Iako je Ustavom R. Srbije zajemčena jednakost svih pred Ustavom i zakonom i zabranjena svaka diskriminacija posredna i neposredna, po bilo kom osnovu, jednakost žena i muškaraca i razvijanje politike jednakih mogućnosti, kao i neposredna primena zajemčenih prava bilo je neophodno zakonom urediti ovako definisana prava, što je i učinjeno Zakonom o ravnopravnosti polova (“Sl. glasnik RS”, broj 104/2009) od 16. decembra 2009. godine.
Osnov za donošenje zakona kojim se bliže uređuje odnosno razrađuje ovo pravo zajemčeno Ustavom nalazimo u čl. 18. Ustava R. Srbije koji kaže:
„Zakonom se može propisati način ostvarivanja ovih prava samo ako je to Ustavom izričito predviđeno ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode, pri čemu zakon ni u kom slučaju ne sme da utiče na suštinu zajemčenog prava.“
Zakon o ravnopravnosti polova je bliže uredio način ostvarivanja ravnopravnosti žena i muškaraca u oblastima: zapošljavanja, socijalne i zdravstvene zaštite, obrazovanja, kulture i sporta, političkog i javnog života, sudske zaštite i porodičnih odnosa.
Zbog procesa vođenja pregovora o pristupanju R. Srbije Evropskoj uniji u cilju efikasnije zaštite ljudskih prava, obzirom da se postojećim, malo pre pomenutim zakonom, ona nije postizala na zahtevanom nivou, pristupilo se izradi novog zakona kojim će se bliže urediti način ostvarivanja ravnopravnosti između žena i muškaraca.
Predlog Zakona o ravnopravnosti žena i muškaraca koji je 4. februara 2016. god. objavljen na sajtu Narodne skupštine R. Srbije u čl. 1. na sledeći način definiše svoj predmet:
„Ovim zakonom uređuje se stvaranje jednakih mogućnosti za ostvarivanje prava i obaveza žena i muškaraca (dalje u tekstu: ravnopravnost), obaveze organa javne vlasti i drugih fizičkih i pravnih lica u vezi sa ravnopravnošću, mere za sprečavanje i otklanjanje diskriminacije zasnovane na polu (dalje u tekstu: diskriminacija), postupak pravne zaštite lica izloženih diskriminaciji, nadzor nad primenom ovog zakona i prekršaji za neizvršavanje odredaba ovog zakona.
Odredbe ovog zakona ne smeju se tumačiti niti primenjivati na način kojim se dovodi do ukidanja ili ograničenja nekog postojećeg prava utvrđenog drugim propisom ili se ograničava ili umanjuje dostignuti nivo ljudskih prava u domenu ravnopravnosti koji proističe iz Ustava, zakona, opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i potvrđenih međunarodnih ugovora.
Organi javne vlasti staraju se o uključivanju rodne perspektive u javne politike na svim nivoima i vrše nadzor nad njihovom primenom.“
Članom 2. zakona definisani su pojmovi od kojih ćemo na ovom mestu izdvojiti samo neke:
– „pol” se odnosi na biološke karakteristike žena i muškaraca;
– „rod” označava društveno određene uloge, ponašanja, aktivnosti i atribute koje društvo smatra prikladnim za žene i muškarce;
– „ravnopravnost” podrazumeva ravnopravno učešće žena i muškaraca u svim oblastima društvenog i privatnog života, kao i njihov ravnopravan položaj, jednake mogućnosti za ostvarivanje prava i jednaku korist od ostvarenih rezultata;
– „diskriminacijom” označava se svako pravljenje razlike, nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), na otvoren ili prikriven način, u odnosu na lica ili grupe, kao i članove njihovih porodica ili njima bliska lica sa ciljem ili posledicom da im se zbog njegovog, odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji oteža, ugrozi, onemogući ili negira priznanje, uživanje ili ostvarivanje ljudskih prava u političkoj, ekonomskoj, društvenoj, kulturnoj, građanskoj i svakoj drugoj oblasti; diskriminacijom se smatra i nepovoljnije postupanje prema drugom licu ili grupi lica, isključivo ili uglavnom što su tražili, pokrenuli ili nameravali da pokrenu postupak za zaštitu od diskriminacije, ponudili ili nameravali da ponude dokaze o diskriminatornom postupanju, dali iskaz pred nadležnim telom o slučaju diskriminacije, upozorili javnost na slučaj diskriminacije ili pružili drugu vrstu podrške u predviđenom postupku;
– „neposredna diskriminacija” svako je postupanje prema nekom licu uslovljeno ličnim svojstvom kojim je to lice stavljeno ili se stavlja ili bi se moglo staviti u nepovoljniji položaj u odnosu na druga lica u istoj situaciji;
– „posredna diskriminacija” postoji ako se prividno neutralnom odredbom, kriterijumom, postupkom ili ponašanjem može staviti u nepovoljniji položaj neko lice u odnosu na druga lica, osim ako je ta odredba, kriterijum, ponašanje odnosno postupak objektivno opravdan legitimnim ciljem i ako su sredstva za postizanje tog cilja primerena i nužna;
– „rodni stereotipi” jesu prethodno formirane ideje prema kojima su ženama i muškarcima proizvoljno dodeljene karakteristike i uloge koje određuje i ograničava njihov pol.
Neravnopravnost polova ili u skladu sa nazivom Predloga zakona, neravnopravnost muškaraca i žena je zastupljena u svim oblastima života, ali ćemo se na ovom mestu pozabaviti zakonskim rešenjima u oblasti zapošljavanja i radnih odnosa prema novom Predlogu zakona.
Oblast u predlogu koja nosi naziv 1. Zapošljavanje i radni odnosi obuhvata:
– Mere u oblasti zapošljavanja,
– Obaveze poslodavaca i pružalaca usluga,
– Plan mera za otklanjanje ili ublažavanje neravnomerne zaposlenosti i radne – angažovanosti i izveštaj o sprovođenju,
– Prestanak radnog odnosa i seksualno uznemiravanje,
– Zaštita na radu u vezi sa trudnoćom i roditeljstvom,
– Jednaka zarada za isti rad ili rad jednake vrednosti,
– Socijalni dijalog;
Prema čl. 6 Predloga zakona:
„Ne smatraju se diskriminacijom ili povredom principa jednakih mogućnosti za žene i muškarce mere za povećanje zaposlenosti i mogućnosti zapošljavanja i samozapošljavanja u oblasti:
1) dostupnosti poslova;
2) profesionalnog informisanja, savetovanja i izrade individualnog plana zapošljavanja;
3) stručnog osposobljavanja i obezbeđivanja jednakih mogućnosti za razvoj i napredovanje;
4) sprečavanja ili kompenzacije za nepogodnosti u profesionalnoj oblasti;
5) stvarne i efikasne naknade štete koju je pretrpelo oštećeno lice kao posledicu diskriminacije vodeći računa da ta naknada bude odvraćajuća i proporcionalna pretrpljenoj šteti, kao i da se naknada ne može unapred ograničiti određenom gornjom granicom, osim ako poslodavac ili pružalac usluge mogu dokazati da se jedina šteta koju je kandidat pretrpeo zbog diskriminacije sastoji u tome što njegova prijava za zaposlenje nije uzeta u obzir.“
Prema Predlogu Zakona poslodavci i pružaoci usluga: obrađuju i evidentiraju podatke o polnoj strukturi zaposlenih i radno angažovanih lica pružaju ih na uvid inspekciji rada, ne smeju zahtevati obaveštenja o porodičnom životu ili porodičnim planovima kandidata, mogu da planiraju vreme i mesto održavanja profesionalne obuke ili usavršavanja zaposlenih i radno angažovanih lica koji ne utiču na njihove porodične obaveze kao što je npr. čuvanje dece za vreme dok se održava obuka.
Isticanje pripadnosti određenom polu kao kriterijum klasifikacije i sistematizacije radnih mesta i prilikom zapošljavanja i radnog angažovanja, kao i profesionalne obuke i usavršavanja dozvoljeno je samo u slučajevima kada poslovi i uslovi pod kojima se oni obavljaju zahtevaju određene biološke karakteristike koje su specifične za žene ili za muškarce.
Prema Predlogu Zakona poslodavac i pružalac usluge sa više od 250 zaposlenih i radno angažovanih lica najkasnije do 31. januara svake godine ima obavezu usvajanja plana mera za ublažavanje ili otklanjanje neravnopravnosti polova za tekuću godinu i obavezu izrade izveštaja o sprovođenju plana mera. Pomenuti plan mera i izveštaj poslodavac i pružalac usluge, će prema predlogu zakona imati obavezu da dostavi ministartsvu nadležnom za poslove ravnopravnosti najkasnije do 31. marta tekuće godine.
Pol, trudnoća, roditeljstvo, kao i pokrenuti postupak zaposlenog i radno angažovanog lica zbog diskriminacije, uznemiravanja i seksualnog uznemiravanja ne smeju biti osnov za otkaz ugovora o radu ili za proglašenje zaposlenog ili radno angažovanog za tehnološki višak prema čl. 9. Predloga Zakona.
Predlog Zakona predviđa u čl. 10. da nije moguć premeštaj usled trudnoće ili roditeljstva na druge poslove ili kod drugog poslodavca, ukoliko je to za zaposlenog odnosno radno angažovanog nepovoljnije, osim ukoliko je to učinjeno u skladu sa aktom nadležnog zdravstvenog organa.
Takođe, odsustvo s posla zbog trudnoće ili roditeljstva ne može uticati na mogućnost stručnog usavršavanja i napredovanja, nije smetnja da se zaposleni po isteku takvog odsustva vrati na svoje radno mesto i ne samo to, već tako odsutno lice uživa sva poboljšanja radnih uslova koja su obezbeđena za vreme njegovog odsustva i ne mogu biti dovedeni u neravnopravan položaj u odnosu na druge zaposlene odnosno radno angažovanje ukoliko im poslodavac na bilo koj način menja radnopravni status tokom njihovog odsustva.
Predlogom Zakona se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad jednake vrednosti. Kod određivanja visine zarade, sistem klasifikacije radnih mesta mora biti zasnovan na istim kriterijumima kako za žene, tako i za muškarce i urađen tako da isključuje bilo kakvu diskriminaciju.
Članom 12. Predloga Zakona predviđa se obaveza za sindikate i udruženja poslodavaca da prilikom obrazovanja odbora za pregovore u skladu sa propisima o radu obezbede učešće žena i muškaraca shodno njihovom učešću u članstvu u sindikatima i udruženjima poslodavaca.
Prema stavu 2 člana 12. Predloga Zakona sindikati i udruženja poslodavaca, ne dovodeći u pitanje svoju autonomiju, rade na obezbeđivanju ravnopravnosti u vezi sa fleksibilnim uslovima rada i obezbeđenja ravnopravnosti u pogledu:
1) uslova za pristup zapošljavanju ili obavljanju zanimanja, uključujući kriterijume i uslove za izbor kandidata za poslove u okviru profesionalne hijerarhije;
2) uslova rada, uključujući zaradu;
3) napredovanja na poslu, odnosno pristupa profesionalnom ili stručnom usavršavanju;
4) članstva i delovanja u sindikatima;
5) usklađivanja privatnog i profesionalnog života, naročito u vezi sa trudnoćom i roditeljstvom;
6) kodeksa ponašanja;
7) istraživanja, odnosno razmene iskustava na osnovu praćenja primene kolektivnih ugovora.
Pored navedenih odredaba Predloga Zakona o ravnopravnosti žena i muškaraca koje se odnose na zapošljavanje i radne odnose, Predlog zakona uređuje i ravnopravnost u pogledu socijalne i zdravstvene zaštite, obrazovanja, nauke, kulture, informisanja i sporta, političkog i javnog života, porodičnog života i dr.
Novčanom kaznom od 800.000 do 2.000.000 dinara:
1) kažnjava se za prekršaj svaki poslodavac ili pružalac usluge sa svojstvom pravnog lica ukoliko:
(1) ne vodi evidenciju zaposlenih, odnosno radno angažovanih na osnovu pola (član 7. stav 1. tačka 1),
(2) zahteva obaveštenja o porodičnom životu prilikom javnog oglašavanja poslova i izboru lica za zaposlenje, odnosno radno angažovanje (član 7. stav 1. tačka 2),
(3) ističe polni kriterijum prilikom zapošljavanja, klasifikacije i sistematizacije radnih mesta i obuke i usavršavanja na način koji nije predviđen ovim zakonom (član 7. stav 2),
(4) premesti na drugo radno mesto ili kod drugog poslodavca trudnicu ili roditelja novorođenčeta (član 10. stav 1),
(5) ne vrati na isto ili istovetno radno mesto zaposlenog, odnosno radno angažovanog koji je odsustvovao usled trudnoće i roditeljstva (član 10. stav 2. tačka 2),
(6) ne omogući zaposlenom, odnosno radno angažovanom koji je odsustvovao usled trudnoće i roditeljstva poboljšanja radnih uslova obezbeđena tokom njegovog odsustva (član 10. stav 3. tačka 1);
2) kažnjava se za prekršaj poslodavac ili pružalac usluge sa svojstvom pravnog lica koje ima više od 250 zaposlenih i radno angažovanih lica ukoliko:
(1) najkasnije do 31. januara svake godine ne usvoji plan mera za otklanjanje ili ublažavanje neravnomerne zaposlenosti žena i muškaraca za tekuću godinu ili ne sačini izveštaj o sprovođenju mera za otklanjanje ili ublažavanje neravnomerne zaposlenosti žena i muškaraca za prethodnu godinu (član 8. stav 1. tač. 1) i 2),
(2) najkasnije do 31. marta ne dostavi ministarstvu plan mera za otklanjanje ili ublažavanje neravnomerne zaposlenosti i radne angažovanosti žena i muškaraca za tekuću godinu, odnosno izveštaj o sprovođenju plana mera za otklanjanje ili ublažavanje neravnomerne zaposlenosti i radne angažovanosti žena i muškaraca za prethodnu godinu (član 8. st. 2. i 3).
Novčanom kaznom od 300.000 do 500.000 dinara kažnjava se poslodavac, odnosno pružalac usluge kao fizičko lice za prekršaj iz stava 1. ovog člana.
Novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kažnjava se odgovorno lice u pravnom licu, odnosno zastupnik pravnog lica za prekršaj iz stava 1. ovog člana.
Ovaj Predlog zakona zahteva detaljnu analizu pre svega zakonskih rešenja koja donosi a onda i upoređivanje sa Zakonom o ravnopravnosti polova koji će prestati da važi stupanjem na snagu ovog Zakona, o čemu će biti reči nakon njegovog usvajanja u Narodnoj skupštini.
Na ovom mestu se može istaći da pojedine odredbe Predloga Zakona, kao i Predlog Zakona u celini koji bi trebalo da razradi neke opšte principe i način ostvarivanja zajemčenih prava potpuno površno uređuje određena pitanja. A povrh svega nije najjasnije šta se smatra društveno određenom ulogom, odn. koje su to društveno određene uloge, ponašanja aktivnosti i atributi za žene i muškarce koje društvo smatra prikladnim? I da li se samo takvo definisanje pojma „roda“ može smatrati diskriminacijom posebno ako se ima u vidu da se istim članom zakona definišu i „rodni stereotipi” kao prethodno formirane ideje prema kojima su ženama i muškarcima proizvoljno dodeljene karakteristike i uloge koje određuje i ograničava njihov pol.
Nadajmo se da će navedeni zakon ostvariti predviđene ciljeve, pre svega približiti pojmu ravnopravnosti „polove“ i „rodove“ u svim sverama društvenog života, iako se prema stavu predlagača kao glavni cilj zakona želi postići smanjenje nasilja, koje iako je od suštinskog značaja, nije jedini cilj koji se ovim zakonom želi postići te pažnju treba usmeriti na sve sfere života u kojima se pojavljuje neravnopravnost i diskriminacija, jer je nasilje samo njihova posledica, te treba usmeriti pažnju i na njih kao uzrok.