koji se želi postići, odn. javnim interesom u ovoj oblasti koji opravdava donošenje i primenu ovog Zakona po hitnom postupku.
Republika Srbija je u nekoliko navrata pokušala da izvrši legalizaciju bespravno izgrađenih objekata, donošenjem zakona koji uređuju ovo pitanje : Zakon o posebnim uslovima za izdavanje građevinske dozvole, odnosno upotrebne dozvole za određene objekte („Sl. glasnik RS“, broj 16/97), Zakonima o planiranju i izgradnji iz 2003, 2006, 2009. i 2011, da bi na kraju bio donet pomenuti Zakon o legalizaciji objekata („Sl. glasnik RS“, br. 95/2013 i 117/2014), ali nisu postignuti željeni efekti. Razlozi za to su sledeci: složenost dokumentacije, rešivost imovinsko pravnih odnosa na zemljištu i objektu, naknada za uređenje građevinskog zemljišta, koja je zbog svoje visine a često i prevazilaženja tržišne vrednosti objekta dovodila do nestanka interesa na strani pojedinca odn. podnosioca zahteva da uopšte uđe u postupak legalizacije, visina republičke administrativne takse za upis imovine u katastar, brojnost i složenost ukupne potrebne dokumentacije a pre svega neophodnost inicijative na strani pojedinca oko prikupljanja potrebne dokumentacija kao i izostanak sankcija ili njeno neizvršenje od strane ovlašćenog organa.
Prema stavu Vlade republike Srbije, kao predlagaca, Zakon: pojačava obaveze i odgovornosti postupajućih organa u cilju smanjenja procedure; propisuje realnije i ostvarive rokove, te se tako rok od kada se računa pokretanje postupka različito propisuje u zavisnosti od toga da li je podnet zahtev za legalizaciju ili se radi o objektu za koji je postupak pokrenut po službenoj dužnosti; pitanje uređenih imovinksopravnih odnosa, kao jedan od uslova za ozakonjenje objekta se reguliše čitavim spektarom dokaza a zadržana je i odredba o mogućnosti dostavljanja dokaza o svojini na građevinskom zemljištu ispod objekta u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2009, 81/2009-ispr., 24/2011, 121/2012, 42/2013-OUS, 50/2013-OUS, 98/2013, 132/2014 i 145/2014); pitanje neophodne tehničke dokumentacije, koja pre svega garantuje bezbednost za korišćenje a zatim i omogućava upis objekta u javnu knjigu kao i pravima na objektu je rešen propisivanjem jednog neophodnog dokumenta-izveštaja o zatečenom stanju sa elaboratom geodetskih radova; propisivanje državnog nameta u obliku takse, koja treba da predstavlja ekvivalent koji je državni organ učinio građaninu i čija visina odgovara velikom broju vlasnika nezakonito izgrađenih objekata.
PREGLED ODREDABA ZAKONA
Predmet i svrha zakona
Uvodnim odredbama Zakona kao predmet zakona propisuju se uslovi, način i postupak ozakonjenja objekta, odnosno delova nezakonito izgrađenih objekta, uslovi za naknadno izdavanje rešenja o ozakonjenju kao i pravne posledice ozakonjenja kao i druga pitanja od značaja za ozakonjenje objekata.
Odredbe ovog zakona odnose se i na: pomoćne i druge objekte koji su u funkciji glavnog objekta (garaže, ostave, septičke jame, bunari, bazeni, cisterne za vodu i sl.) ili su u funkciji odvijanja tehnološkog procesa u zgradi, koji se smatraju sastavnim delom nezakonito izgrađenog glavnog objekta i ozakonjuju se zajedno sa glavnim objektom, u skladu sa ovim zakonom; objekte, odnosno izvedene radove u skladu sa članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji; podzemne vodove (podzemne instalacije), kao i na nadzemne vodove (nadzemne instalacije), ako po tehničkim karakteristikama i položaju predstavljaju samostalne objekte (član 1. Zakona);
Definiše se ozakonjenje kao javni interes za Republiku Srbiju (član 2.); Objašnjava se predmet ozakonjenja prema vrsti objekta (završeni građevinski objekti, sa izuzetkom objekata odn. zgrada na kojima su završeni samo konstruktivni građevinski radovi i utvrđivanje za ostale objekte stepena završenosti u skladu sa vrstom i namenom konkretnog objekta)(član 3.).
Članom 4. Zakona propisano je na koje objekte se zakon ne primenjuje: na objekte za koje je, u skladu sa ranije važećim propisima izdata privremena građevinska dozvola; na objekte za koje je izdato rešenje o građevinskoj dozvoli, a koja se koristi bez izdatog rešenja o upotrebnoj dozvoli, osim izuzetno ako je u postupku legalizacije izdato rešenje o građevinskoj dozvoli, ali ne i rešenje o upotrebnoj dozvoli; na vojne objekte, rudarske objekte, postrojenja i uređaje i dr.
Predmet i uslovi ozakonjenja
Određeno je koji objekti ne mogu biti predmet ozakonjenja, osim izuzetno, ako u postupku bude pribavljen odgovarajući dokaz da je taj objekat stabilan, da ne ugrožava stabilnost terena i susedne objekte, ako u postupku bude pribavljena saglasnost upravljača javnog dobra, odnosno saglasnost organizacije nadležne za zaštitu prirodnih, odnosno kulturnih dobara ili kada se radi o objektima za koje je doneto rešenje o odbijanju zahteva za legalizaciju, ako je po pravnosnažnosti rešenja kojim se odbija zahtev za legalizaciju, promenjen planski dokument ili je zahtev odbijen iz razloga koji su ovim zakonom drugačije propisani, a povoljniji su za vlasnika nezakonito izgrađenog objekta, nadležni organ konstatuje ovu činjenicu i nastavlja postupak ozakonjenja u skladu sa ovim zakonom.
Članom 6. Zakona definisani su objekti koji predstavljaju predmet ozakonjenja: prema vremenu podnošenja zahteva (zahtevi podneti do 29. januara 2014, prema ranije važećim propisima), objekti izgrađeni na osnovu građevinske dozvole odn. odobrenja za izgradnju ali od kojih se prilikom izvođenja radova odstupilo, objekti za koje nije podnet zahtev za legalizaciju ali su vidljivi na satelitskom snimku teritorije Republike Srbije iz 2015. godine, objekti za koje je podnet zahtev u skladu sa Zakonom o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole („Službeni glasnik RS”, br. 25/13 i 145/14) a postupak nije pravnosnažno okončan, kao i objekti na kojima je upisano pravo svojine u skladu sa tim zakonom.
U cilju utvrđivanja tačnog broja nezakonito izgrađenih objekata utvrđuje se obaveza jedninica loklnih samouprava da sprovedu popis i evidenciju tih objekata u propisanom roku od 12 meseci od stupanja na snagu zakona, što je dodatno propisano i prelaznim i završnim odredbama (čl. 46. stav 3 Zakona). Popis nezakonito izgrađenih objekata vršiće se prema programu popisa (koji će biti javan i koji će biti objavljen na zvaničnoj internet prezentaciji jedinice lokalne samouprave) po zonama, odnosno celinama, koji na predlog građevinske inspekcije donosi načelnik opštinske, odnosno gradske uprave. U cilju efikasnijeg sprovođenja popisa nezakonito izgrađenih objekata, jedinica lokalne samouprave može obrazovati komisije za popis nezakonito izgrađenih objekata, kao pomoćno radno telo, čiji sastav i način rada je ostavljen na utvrđivanje jedinici lokalne samouprave. Ministar nadležan za poslove građevinarstva će propisati sadržinu obrasca – pojedinačnog popisnog lista za potrebe evidentiranja nezakonito izgrađenih obkjekata u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu zakona odn. do 15. decembra 2015. godine utvrđenom čl. 46. stav 4 Zakona. Po završetku tako određenog popisa nezakonito izgrađenih objekata iz jedne zone odnosno celine, nadležni građevinski inspektor će doneti pojedinačna rešenja o rušenju objekta, za sve nezakonito izgrađene objekte koji su na popisu u roku od sedam dana od dana evidentiranja te ga u naknadnom roku od tri dana dostavlja organu nadležnom za izdavanje rešenja o ozakonjenju, koje će po službenoj dužnosti pokrenuti postupak ozakonjenja. Tako doneto rešenje o rušenju objekta se ni u kom slučaju neće izvršavati do pravnosnažnog okončanja postupka ozakonjenja.
Na ovaj načen se, za razliku od prethodnih propisa koji su uređivali predmetnu materiju, inicijativa za ozakonjenje premešta iz ruku lica čiji objekat je predmet ozakonjenja u ruke organa nadležnog za ozakonjenje, koji će po dobijenom rešenju o rušenju objekta od strane građevinskog inspektora pokrenuti postupak ozakonjenja.
Svi oni objekti koji nisu postojali odnosno nisu vidljivi na satelitskom snimku, kako ne predstavljaju predmet ozakonjenja u smislu člana 6. Zakona, građevinski inspektor po sprovedenom popisu izdaje takođe rešenje o rušenju, sli je navedeno rešenje u ovom slučaju izvršno danom donošenja.
Ostavljena je mogućnost vlasnicima nezakonito izgrađenih objekata da samoinicijativno prijave građevinskoj inspekciji postojanje takvog objekta.
Predviđeno je da predmet ozakonjenja može biti i objekat koji se može uskladiti sa važećim planskim dokumentom u pogledu namene i spratnosti objekta te propisani kriterijumi po kojima se vrši ocena usklađenosti navedenog objekta.
Članom 9. Zakona dodatno se definiše da prethodno pitanje u postupku ozakonjenja predstavlja ispunjenost uslova iz čl. 3, 5, 6. i 8. Zakona, odn. da ispunjenost navedenih uslova predstavlja uslov za nastavak postupka ozakonjenja.
Predmet ozakonjenja može biti objekat za koji vlasnik dostavi dokaz o odgovarajućem pravu na građevinskom zemljištu ili objektu, zavisno od toga koja vrsta radova, odnosno vrsta objekta je predmet ozakonjenja. Kao odgovarajuće pravo smatra se pravo svojine na objektu, odnosno pravo svojine, pravo korišćenja ili pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana Zakonom o planiranju i izgradnji, kao odgovarajuća prava na građevinskom zemljištu.
Odgovarajućim dokazom smatra se i: pravnosnažna sudska presuda kojom je utvrđeno pravo svojine na zemljištu, ugovor o prenosu prava korišćenja, odnosno kupovini zemljišta, ugovor o kupovini objekta ili kupovini objekta u izgradnji, ugovor o suinvestiranju izgradnje objekta, akt ministarstva nadležnog za poslove odbrane o dodeli „nužnog smeštaja”, pravnosnažno rešenje o nasleđivanju, pravnosnažno rešenje o statusnoj promeni privrednog društva, drugi pravni poslovi na osnovu kojih se na nesumnjiv način može utvrditi pravni kontinuitet prometa zemljišta, objekta, odnosno posebnog dela objekta a član 10. propisuje i brojne druge dokaze koji se mogu podneti o postojanju odgovarajućeg prava na objektu ili zemljištu u zavisnosti od predmeta ozakonjenja.
U cilju utvrđivanja mogućnosti ozakonjenja u postupku se pribavlja izveštaj o zatečenom stanju objekta čiji sastavni deo je i elaborat geodetskih radova za nezakonito izgrađeni objekat, što predstavlja jedini geodetsko-tehnički dokument potreban u postupku ozakonjenja.
Po utvrđivanju ispunjenosti uslova za ozakonjenje objekta, pre donošenja rešenja o ozakonjenju u skladu sa ovim zakonom, vlasnik nezakonito izgrađenog objekta plaća taksu za ozakonjenje.
Način ozakonjenja
Kada po sprovedenom postupku utvrdi da nezakonito izgrađeni objekat ispunjava propisane uslove za korišćenje i druge uslove propisane ovim zakonom ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave donosi rešenje o ozakonjenju. Pored nadležnosti za postupanje u postupcima ozakonjenja, članom 12. Zakona su propisana i pravna sredstva protiv rešenja donetih u ovom postupku.
Kada nadležni organ utvrdi ispunjenost prethodnih uslova i postojanje prava iz člana 10. Zakona, pribavlja dokumentaciju iz čl. 11. Zakona (izveštaj o zatečenom stanju objekta čiji sastavni deo je i elaborat geodetskih radova). Za objekte na kojima je pravo svojine upisano u skladu sa Zakonom o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole ne sprovodi se postupak propisan ovim zakonom, već nadležni organ, po pribavljanju dokaza iz člana 10. stav 5. ovog zakona, obaveštava podnosioca da uplati taksu za ozakonjenje i po dostavljanju dokaza o uplati, donosi rešenje o ozakonjenju.
Što se tiče objekata za koje je podnet zahtev za legalizaciju (koji se ovim zakonom smatraju zahtevima za ozakonjenje), nadležni organ pre pribavljanja dokumentacije iz čl.11. Zakona proverava da li je vlasnik dostavio tehničku dokumentaciju propisanu tada važećim propisima i elaborat geodetskih radova, geodetski snimak, odnosno kopiju plana parcele. Pa ukoliko jeste, nadležni organ proverava da li sadržina te tehničke dokumentacije odgovara sadržini propisanoj za izveštaj o zatečenom stanju objekta, te ukoliko odgovara priznaje je kao izveštaj o zatečenom stanju objekta.
Članom 15. Zakona propisana je svrha izrade izveštaja o zatečenom stanju kao i njegova sadržina, koja se određuje u skladu sa klasom, površinom, namenom i načinom korišćenja predmeta ozakonjenja.
Za objekte za koje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara pribavlja saglasnost Ministarstva unutrašnjih poslova na projektnu dokumentaciju, pored izveštaja o zatečenom stanju objekta prilaže se projekat za izvođenje radova sa saglasnošću organa nadležnog za poslove zaštite od požara.
Projekat za izvođenje radova izrađuje se u skladu sa podzakonskim aktom donetim na osnovu Zakona o planiranju i izgradnji, kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije.
Izveštaj o zatečenom stanju objekta izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, koji su upisani u odgovarajući registar.
Elaborat geodetskih radova izrađuje se u skladu sa propisima o državnom premeru i katastru. Za objekte koji su provedeni u grafičkoj bazi katastra nepokretnosti, umesto elaborata geodetskih radova dostavlja se kopija plana sa upisanom visinom slemena, overena od strane ovlašćene geodetske organizacije.
Kada je predmet ozakonjenja zgrada koja se sastoji od posebnih fizičkih delova, elaborat iz se izrađuje za zgradu i sve posebne fizičke delove zgrade.
Definisane su vrste izveštaja o zatečenom stanju objekta, prema kategoriji i klasi objekta, pa se tako izveštaj o zatečenom stanju objekta izrađuje za: 1) objekte kategorije A, klase 111011 i 112111; 2) objekte čija je bruto razvijena građevinska površina objekta (u daljem tekstu: BRGP) veća od 400 m²; 3) objekte javne namene i 4) inženjerske objekte.
U članu 18. Zakona propisana je sadržina izveštaja o zatečenom stanju za objekte kategorije A klase 111011 i 112111 a članom 19. Zakona za objekte čija je BRGP veća od 400 m², objekte javne namene i inženjerske objekte.
Kada je predmet ozakonjenja pomoćni i drugi objekat koji je u funkciji glavnog objekta (garaže, ostave, septičke jame, bunari, bazeni, cisterne za vodu i sl.) ili je u funkciji odvijanja tehnološkog procesa u zgradi, koji se smatra sastavnim delom nezakonito izgrađenog glavnog objekta i ozakonjuje se zajedno sa glavnim objektom, u izveštaju o zatečenom stanju se u skladu sa čl. 20. Zakona prikazuju i ti objekti.
Članom 21. Zakona je propisano da se za izradu izveštaja o zatečenom stanju za objekte odnosno izvedene radove u skladu sa članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji primenjuju pravila kao za izradu izveštaja za objekte kategorije A, klase 111011 i 112111 iz čl. 18. Zakona.
Postupak ozakonjenja objekata
Postupak ozakonjenja propisan je ovim zakonom, ali na sva pitanja postupka, koja nisu uređena ovim zakonom, primenjuju se odredbe Zakona o opštem upravnom postupku.
Načini pokretanja postupka ozakonjenja propisani su na sledeći način:
„1) za lica koja su podnela zahtev za legalizaciju objekata do 29. januara 2014. godine, u skladu sa ranije važećim Zakonom o legalizaciji objekata, postupak se pokreće danom stupanja na snagu ovog zakona;
2) za lica koja su vlasnici nezakonito izgrađenog objekta za koji nije podnet zahtev za legalizaciju do 29. januara 2014. godine, a za koji je građevinski inspektor doneo rešenje o rušenju, postupak se pokreće danom dostavljanja tog rešenja nadležnom organu;
3) za lica iz člana 6. stav 7. ovog zakona, odnosno lica iz člana 13. stav 2. Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole po čijem zahtevu nije okončan postupak upisa u skladu sa odredbama tog zakona, postupak se pokreće danom dostavljanja spisa predmeta od strane organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra nadležnom organu;
4) za lica iz člana 6. stav 8. ovog zakona, odnosno lica iz člana 13. stav 2. Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole, po čijem zahtevu je izvršen upis prava svojine na objektu izgrađenom bez građevinske dozvole, postupak se pokreće podnošenjem zahteva za ozakonjenje, u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.“
Od dana pokretanja postupaka teku i računaju se svi rokovi propisani ovim zakonom.
Po pokretanju postupka na jedan od predviđenih načina, nadležni organ ispituje ispunjenost prethodnih uslova za ozakonjenje (čl. 24. Zakona).
Nezakonito izgrađeni objekti, na kojima su izvedeni grubi građevinski radovi sa formiranim konstruktivnim sklopom, ali na kojima nije postavljena spoljna stolarija, nisu izvedeni razvodi unutrašnjih instalacija, ni završni radovi, mogu biti predmet ozakonjenja. U slučaju da nezakonito izgrađeni objekat ne ispunjava uslove u pogledu stepena izgrađenosti nadležni organ će odbiti zahtev, te je članom 25. Zakona propisano pravo na žalbu i postupak po žalbi kao i mogućnost pokretanja upravnog spora.
Nezakonito izgrađeni objekti, izgrađeni na zemljištu koje je nepovoljno za građenje, tj objekti koji nisu stabilni, ugrožavaju stabilnost terena i susedne objekte ne mogu biti predmet ozakonjenja, osim ako vlasnik takvog objekta u postupku ne dokaže da je objekat stabilan te da ne ugrožava teren i susedne objekte, shosno čl. 26. Zakona.
Ukoliko su objekti izgrađeni od materijala koji ne obezbeđuju trajnost i sigurnost (koji podatak predstavlja sastavni deo izveštaja o zatečenom stanju) ne mogu biti predmet ozakonjenja.
Ukoliko se radi o objektima iz čl. 5. Zakona odnosno objektima koji ne mogu biti predmet ozakonjenja nadležni organ će izdati rešenje o ozakonjenju, uz ispunjenje u drugih uslova propisanih ovim zakonom, ako u postupku bude pribavljena saglasnost za ozakonjenje upravljača javnog dobra, odnosno saglasnost organizacije nadležne za zaštitu prirodnih, odnosno kulturnih dobara (čl. 28. Zakona).
Članom 29. Zakona je propisano da predmet ozakonjenja može biti i objekat koji se može uskladiti sa važećim planiskim dokumentom u pogledu namene i spratnosti objekta u skladu sa čl. 8. stav 2 i 3 Zakona.
U skladu sa čl. 30. Zakona nadležni organ u postupku utvrđuje da li je za nezakonito izgrađeni objekat u skladu sa ranije važećim propisima kojima je bila uređena legalizacija objekta, doneto rešenje o odbijanju zahteva za legalizaciju, te donosi rešenje o odbijanju zahteva za ozakonjenje, sa navedenim izuzetkom kada nadležni organ može nastaviti postupak ozakonjenja.
Po utvrđivanju ispunjenosti prethodnih uslova, nadležni organ obaveštava vlasnika nezakonito izgrađenog objekta da u roku od 30 dana od dana dostavljanja obaveštenja dostavi dokaz o odgovarajućem pravu, osim u slučaju da je dokaz o odgovarajućem pravu već dostavljen u postupku legalizacije bespravno izgrađenog objekta, s tim da vlasnik objekta može podneti zahtev za produžetak tog roka a postupak ozakonjenja će se nastaviti pošto bude konačno odlučeno o prethodnom pitanju.
Ukoliko vlasnik ne dostavi dokaz nadležni organ će zaključkom odbaciti zahtev. Po pravnosnažno okončanom postupku nadležni organ će takav zahtev dostaviti građevinskoj inspekciji.
Nadležni organ, nakon utvđene ispunjenosti prethodnih uslova i postojanja odgovarajućeg prava, nastavlja postupak ozakonjenja te obaveštava vlasnika nepokretnosi da dostavi izveštaj o zatečenom stanju objekta sa elaboratom geodetskih radova, ukoliko to nije učinio u ranije vođenom postupku legalizacije objekta. Ukoliko se utvrdi da postoji mogućnost ozakonjenja nadležni organ nalaže vlasniku objekta da uplati taksu za ozakonjenje, čija je visina određena prema kriterijumu namene, načina korišćenja i površine objekta a krece se od 5.000 dinara za ozakonjenje porodičnog objekta ili stana, korisne površine do 100 m², pomoćne i ekonomske objekte, proizvodne i skladišne objekte, kao i sve druge objekte i radove iz člana 145. Zakona o planiranju i izgradnji do 3.000.000 dinara za stambene i stambeno poslovne objekte namenjene tržištu koji se sastoje od više stanova i drugih posebnih delova, korisne površine preko 1500 m² i komercijalne objekte preko 1500 m²
Obaveza plaćanja takse se ne odnosi na vlasnike nezakonito izgrađenog objekta koji je namenjen za stanovanje podnosioca zahteva i članova njegovog porodičnog domaćinstva, koji je lice sa invaliditetom, samohrani roditelj ili korisnik socijalne pomoći u skladu sa čl. 33 stav 5 Zakona.
Članom 34. Zakona propisan je način donošenja i sadržina rešena o ozakonjenju kao i pravna sredstva protiv njega.
Nadležni organ je obavezan da vodi službenu evidenciju o izdatim rešenjima o ozakonjenju, čiju sadržinu propisuje ministar nadležan za poslove građevinarstva. Spisak izdatih rešenja je javno dostupan, jer je utvrđena obaveza nadležnog organa da ga objavi na svojoj zvaničnoj internet stranici u roku od osam dana od dana sačinjavanja spiska.
Upis prava svojine
Uslovi za upis prava svojine u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, odnosno za odgovarajući upis u katastar vodova stiče se danom pravnosnažnosti rešenja o ozakonjenju.
Propisana je obaveza nasležnog organa da po službenoj dužnosti dostavi elaborat geodetskih radova i primerak pravnosnažnog rešenja o ozakonjenju organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra, u roku od tri dana od dana pravnosnažnosti rešenja o ozakonjenju, koji donosi rešenje o kućnom broju i vrši upis prava svojine na objektu, odnosno posebnim delovima objekta.
Vlasnik objekta je oslobođen plaćanja takse određene podzakonskim aktom Republičkog geoderskog zavoda i administrativne takse određene zakonom.
Rušenje
Rušenje nezakonito izgrađenog objekta se neće vršiti do pravnosnažog okončanja postupka ozakonjenja. Po pravnosnažno okončanom postupku ozakonjenja ministar donosi zaključak o obustavi postupka izvršenja rešenja o rušenju iz čl. 7 stav 6 Zakona, a pravnosnažnim okončanjem postupka kojim se odbacuje ili odbija zahtev za ozakonjenje, stiču se uslovi za rušenje nezakonito izgrađenog objekta, odnosno njegovog dela, te ga nadležni organ dostavlja građevinskoj inspekciji u propisanom roku, gde inspektor donosi rešenje o rušenju objekta, odn. dela objekta ukoliko takvo rešenje nije ranije doneto. Navedeno rešenje građevinski inspektor dostavlja nadležnom organu lokalne poreske administracije i organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra radi upisa zabeležbe zabrane otuđenja.
Privremeno priključenje na infrastrukturu
Predvidena je mogućnost privremenog preključenja na infrastrukturu do pravnosnažnog okončanja postupka ozakonjenja. Ukoliko objekat ne bude ozakonjen, građevinski inspektor dostavlja nadležnom javnom, javnom kominalnom preduzeću, preduzetniku ili privrednom društvu koje je priključilo objekat na mrežu odn. infrastrukturu akt kojim se odbacuje ili odbija zahtev za ozakonjenje radi isključenja objekta sa mreže odnosno infrastrukture.
Nadzor nad primenom zakona
Nadzor nad primenom zakona vrši ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, shodno odredbama zakona kojim se uređuje planiranje i izgradnja osim ukoliko Zakonom nije drugačije određeno.
Kaznene i završne odredbe
Propisane su visoke novčane kazne za :
– javno preduzeće, javno komunalno preduzeće, privredno društvo ili drugo pravno lice kao i odgovorno lice u njima, koje po prijemu akta kojim se odbacuje ili odbija zahtev za ozakonjenje ne isključi objekat sa mreže odnosno infrastrukture na koju je privremeno priključen;
– privredno društvo ili drugo pravno lice kao i odgovorno lice u njima, koje je izradilo izveštaj o zatečenom stanju objekta, ako u izveštaj o zatečenom stanju objekta unese netačne podatke, odnosno ne prikaže stvarno stanje i stepen završenosti objekta.
– odgovorno lice u nadležnom organu uprave ako: 1) ne izda rešenje o ozakonjenju u propisanom roku; 2) izda rešenje o ozakonjenju suprotno ovom zakonu; 3) ne dostavi građevinskoj inspekciji u propisanom roku akt kojim se odbacuje ili odbija zahtev za ozakonjenje;
– nadležnog građevinskog inspektora ako: 1) ne sačini program popisa nezakonito izgrađenih objekata; 2) ne donese rešenje o rušenju objekta u propisanom roku; 3) ne dostavi nadležnom organu rešenje o rušenju u propisanom roku;
Pored novčane kazne alternativno je propisana i kazna zatvora za prekršaj odgovornog projektanta, odgovornog izvođača radova ili preduzetnika ako unese netačne podatke u izveštaj ili ne prikaže stvarno stanje i stepen završenosti objekta.
Lica koja su upisala pravo svojine na objektu na osnovu Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole, mogu podneti zahtev nadležnom organu za ozakonjenje u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Po pravnosnažnosti rešenja o ozakonjenju briše se zabeležba u listu nepokretnosti da je svojina stečena na osnovu Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole.
Lica koja su u postupku legalizacije objekata ili u redovnom postupku izdavanja građevinske dozvole zaključila ugovore o plaćanju naknade, odnosno doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta u skladu sa odredbama tada važećih zakona, nastavljaju sa plaćanjem do konačne isplate, u skladu sa odredbama zaključenog ugovora.
Danom stupanja na snagu ovog zakona, prestaje da važi Zakon o legalizaciji objekata („Službeni glasnik RS”, broj 95/13), Zakon o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole („Službeni glasnik RS”, br. 25/13 i 145/14), Pravilnik o objektima za koje se ne može izdati građevinska dozvola, stepenu izgrađenosti objekta i građevinskoj i upotrebnoj dozvoli u postupcima legalizacije objekata („Službeni glasnik RS”, broj 106/13), kao i Pravilnik o uslovima, načinu i postupku za sticanje prava svojine na zemljištu i objektima na koje se primenjuje Zakon o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole („Službeni glasnik RS”, broj 31/13).
Umesto zaključka
Pismo predsednika Reuplike Srbije je objavljeno na zvaničnom sajtu predsedništva o izraženoj sumnji u ustavnost Zakona kao i Zakona o državnom premeru i katastru (“Sl. glasnik RS”, broj 72/2009, 18/2010, 65/2013, 15/2015-OUS i 96/2015) upućeno predsednici skupstine i ministarki gradjevinarstva. U pismu se ističe das su zakonom narušena ustavna načela vladavine prava i socijalne pravde, povređena zabrana diskriminacije po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu imovnog stanja, tj. da su diskriminisani oni koji su gradili legalno sa urednom dokumentacijom i dozvolama i da zakon predstavlja podstrek za nepoštovanje zakona. U pismu se dodaje i da Zakon o drzavnom premeru i katastru ne obezbeđuje dvostepenost, odn. da i u prvom i drugom stepenu odlučuje zavod, tj. posebna tela zavoda koje je sam oformio, te da je na ovaj način došlo do povrede ustava tj. delotvornog prava na žalbu i dvostepenost postupka.
Zakon dakle, trpi oštre kritike na samom početku svoje primene i otvara mogucnost za ocenu ustavnosti zakona odn. pojedinih njegovih odredaba.
Novom načinu legalizacije objekata odnosno ozakonjenja svakako se može pripisati jednostavnija procedura, prednost uvođenja takse čija visina odgovara platežnoj sposobnosti najvećeg broja lica kome je ovim zakonom obaveza nametnuta i druge prednosti, ali kolika će biti cena za izradu potrebne tehnicke dokumentacije i da li će ona odgovarati platežnoj sposobnosti lica kome je Zakonom obaveza nametnuta te da li će Zakon ostvariti ciljeve koji su se želeli postići pre svega po pitanju brzine obrade zahteva nadležnog organa u postupku ozakonjenja, odnosno poštovanja rokova, ostaje da se vidi u periodu koji je pred nama.
Komentar prvobitno objavljen u časopisu „Advokatska kancelarija“, br. 16, decembar 2015, Profi Sistem Com Doo, 2015.
