Državni sekretar MDULS prisustvovao je u Kragujevcu promociji Antidiskriminacionog kodeksa, namenjenog državnim službenicima kao pomoć u radu, u cilju zaštite ljudskih prava i prevencije diskriminacije.
Donošenje ovog kodeksa rezultat je četvorogodišnje projektne saradnje 11 jedinica lokalne samouprave u Srbiji i Ekumenske humanitarne organizacije iz Novog Sada EHO i organizacije HEKS/EPER iz Švajcarske, kako bi se unapredio proces socijalne inkluzije Roma i drugih osetljivih grupa u društvu.
Državni sekretar je, u svom uvodnom obraćanju na otvaranju skupa, istakao da je Grad Kragujevac prva lokalna samouprava u zemlji koja je donela dokument kojim se sprečava diskriminacija u javnim institucijama i unapređuje kultura ravnopravnosti.
Donošenjem Antidiskriminacionog kodeksa koji je namenjen svim zaposlenima u gradskoj upravi, Kragujevac je postao primer dobre prakse u prevenciji i borbi protiv diskriminacije. Ovaj kodeks je prilagođen specifičnostima Kragujevca i unapređuje antidiskriminacioni pravni okvir naše države.
On je izrazio uverenje da će i drugi gradovi i opštine u Srbiji slediti primer Kragujevca i raditi na donošenju svojih lokalnih akcionih planova za prevenciju diskriminacije, sličnih kragujevačkom kodeksu, ali usklađenih sa specifičnostima svojih sredina.
Podsetioi je i na aktivnosti koje je MDULS, iako nenadležno za pitanja ravnopravnosti, sprovelo u protekle dve godine kao vid podrške jedinicama lokalne samouprave u prevenciji i borbi protiv diskriminacije, posebno kada je u pitanju unapređenje položaja marginalizovanih kategorija stanovništva, a pre svega romske populacije.
On je podsetio da MDULS dodeljuje godišnju nagradu za najbolje opštinske/gradske uprave u oblasti ravnopravnosti i antidiskriminacije. Takođe, MDULS kroz dugogodišnju saradnju sa UNHCR-om i Zaštitnikom građana radi na rešavanju problema upisa romske nacionalne manjine u Matičnu knjigu rođenih i smanjivanju rizika od apatridije, sa ciljem da do kraja 2024. godine apatridija u Srbiji bude potpuno iskorenjena. I tokom pandemije KOVID 19 virusa MDULS se, u saradnji sa JLS, trudilo da romska naselja ne ostanu bez pijaće vode i struje, da budu dobro informisani o virusu i shvate važnost prevencije, u čemu je imalo podršku Kriznog štaba, ali i romskih medijatora i koordinatora.
Opšta zabrana i oblici diskriminacije propisani su odredbama čl.4-14. Zakona o zabrani diskriminacije (“Sl. glasnik RS”, br. 22/2009 i 52/2021) , prema kojim odredbama:
Načelo jednakosti
Svi su jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva.
Svako je dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije.
Oblici diskriminacije su neposredna i posredna diskriminacija, kao i povreda načela jednakih prava i obaveza, pozivanje na odgovornost, udruživanje radi vršenja diskriminacije, govor mržnje, uznemiravanje, ponižavajuće postupanje i polno i rodno uznemiravanje i navođenje na diskriminaciju.
Segregacija je svaki akt kojim fizičko ili pravno lice razdvaja bez objektivnog i razumnog opravdanja druga lica ili grupu lica na osnovu ličnog svojstva iz člana 2. stav 1. tačka 1) ovog zakona. Dobrovoljno odvajanje od drugih lica na osnovu ličnog svojstva ne predstavlja segregaciju.
Oblik diskriminacije je i navođenje na diskriminaciju. Diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica navode na diskriminaciju davanjem uputstava kako da se preduzimaju diskriminatorski postupci ili navođenjem na diskriminaciju na drugi sličan način.
Neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj.
Posredna diskriminacija postoji ako na izgled neutralna odredba, kriterijum ili praksa lice ili grupu lica stavlja ili bi mogla staviti, zbog njihovog ličnog svojstva, u nepovoljan položaj u poređenju sa drugim licima u istoj ili sličnoj situaciji, osim ako je to objektivno opravdano legitimnim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna.
Povreda načela jednakih prava i obaveza
Povreda načela jednakih prava i obaveza postoji ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, uskraćuju prava i slobode ili nameću obaveze koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne uskraćuju ili ne nameću drugom licu ili grupi lica, osim ako je to opravdano legitimnim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna.
Zabrana pozivanja na odgovornost
Diskriminacija postoji ako se prema licu ili grupi lica neopravdano postupa lošije nego što se postupa ili bi se postupalo prema drugima, isključivo ili uglavnom zbog toga što su tražili, odnosno nameravaju da traže zaštitu od diskriminacije ili zbog toga što su ponudili ili nameravaju da ponude dokaze o diskriminatorskom postupanju.
Udruživanje radi vršenja diskriminacije
Zabranjeno je udruživanje radi vršenja diskriminacije, odnosno delovanje organizacija ili grupa koje je usmereno na kršenje ustavom, pravilima međunarodnog prava i zakonom zajamčenih sloboda i prava ili na izazivanje nacionalne, rasne, verske i druge mržnje, razdora ili netrpeljivosti.
Zabranjeno je izražavanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog ličnog svojstva, u javnim glasilima i drugim publikacijama, na skupovima i mestima dostupnim javnosti, ispisivanjem i prikazivanjem poruka ili simbola i na drugi način.
Uznemiravanje, ponižavajuće postupanje, polno i rodno uznemiravanje
Zabranjeno je uznemiravanje, ponižavajuće postupanje i polno i rodno uznemiravanje, koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara zastrašujuće, neprijateljsko, degradirajuće, ponižavajuće i uvredljivo okruženje.
Polno uznemiravanje je, u smislu ovog zakona, svako verbalno, neverbalno ili fizičko neželjeno ponašanje, koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili njegovog ličnog integriteta, a koje izaziva strah ili stvara zastrašujuće, neprijateljsko, degradirajuće, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje.
Teški oblici diskriminacije su:
1. izazivanje i podsticanje neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti po osnovu nacionalne, rasne ili verske pripadnosti, jezika, političkog opredeljenja, pola, rodnog identiteta, seksualne orijentacije i invaliditeta i starosnog doba;
2. propagiranje ili vršenje diskriminacije od strane organa javne vlasti i u postupcima pred organima javne vlasti;
3. propagiranje diskriminacije putem javnih glasila;
4. ropstvo, trgovina ljudima, segregacija, aparthejd, genocid, etničko čišćenje i njihovo propagiranje;
5. diskriminacija lica po osnovu dva ili više ličnih svojstava bez obzira na to da li se uticaj pojedinih ličnih svojstava može razgraničiti (višestruka diskriminacija) ili se ne može razgraničiti (intersekcijska diskriminacija);
6. diskriminacija koja je izvršena više puta (ponovljena diskriminacija) ili koja se čini u dužem vremenskom periodu (produžena diskriminacija) prema istom licu ili grupi lica;
7. diskriminacija koja dovodi do teških posledica po diskriminisanog, druga lica ili imovinu, a naročito ako se radi o kažnjivom delu kod koga je pretežna ili isključiva pobuda za izvršenje bila mržnja, odnosno netrpeljivost prema oštećenom koja je zasnovana na njegovom ličnom svojstvu.
Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom položaju.
Posebne mere iz stava 1. ovog člana primenjuju se dok se ne postigne cilj zbog kojeg su propisane, ako zakonom nije drugačije propisano.
Poslodavci su dužni da preduzmu odgovarajuće mere ako je to potrebno u konkretnom slučaju u cilju obezbeđivanja pristupa, razumno prilagođenog radnog mesta, učešća, stručnog usavršavanja i napredovanja u poslu zaposlenih koji se nalaze u neravnopravnom položaju u odnosu na druge zaposlene, a naročito osoba sa invaliditetom, pripadnika nacionalnih manjina, žena, muškaraca, osoba drugačije seksualne orijentacije, rodnog identiteta, starijih osoba i drugih, osim ako bi ove mere predstavljale nesrazmeran teret za poslodavca. Ne smatra se da je teret nesrazmeran ako je umanjen primerenim merama javnih politika u oblasti rada i zapošljavanja.
Organ javne vlasti prilikom pripreme novog propisa ili javne politike od značaja za ostvarivanje prava socioekonomski ugroženih lica ili grupa lica donosi procenu uticaja propisa ili politike u kojoj procenjuje njihovu usaglašenost sa načelom jednakosti.
Procena uticaja naročito sadrži:
1) sveobuhvatan opis stanja u oblasti koja je predmet regulisanja sa posebnim osvrtom na socioekonomski ugrožena lica i grupe lica;
2) procenu neophodnosti i srazmernosti nameravanih izmena propisa sa aspekta poštovanja načela jednakosti i prava socioekonomski ugroženih lica i grupa lica;
3) procenu rizika za prava, obaveze i na zakonu zasnovane interese lica i grupa lica iz stava 3. ovog člana.
Izvor: Izvod iz propisa je preuzet iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.
Izvor: Sajt Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave (mduls.gov.rs).