Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS”, br. 55/2014), koji je stupio na snagu 31. maja 2014. godine, izmenjen je veći broj odredba Zakona o parničnom postupku (u daljem tekstu: ZPP), a ovde ćemo izdvojiti izmenu koja se tiče možda najspornijeg člana zakona, koji je od usvajanja ZPP-a („Sl. glasnik RS”, br. 72/2011) izazivao mnoge dileme i neslaganja između različitih društvenih grupa, i bio povod inicijativama za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i saglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorom njegovih odredaba, te ćemo ovde navesti kratak hronološki prikaz metamorfoze ovog člana.
Za razumevanje izmena i dopuna ZPP-a koji su povod pisanja ovog komentara, najpre bi trebalo navesti kako je ovaj član, po usvajanju ZPP-a („Sl. glasnik RS”, br. 72/2011), glasio:
„Stranke mogu da preduzimaju radnje u postupku lično ili preko punomoćnika, koji mora da bude advokat.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, punomoćnik pravnog lica može biti diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom, koji je stalno zaposlen u tom pravnom licu.
Stranku mora da zastupa advokat u postupku po vanrednim pravnim lekovima, izuzev ako je sama advokat.
Zastupanje Republike Srbije i njenih organa, jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave uređuje se posebnim propisima.
Sud može da pozove stranku koja ima punomoćnika da se pred sudom lično izjasni o činjenicama koje treba da se utvrde u parnici.
Stranka koju zastupa punomoćnik može uvek da pristupi sudu i daje izjave pored svog punomoćnika i sama preduzima radnje, ako ovim zakonom nije drugačije propisano.“
Kao najspornija bila je odredba stava 1. po kojoj stranka ako nije preduzimala radnje u postupku lično, već preko punomoćnika, isti je morao da bude advokat. Ustavni sud je utvrdio da odredbe člana 85. stav 1. u delu koji glasi: „koji mora da bude advokat”, ali i stav 2. nisu u saglasnosti sa Ustavom (OUS br. IUz-51/2012, objavljena u „Sl. glasniku RS”, br. 49/2013 od 5. juna 2013. godine, kada su ove odredbe i prestale da važe).
Nakon proglašenja navedenih odredaba stava 1. člana 85. neustavnim, prestalo je ovo ograničenje za koje Ustavni sud smatra da nije legitimno, proporcionalno, ni nužno, da je nesaglasno pravu na pravično suđenje i jednakosti zaštite prava pred sudovima i predstavlja vid posredne diskriminacije građana po osnovu imovnog stanja, zabranjene članom 21. Ustava. Zbog međusobne povezanosti st. 1. i 2. člana 85. Zakona, i odredba stava 2. proglašena je nesaglasnom s Ustavom.
Konačno, Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 55/2014), ovaj član je dopunjen tako što su dodati novi stavovi 2. do 5. kojima je propisano koja lica, pored advokata, mogu biti punomoćnici fizičkog lica. Posebno je uređeno pitanje punomoćnika zaposlenog u sporu iz radnog odnosa i to tako da to može biti i predstavnik sindikata čiji je zaposleni član, pod uslovom da je diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom, čime je zakonodavac izvršio povezivanje ZPP-a sa Zakonom o radu (u tzv. „sistem zakona” koji podrazumeva međusobnu saglasnost i poštovanje odredaba različitih zakona). Članovima 195. i 213. Zakon o radu propisuje da protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata čiji je zaposleni član ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom, odnosno da sindikalni predstavnik koji je određen da zastupa zaposlenog u radnom sporu sa poslodavcem pred arbitrom ili sudom, ima pravo na plaćeno odsustvo sa rada za vreme zastupanja. Ipak, novi stav 3. ovog člana ne ostavlja potpunu slobodu u vezi sa izborom predstavnika sindikata kao punomoćnika zaposlenog, jer to može biti samo diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom.
Novim stavom 4. precizira se da punomoćnik pravnog lica može biti advokat, ili diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom koji je u radnom odnosu u tom pravnom licu.
Ovim je praktično u delu „diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom koji je u radnom odnosu u tom pravnom licu“, vraćena u pravni život odredba stava 2. člana 85. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS”, br. 72/2011), koja je proglašena neustavnom, isključivo zbog svoje povezanosti sa prethodno navedenim neustavnim stavom 1. člana 85. i ponovo aktuelizovani stavovi Vrhovnog kasacionog suda zauzeti na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 25. septembra 2012. god, a koji glase:
1) NEDOSTAVLJANJE UVERENJA O POLOŽENOM PRAVOSUDNOM ISPITU UZ PUNOMOĆJE O ZASTUPANJU PRAVNOG LICA NE PREDSTAVLJA PROCESNI OSNOV ZA ODBACIVANJE PODNESKA KAO NEPOTPUNOG.
2) NERAZUMLJIV ILI NEPOTPUN PODNESAK KOJI JE U IME PRAVNOG LICA PODNEO KAO PUNOMOĆNIK, DIPLOMIRANI PRAVNIK SA POLOŽENIM PRAVOSUDNIM ISPITOM SE ODBACUJE.
Novim stavom 5. propisano je da punomoćnik mora biti potpuno poslovno sposobno lice, kao opšti uslov da bi neko mogao biti punomoćnik.
Uvođenjem stava 10. pruža se zaštita stranci koja nema punomoćnika i koja se iz neznanja ne koristi pravima koja joj pripadaju po ovom zakonu. Ovakvu stranku sud će upozoriti da može angažovati punomoćnika, u skladu sa ovim zakonom. U Zakonu o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 125/2004, 111/2009 i 53/2013-OUS) postojala je ovakva odredba u okviru glave 22. „Pripremanje glavne rasprave“, ali je sasvim neopravdano izostavljena iz Zakona o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011).
Kako su stranke u parnici samo formalno ravnopravne, a često su različitog imovnog stanja, kao i stepena obrazovanja to su de facto u neravnopravnom položaju, te je izostavljanje navedene odredbe suprotno načelima Ustava i zakona o jednakosti i pravičnosti pred zakonom.
Dakle, izmenama i dopunama iz Zakona o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 55/2014) opravdano se vraća ova odredba koja služi zaštiti interesa neukih stranaka.
Ovaj komentar i mnoge druge teme, aktuelnu sudsku praksu možete pročitati u časopisu “Advokatska kancelarija“.
