Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti apeluje na sve subjekte da u nameri da spreče ponavljanje ovakvih neželjenih događaja ne prave novu grešku pravljenjem spiskova dece „sa problematičnim ponašanjem“ ili dece koja su „posebno ugrožena i potencijalne žrtve”.
Na navedeni način, koji je protivan zakonu, samo se pravi razlika i vrši diskriminacija među decom, što može imati pogubne posledice po njihov razvoj i položaj u zajednici i okruženju.
Poverenik upozorava da će u svakom takvom i sličnom slučaju reagovati odmah i sprovesti vanredan inspekcijski nadzor nad svakim rukovaocem podacima o ličnosti koji se bude ponašao na opisani način.
Zabrana diskriminacije propisana je u ustavnom delu osnovnih načela-Neposredna primena zajemčenih prava, u članu 21 Ustava Republike Srbije ( “Sl. glasniku RS”, broj 98/2006, 115/2021-Amandmani i 16/2022), prema kojoj:
Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki.
Svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije.
Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima.
Ovo ustavom neposredno zajemčeno pravo je u Zakonu o zabrani diskriminacije (“Sl. glasnik RS”, br. 22/2009 i 52/2021) konkretizovano na način što je propisana opšta zabrana i oblici diskriminacije, posebni slučajevi diksriminacije, postojanje Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, postupanje pred Poverenikom, sudska zaštita, nadzor i kaznene odredbe.
Izvor: Sajt Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti (www.poverenik.rs).
Izvor: Izvod iz propisa je preuzet iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.