Prateći i analizirajući komentare korisnika na društvenim mrežama, Republički geodetski zavod je primetio da su predstavnici određenih interesnih grupa, plasiranjem lažnih informacija, uneli zabunu među određenim brojem građana o ceni i prirodi usluga koje advokati pružaju prilikom podnošenja zahteva za upis u katastar na osnovu starih isprava.
Prema navodima RGZ-a, važno je naglasiti da građani advokatima plaćaju stručnu pravnu pomoć za upis prema ispravama za koje su prošli svi zakonski rokovi za podnošenje, a ne sam čin podnošenja zahteva. Cena usluga Republičkog geodetskog zavoda za podnošenje zahteva za upis u Registar nepokretnosti je uvek bilo i ostaje besplatno. Cenu za pravnu pomoć advokata, u vezi sa upisom prava na osnovu starih isprava je odredilo tržište i prema našim saznanjima obično se kreće u rasponu od 50 evra, u unutrašnjosti, do 100 evra u Beogradu.
Stručna pravna pomoć advokata, prilikom podnošenja zahteva za predmete koji se upisuju po starim ispravama i komplikovanim procedurama, je neophodna zato što se obični građani ne suočavaju sa izazovima koje pred njih postavlja digitalna pismenost, već pre svega nedostatak pravne pismenoste i opšta obaveštenosti, koja je rezultirala propuštanjem zakonskih rokova za upis prava. Pravna regulativa i procedura su složene, te je stručna pomoć neophodna kako bi se izbegle greške i osigurala ispravnost postupka.
RGZ je tehnološki napredovao, omogućavajući podnošenje zahteva elektronskim putem, što pojednostavljuje proces, ali ne eliminiše potrebu za stručnom pravnom pomoći u određenim situacijama. U suštini, građani plaćaju za vrednost i sigurnost koju pruža stručno rešavanje njihovog pravnog problema, a ne za čin podnošenja zahteva.
Pokretanje postupka zahtevom stranke propisano je odredbama člana 25 Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture (“Sl. glasnik RS”, br. 41/2018, 95/2018, 31/2019, 15/2020 i 92/2023), prema kojima:
Izuzetno od pravila da se postupak upisa u katastar nepokretnosti pokreće po službenoj dužnosti u skladu sa čl. 22-24. ovog zakona, stranka može podneti zahtev za upis u katastar nepokretnosti putem e-šaltera, preko profesionalnog korisnika koji je u skladu sa ovim zakonom ovlašćen da vrši digitalizaciju dokumenta izdatog u papirnoj formi, osim ako je to zakonom izričito isključeno.
Zahtev, u ime stranke, može podneti zakonski zastupnik, odnosno ovlašćeni predstavnik stranke, kao i fizičko ili pravno lice ili preduzetnik na osnovu datog punomoćja.
Uz zahtev se prilaže:
1) isprava koja je pravni osnov za upis u katastar nepokretnosti;
2) druga dokumenta propisana zakonom;
3) punomoćje, ako zahtev podnosi punomoćnik, koje se ne overava ako je punomoćnik profesionalni korisnik;
4) dokaz o uplati republičke administrativne takse, ako plaćanje nije izvršeno elektronskim putem, kroz aplikaciju koju obezbeđuje e-šalter.
Ako isprava iz stava 3. tačka 1) ovog člana ne dokazuje kontinuitet promene sa upisom u katastru nepokretnosti, uz zahtev se prilažu i isprave kojima se taj kontinuitet dokazuje.
Ako zahtev podnosi lice u čiju korist se ne odlučuje po tom zahtevu, a to lice nije ni upisani prethodnik, uz zahtev se prilaže i isprava kojom se dokazuje pravni interes za podnošenje tog zahteva.
Uz zahtev se može priložiti nalaz i mišljenje stalnog sudskog veštaka odgovarajuće struke, ako se tim nalazom utvrđuju činjenice od značaja za upis.
U zahtevu stranka može tražiti da joj se odluka dostavi preporučenom poštom na zahtevanu adresu ili neposredno u prostorijama Službe, u kom slučaju joj se dostavlja prepis rešenja donetog u elektronskoj formi, u skladu sa posebnim propisima koji uređuju elektronsko poslovanje u organima državne uprave. U suprotnom, odluka joj se dostavlja u formi elektronskog dokumenta, na elektronsku adresu koja je navedena u zahtevu kao adresa za prijem pošte.
Upis zajedničkih prava može zahtevati bilo koji od zajedničara u korist svih.
Ako se radi o upisu prava deljivih srazmerno celini, svaki imalac prava može da zahteva upis odgovarajućeg dela u svoju korist, pri čemu će se po službenoj dužnosti izvršiti upis i u korist drugih imalaca prava.
Odmah po prijemu zahteva iz stava 1. ovog člana, Služba bez odlaganja:
1) otpočinje postupak upisa u katastar nepokretnosti;
2) ispravu kojom se vrši prenos prava svojine na nepokretnosti, putem e-šaltera, prosleđuje poreskom organu i organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za utvrđivanje, naplatu i kontrolu izvornih prihoda jedinice lokalne samouprave, radi utvrđivanja poreza na prenos apsolutnih prava, odnosno poreza na imovinu, kao i preduzeću mesno nadležnom za objedinjenu naplatu komunalnih usluga.
Izvor: Sajt Republičkog geodetskog zavoda (www.rgz.gov.rs).
Izvor: Izvod iz propisa preuzet je iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.
