Svaki treći građanin u Srbiji upoznat je sa sistemom javnih nabavki, što je manje nego pre godinu dana, a udeo onih koji se primarno informišu putem televizije porastao je na više od 50%. Slede društvene mreže i portali, a kada je u pitanju verodostojnost podataka, na prvom mestu se i dalje najviše veruje ministarstvima, pokazalo je novo Istraživanje stavova građana, ponuđača i naručilaca, koje je za potrebe NALED-a, sprovela agencija Ipsos.
Nešto više od polovine građana misli da je sistem javnih nabavki kod nas dobar, ali s druge strane, udeo ponuđača koji ne učestvuju u njima, jer ne veruju da će postupak biti fer i transparentan, skočio je na 42%. Istovremeno, ponuđači koji su u prethodne tri godine učestvovali u nadmetanju češće ocenjuju da se nabavke u Srbiji sprovode transparentno i u skladu sa propisima od onih koji nisu učestvovali na tenderima.
Prema rečima izvršne direktorke NALED-a, jedini način da se sistem suštinski unapredi i izgradi poverenje jesu konkretne mere koje će ga učiniti jednakim za sve. To su mere koje osiguravaju punu primenu novog zakona, kroz obuke za rad na portalu i primenu kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude.
– Podaci Kancelarije za javne nabavke kažu da u 96% nabavki o izboru najbolje ponude odlučuje najniža cena, a istraživanje pokazuje da naručioci primenu drugih kriterijuma smatraju rizičnom – nedostaju im modeli konkursne dokumentacije prema kojoj bi radili, a samim tim im je i zahtevno da odrede i vrednuju kriterijume kvaliteta. Još jedna potvrda da su potrebne dodatne obuke za usavršavanje i izrada modela prema kojima bi kriterijumi mogli da se postave i koriste.
Zdravstvo je i ove godine prioritetna oblast u koju bi prema mišljenju 77% građana trebalo uložiti najviše novca kroz javne nabavke. Slede obrazovanje (53%), infrastruktura i putevi (36%) i zaštita životne sredine (31%). Do najvećeg porasta došlo je u vrednovanju ekoloških pitanja, dok je opalo interesovanje za energetiku, što se može povezati i sa prisustvom ovih tema u medijima u poslednjih godinu dana.
– Građane Srbije očigledno veoma zanima na šta će se trošiti novac iz budžeta i imaju stav o tome šta su prioriteti, ali trebalo bi im omogućiti da imaju gde to da kažu, da učestvuju u konsultacijama kada se prave planovi. Naručioce tišti manjak konkurencije, a ponuđače od učešća na tenderima odvraća to što nemaju dovoljno poverenja da će nabavke biti zakonite i poštene. To je putokaz šta treba učiniti da se konkurencija poveća – državni organi treba da kontrolišu znatno vreći broj slučajeva u kojima postoje sumnje da je nabavka nameštena i da ono što utvrde u tom procesu dele sa javnošću odmah – zaključio je programski direktor Transparentnosti Srbija i istakao podatak iz istraživanja da čak 94% građana smatra da bi javne nabavke trebalo da budu strogo kontrolisane.
Podsećamo da u čl. 238.. Zakona o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS“, br. 91/2019 i 92/2023), stoji:
„Svi državni organi nadležni za kontrolu zakonitosti trošenja javnih sredstava podnose zahtev za pokretanje prekršajnog postupka kada postupajući u okviru svojih nadležnosti utvrde da je učinjena povreda ovog zakona koja može da bude osnov prekršajne odgovornosti.
Zastarelost pokretanja i vođenja prekršajnog postupka nastupa protekom tri godine od dana učinjenog prekršaja iz čl. 236. i 237. ovog zakona.“
Osim toga, iz odgovora predstavnika javnog sektora, uočljiva je sve veća zainteresovanost za informacije o firmama koje nisu dobro uradile posao, pa tako 44% naručilaca ističe odsustvo javno dostupnog spiska negativnih referenci kao glavnu prepreku u sprovođenju nabavki. Za još 22% sve veći problem predstavlja dugotrajnost postupka pred Republičkom komisijom za zaštitu prava.
Izvor: sajt Naleda (www.naled.rs)
Izvor: Izvodi iz propisa preuzeti su iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.
