Posmatrajući predložena rešenja novih pravosudnih zakona u odnosu na tužioce, na sajtu Udruženja sudija i tužilaca Srbije (www.ust.rs) objavljeno je saopštenje da je pojedinačno najveća pretnja funkcionisanju tužilaštva u Beogradu odredba Zakona o javnom tužilaštu kojom se reguliše institut privremenog upućivanja javnih tužilaca, odnosno zabrana da se ubuduće u viša javna tužilaštva u čitavoj zemlji upućuju kolege iz osnovnih javnih tužilaštava”, kaže zamenik tužioca i rukovodilac prvostepenog odeljenja Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.
O Nacrtu Zakona o javnom tužilaštvu, koji se nalazi se sa ostalim zakonima iz pravosuđa u proceduri usvajanja u Skupštini Srbije poslednjih meseci se vodi mnogo polemike. Zamenik Višeg javnog tužioca u Beogradu navodi da “sam zaključak o tome koliko su ovakva zakonska rešenja u pogledu privremenog upućivanja potencijalno štetna nije subjektivan, već se bazira na uvidu u rad prvostepenog odeljenja i prethodno iznete statističke podatke.
Prema njegovim rečima, u prvostepeno odeljenje Višeg javnog tužilaštva u Beogradu trenutno je upućeno 10 zamenika javnih tužilaca iz osnovnih javnih tužilaštava u Beogradu, odnosno jedna trećina od ukupnog broja zamenika. Navodi i da je još drastičnija situacija u Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije, u koje je upućeno iz osnovnih javnih tužilaštava 12 od ukupno 22 zamenika javnog tužioca, dakle više od jedne polovine ukupnog broja.
Treba imati u vidu da su sa osnovnog nivoa u posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal u okviru Višeg javnog tužilaštva u Beogradu upućena još tri zamenika javnog tužioca, od čega dva sa osnovnog nivoa. Dakle, govorimo o ukupno 24 zamenika javnog tužioca koji će nakon usvajanja Zakona o javnom tužilaštvu i isteka vremena na koje su upućeni, dakle tokom 2023. godine i početkom 2024. godine otići iz Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, što je zapravo trećina od ukupnog broja zamenika javinih tužilaca koji svoje funkcije obavljaju u ovom tužilaštvu .
Kako objašnjava, Više javno tužilaštvo u Beogradu je i najveći izvor kadrova na koji se oslanja Tužilaštvo za organizovani kriminal, odnosno da je trenutno 6 kolega iz Višeg javnog tužilaštva u Beorgadu upućeno u Tužilaštvo za organizovani kriminal, kao i da je 6 drugih kolega iz Višeg javnog tužilaštva upućeno u druga tužilaštva različitih nadležnosti i druge državne organe, na koje takođe Više javno tužilaštvo ne može da računa u radu.
To je dakle 36 zamenika javnih tužilaca koji se nalaze u sistematizaciji Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, koji koliko sutra neće postupati u predmetima ovog tužilaštva, što je praktično devastacija u domenu ljudskih kadrova koju ne bi podnelo niti jedno tužilaštvo u zemlji. Ono što posebno iritira jeste činjenica da su ovo Ministarstvu pravde i svim njegovim eksperima bili dostupni podaci, pa zaista nije jasno kako su tačno mislili da Više javno tužilaštvo u Beogradu nesmetano nastavi sa krivičnim progonom ubica, silovatelja, dilera droge, pedofila, razbojnika, iznuđivača, otmičara, perača novca i svih drugih učinilaca krivičnih dela iz svoje nadležnosti, nakog što svesno desetkuju kadrove ovog tužilaštva. I kome je to zapravo u interesu, pošto u interesu građana Beograda sigurno nije i isti neće mirnije spavati sa saznanjem da Beograd nema dovoljno javnih tužilaca koji bi rešavali najteža krivična dela.
On ističe i da ukoliko se Zakon o javnom tužilaštvu usvoji bez izmena, odnosno sve kolege koje su privremeno upućene vrate u matična tužilaštva, kolege koje će ostati u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu susrešće se sa povećanjem obima posla od preko 50odsto.
Povećanim brojem dežurstava, pritvorskih predmeta, kao i činjenicom da moraju da se upoznaju sa ozbiljim i složenim predmetima kolega koji su se vratili u osnovna tužilaštva, što će znatno umanjiti efikasnost i kvalitet rada tužilaštva, usled evidentno neodgovarajućeg odnosa broja predmeta u radu i broja nosilaca javnotužilačke funkcije – ističe Lazović.
Kako kaže, Venecijanska komisija je uočila problem u radu Državnog veća tužilaca, navodeći da je od ključnog značaja da Veće popuni upražnjena mesta i da zakonodavac treba da razmotri uvođenje dodatnih mehanizama koje treba da ohrabri Veće da trajno popuni mesta koja su privremeno popunjena upućivanjem.
– Pošto novi Zakon o Visokom savetu tužilaštva ne daje garancije, niti obavezuje Savet na bilo koji način da oglase u budućnosti okončava tempom koji je u skladu sa stvarnim potrebama javnotužilačke organizacije, ne vidim razlog da se doslovno prekine sa postojećom praksom privremenog upućivanja, uvođenjem različih zabrana u vezi sa istim, budući da još uvek nemamo bolji sistem za hitno popunjavanje tužilačkih sistematizacija.
Isti dodaje i da “zbog ovakvog zakonskog rešenja o privremenom upućivanju moraju da se radi usklađivanja menjaju i drugi zakoni”.
Poput Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, koji je pre 6 godina dobio pozitivnu ocenu EU i koji predviđa popunjavanje sistematizacija posebnih odeljenja zamenicima javnih tužilaca iz osnovnih javnih tužilaštava, a sada se uvodi zabrana privremenog upućivanja, iako Venecijanska komisija na tome nije insistirala – zaključuje on.
Upućivanje zamenika javnih tužilaca propisano je odredbama čl 63-64 Zakona o javnom tužilaštvu (“Sl. glasnik RS”, br. 116/2008, 104/2009, 101/2010, 78/2011 – dr. zakon, 101/2011, 38/2012 – odluka US, 121/2012, 101/2013, 111/2014 – odluka US, 117/2014, 106/2015 i 63/2016 – odluka US), prema kojima:
Zamenik javnog tužioca može, uz svoju pismenu saglasnost, biti upućen u drugo javno tužilaštvo najduže na jednu godinu. Na predlog javnog tužioca posebne nadležnosti, zamenik javnog tužioca može, uz svoju pismenu saglasnost, biti upućen u javno tužilaštvo posebne nadležnosti najduže na četiri godine.
Kada se zamenik javnog tužioca upućuje u tužilaštvo višeg stepena, mora ispunjavati uslove za izbor za zamenika javnog tužioca tužilaštva u koje se upućuje.
Izuzetno, zamenik javnog tužioca može biti upućen i bez svoje saglasnosti u drugo javno tužilaštvo istog ili nižeg stepena, zbog nedovoljnog broja zamenika javnog tužioca u drugom javnom tužilaštvu.
Upućivanje iz stava 3. ovog člana može trajati najduže jednu godinu.
Rešenje o upućivanju donosi Republički javni tužilac.
Zamenik javnog tužioca može biti upućen, radi obavljanja stručnih poslova, u Državno veće tužilaca, ministarstvo nadležno za pravosuđe, instituciju nadležnu za obuku u pravosuđu i međunarodnu organizaciju u oblasti pravosuđa.
Upućivanje iz stava 1. ovog člana vrši se na predlog rukovodioca organa, odnosno institucije ili organizacije u koju se zamenik javnog tužioca upućuje, po pribavljenom mišljenju javnog tužioca u kome zamenik javnog tužioca vrši svoju funkciju, uz pismenu saglasnost zamenika javnog tužioca.
Upućivanje može trajati najduže tri godine.
Rešenje o upućivanju donosi Državno veće tužilaca.
Izvor: sajt Višeg javnog tužilaštva u Beogradu (www.bg.vi.jt.rs)
Izvor: izvod iz propisa je preuzet iz pravne baze „Propis Soft“, redakcija Profi Sistem Com