Ne, ovde nije reč o filmu braće Koen (Joel i Ethan Coen) iz 2001. god. istoimenog naziva (The Man Who Wasn’t There), već o nečemu što se dešava u zemlji Srbiji u 2022. god. Оvde govorim o tome na šta su se nažalost napravile institucije kod nas.
Na početku, moram da se ogradim, da ne bih bio shvaćen pogrešno. Ovim i drugim povezanim komentarima nikako ne želim nipodaštavati nečije znanje i umeće te kognitivne ili logičke sposobnosti, niti neku konkretnu osobu (ili više njih) izvrgnuti ruglu ili optužiti za nešto (posebno ne one koji se prepoznaju u ovim navodima). Posredi je samo iznošenje činjenica, te konstatacije i citiranje onoga što je neko uradio ili izjavio, ili je negde napisano, onoga što stoji u propisima, te postavljanje retoričkih pitanja. Sva izneta razmišljanja i stavovi predstavljaju stručnu analizu, te vrednosni sud autora teksta i kritički osvrt, dat u najboljoj nameri u cilju poboljšanja našeg pravnog sistema. Jedino to i ništa drugo.
Svi izrazi u tekstu upotrebljeni su rodno odnosno polno neutralno i generički (označavaju status, funkciju, zanimanje i sl. a ne konkretno lice).
Pod izrazom “propis”, podrazumevam svaku vrstu opšteg akta, odnosno akta opšte pravne snage, kako zakone, tako i podzakonske akte (uredbe, pravilnici, odluke…)., te potvrđene međunarodne ugovore i konvencije koji se primenju kod nas. Skraćenica RS označava Republiku Srbiju, a objašnjenje za druge skraćenice će biti dato pri njihovoj prvoj upotrebi.
Svi tekstovi koje navodim dostupni su (ili će biti uskoro) na Pravnom portalu.
Sve ono o čemu pišem ovde, raspravlja se u prekršajnom postupku, koji se vodi pred prekršajnim sudom u jednom gradu u unutrašnjosti. Naravno da neću navoditi koji je grad i sud posredi, broj predmeta, ime okrivljenog lica, imena policijskih službenika i postupajućeg sudije, iako to propisi ne brane. Naime, javnost nije apriori isključena u prekršajnom postupku (i ostalim sudskim postupcima). Ročišta se javno održavaju (svako može da prisustvuje), odluke suda su javne, predviđeno je davanje obaveštenja zainteresovanim licima i upoznavanje javnosti putem sredstava javnog informisanja. Javnost može biti isključena samo kada postoji poseban interes (radi očuvanja tajne, zaštite morala, interesa maloletnika ili drugih posebnih interesa društvene zajednice). Ova razmatranja ne predstvaljaju ni neki pritisak na pravosuđe u cilju prejudiciranja sudske odluke, već stručni komentar. A za stručni komentar nisu bitna imena, već činjenice i slovo zakona.
Znači, za sve što opisujem i navodim postoji pismeni dokaz,a koji naravno posedujem, jer sam u postupku stručno angažovan (iako besplatno, s obzirom da je “čovek” moj prijatelj). Iznošenjem svega ovoga ne činim nikakvo kazneno delo, već u stvari radim ono na šta me zakon uslovno obavezuje kao profesionalca (obaveštavam javnost o neprofesionalnom i nezakonitom ponašanju), dok me profesionalna etika obavezuje svakako. A lično ću izvršiti svaku zakonsku obavezu ukoliko budem pozvan od bilo kog nadležnog organa zbog davanja izjave, dostavljanja dokaza, svedočenja i sl. (ili možda u vezi mišljenja ili tumačenja), što je, budimo realni, malo verovatno da će se desiti. Dakle, ne snosim bilo kakvu odgovornost ukoliko neko pretrpi kakvu štetu (bilo koje vrste) u vezi s ovim (pogotovo ne zbog delanja drugih lica, medija pre svega).
1. Gde to čovek nije bio?
Sećate li se ekoloških protesta krajem 2021. god? Da, neka lica zaista jesu blokirala saobraćaj na nekim saobraćajnicama, i neka lica su dobila prekršajne naloge zbog saobraćajnih prekršaja učinjenih tim povodom, ali ovde pričam o čoveku koji nije bio na protestu, a ipak je dobio da plati novčanu kaznu izrečenu prekršajnim nalogom, koga ću u ovom i povezanim komentarima označavati sa „čovek koji nije bio tamo“ ili kraće „čovek“.
Reč je o prekršajnom nalogu izdatom od strane Ministarstva unutrašnjih poslova RS, Policijske uprave u konkretnom gradu, (u daljem tekstu: policija) u vezi kog se vodi postupak po zahtevu za sudsko odlučivanje.
Da navedem najpre sadržinu naloga.
Nalog je izdat 15. decembra 2021. god. od strane policijskog službenika čije suime i br. službene legitimacije uredno navedeni u istom.
Kao činjenični opis navedeno je (citat): “Dana 11.12.2021. godine u 14 časova i 57 minuta, u mestu […], u ul. […] utvrđeno je da je napred navedeni pešak postupio protivno čl. 93. st. 1. ZOBS-a na putevima na taj način što se zadržavao na kolovozu u navedenoj ulici kojom prilikom je onemogućavao normalno odvijanje saobraćaja”.
Time je po izdavaocu prekršajnog naloga učinjen prekršaj iz člana 333. stav 1. tač. 51) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima (“Sl. glasnik RS”, br. 41/2009, 53/2010, 101/2011, 32/2013-OUS, 55/2014, 96/2015-dr.zakon, 9/2016-OUS, 24/2018, 41/2018, 41/2018-dr.zakon, 87/2018 i 23/2019) – u daljem tekstu: ZOBS, za koji se izriče novčana kazna u iznosu od 5.000,00 dinara.
U nalogu piše da je prekršaj otkriven neposrednim opažanjem kriminalističkih policajaca i navedena su imena njih četvorice. Kao dokaz je navedena službena beleška petog policajca koji nije jedan od četvorice koji su navodno uočili izvršenje prekršajne radnje.
Polje za priloge je prazno (što znači da ih nema, jer nisu navedeni, niti dostavljeni), a o načinu uručenja naloga stoji da se uručuje putem pošte (zaokruženo je “DA”).
Dakle, iz navedenog, na prvo čitanje, može se videti da nalog nije sastavljen, tj. popunjen ispravno, da je izdat naknadno a ne na licu mesta, da nema priloga uz isti, te da službeno lice koji je nalog izdalo nije službeno lice koje je prekršaj uočilo.
Da kratko prokomentarišem činjenični opis iz naloga u kom stoji da je nešto „utvrđeno“. Inače, upotrebaljavati taj izraz podrazumeva da je nešto nesumnjivo (potkrepljno dokazima). Zato, da vidimo šta je to tačno utvrđeno.
Inače, „čovek“ nije kritičnog dana u kritično vreme bio ni na kakvom protestu niti učestvovao u blokadi nekog puta, već na svom poslu, o čemu je uz odbranu dostavio dokaze, te naveo svedoke koji mogu posvedočiti, kada je i gde bio toga dana. Jedino što je tačno u činjeničnom opisu iz naloga jeste da je tog dana bio u gradu i da je legitmisan od strane nekih lica, i to je sve. U vezi saobraćajnica koje je navodno „blokirao“ jedino stoji da je na putu od parkinga na kom je ostavio vozilo do parka gde je legitimisan morao preći jednu, i to na pešačkom prelazu.
Naime, po završetku rada „čovek“ se uputio na zakazani intervju sa novinarskom ekipom jedne televizije u vezi saobraćajnih problema u svom gradu (što je ono čime se profesionalno bavi). Intervju je davao u parku, nakon što su se protesti završili, a tu su bili prisutni još neki njegovi poznanici. Inače, mesto na kome su se svi zajedno nalazili (da nije reč o kolovozu već parku) vidi se u televizijskom prilogu koji je tada snimljen i kasnije emitovan. Tada je počela ova farsa koju opisujem. Novinarskoj ekipi i njemu prišla su neka lica (njih četvorica) koja su po ponašanju i oblačenju (kapuljače preko glave) najviše podsećala na lica koji su u Šapcu čekićima i motkama nasrtala na protestante. I nisu se predstavili, ali je „čovek“ prepoznao policijskog inspektora koji mu je zatražio ličnu kartu (radi rutinske kontrole navodno), jer ga poznaje od ranije. Gde je u tom trenutku bio peti policajac koji je sačinio službenu belešku, to niko ne zna. Ima li ovde elemenata za preispitivanje postupaka policijskih službenika nećemo razmatrati, zadržaćemo se na navodnom saobraćajnom prekršaju.
2. Zašto “čovek koji nije bio tamo” nije prekršajno odgovoran?
Da najpre razjasnim nešto. Konkretni saobraćajni prekršaj može da izvrši samo pešak, na saobraćajnoj površini. A „čovek“ inače nije imao nikakve veze sa organizacijom protesta, niti je ikoga pozivao na iste, tako da ne može biti govora o kažnjavanju za neko „podstrekavanje“ na činjenje prekršaja, za koje ga, uzgred, izdavalac naloga i ne optužuje. Ponoviću, izdavalac naloga kaže da se „čovek“ lično zadržavao na kolovozu i time onemogućavao saobraćaj.
Na okolnosti iz prekršajnog naloga u pisanoj odbrani koju je dostavio sudu, „čovek“ (lice kome je nalog izdat) je izjavio da prekršajna odgovornost ne postoji, jer:
- Činjenični opis iz naloga ne odgovara onome što je tačno, i za šta postoje dokazi (što će biti jasno nakon čitanja ovog i komentara “Šta je dokazano u slučaju “čoveka koji nije bio tamo”?“);
- Čak i da je bio tamo, ono za šta se tereti(izvršena radnja, tj. navodno delo) uopšte nije prekršaj ni po propisima o bezbednosti saobraćaja ni po drugim propisima (recimo o javnom redu i miru) niti krivično delo (što će biti jasno nakon čitanja komentara „Postoji li prekršaj “čoveka koji nije bio tamo”?“);
- Postupak izdavanja prekršajnog naloga je nezakonit, iz više razloga. Prvo zbog nadležnosti, drugo, povređene su procesne odredbe, odnosno postupak izdavanja prekršajnog naloga je nepravilno sproveden. A nezakonit postupak ne može dovesti do zakonito izrečene sankcije (što će biti jasno nakon čitanja komentara „Da li je izdavanje prekršajnog naloga “čoveku koji nije bio tamo” zakonito?“);
- Nije dokazano da postoji prekršajna radnja niti da je okrivljeno lice učinilo prekršaj, niti da je uopšte posredi prekršaj za koji se tereti. Štaviše, izdavalac prekršajnog naloga svojim postupcima i preduzetim službenim radnjama dokazuje upravo suprotno (što će biti jasno nakon čitanja ovog i komentara “Šta je dokazano u slučaju “čoveka koji nije bio tamo”?“);
- Čak i da u opisanim delima postoji prekršajna radnja, i da je dokazano sve, postoje okolnosti koje isključuju prekršajnu odgovornost okrivljenog lica, odnosno nema krivice u smislu zakona. A kako god, ni krivica nije dokazana (što će biti jasno nakon čitanja komentara „Da li je “čovek koji nije bio tamo” kriv za bilo šta?“).
Napomenuto je i da nije potrebna kumulacija gore navedenog, već je svaki razlog pojedinačno dovoljan da se svakizahtev za vođenje prekršajnog postupka odbaci, a svaki prekršajni postupak obustavi, odnosno da se „čovek“ oslobodi odgovornosti.
Pre analize, moram podsetiti da u pravu postoje neka načela i pravila, koja ne bih ponavljao ovde, jer o nomotehnici, jedinstvenosti pravnog poretka, pravilima tumačenja propisa itd., pisao sam u tekstu „Koliko je važno ono što piše u propisu?”.
Ovde nije reč o plaćanju kazne (praktično beznačajne, polovina koja se mogla platiti po prekršajnm nalogu je 2.500,00 din.) niti izbegavanju odgovornosti, već o primeni zakona. Zakon se mora poštovati od strane svih, pa i onih koji si ovlašćeni da kontrolišu postupanja drugih. Jer, ako se ovo pusti da prođe, šta je sledeće?
Ovde je u stvari reč o tome, zašto je preduzet ovaj postupak protiv „čoveka“? Verovatno zbog zastrašivanja, jer se isti stručno i profesionalno bavi saobraćajnim problemima na području grada i regiona u kom živi. Inače, naučno-istraživački rad istog je priznat i na nacionalnom i međunarodnom nivou, zbog čega umesto pohvala i priznanja već dugo ima probleme na lokalnom nivou.
3. Šta dokazuje da “čovek koji nije bio tamo” nije prekršajno odgovoran?
Inače, u postupku pred sudom do sada je održano nekoliko ročišta, saslušani policijski službenici i neki svedoci (koji su priznali da oni jesu bili na protestu ali da „čovek“ zaista nije bio tamo). Policijski službenici su pred sudom izjavili da je sve što su napisali tačno i da stoje iza toga. Dobro, da vidimo šta su to napisali i iza čega stoje?
Na jednom saslušanju od strane suda „čoveku“ je predočeno da postoji službena beleška i da je ista dostavljena sudu. Kopija iste je potom dobijena na pisarnici suda. O toj famoznoj službenoj belešci, da beleška nije isto što i zapisnik itd., biće još reči u komentaru „Da li je izdavanje prekršajnog naloga “čoveku koji nije bio tamo” zakonito?“.
Ovde ću se fokusirati na samu tu belešku kao dokaz. Jer ako je dokaz morala je biti dostavljena uz nalog (jer je navedena u nalogu) da bi se o njoj moglo izjasniti. Pošto nije, to automatski podrazumeva povedu prava na odbranu što sam sve objasnio u tekstu „Da li je izdavanje prekršajnog naloga “čoveku koji nije bio tamo” zakonito?“. Sva sreća, sud je dostavio kopiju beleške, pa time sud nije učinio isto. Ali, pošto sud odlučuje ne samo o prekršaju iz naloga nego i o zakonitosti naloga (što je takođe objašnjeno u „Da li je izdavanje prekršajnog naloga “čoveku koji nije bio tamo” zakonito?“), ovo je formalno-procesni nedostatak zbog kog bi trebalo doneti oslobađajuću presudu. Ali, da zanamarimo i to. Da vidimo šta je problematično u vezi same te beleške kao dokaza konkretnog prekršaja.
Ono što je čudno za konkretnu belešku, je da ista nema nikakav broj (samo datum), što bi kao svaki službeni dokument morala imati. Drugo, nema nikakv pečat i sl. Nema ni delovodni pečat, što bi značilo da je zavedena negde.
Kakav je ovo dokument u stvari, u kom postupku i po kojim procesnim pravilima je sastavljen? U najmanju ruku taj dokument izgleda sumnjivo. Ali sud je prihavtio isti, tako da nećemo raspravljati o njemu, prihvatićemo da je ispravan.
U službenoj beleški, na početku piše da je sastavljena od strane dvojice kriminalističkih policajaca, dok u potpisu stoji da su je sastavili njih petorica (prva dva i još trojica)?!? Međutim u nalogu, podsećam, piše da je belešku sačinio samo jedan od njih, koji nije ni bio na licu mesta. Dakle, ko je zapravo sačinio belešku?
Ali, od pitanja ko, važnije je kada i o čemu je beleška sačinjena, znači njen sadržaj. A to je tek zanimljivo.
U beleški piše da su na određenom mestu u određeno vreme (citat): „ […] Dana 11.12.2021. godine 14.57 časova za vreme održavanja blokade kružnog toka ulica […] na samom pešačkom prelazu u ulici […] uočena su sledeća lica koja su igrala kolo a koja su od strane policijskih službenika naknadno legitimisana i kojima su utvrđeni sledeći identiteti […]“. Potom su navedeni podaci za tri lica od kojih nijedno nije „čovek“.
Zatim, piše (citat): „ […] dok su u društvu navedenih legitmisana lica identifikovana kao […]“, pa su navedeni podaci za „čoveka“ i još jedno lice.
Na kraju teksta beleške stoji i (citat): „ […] Legitimisanje lica je izvršeno nakon prestanka blokade na platou […] Za vreme održavanja blokade i kada su gore navedena lica igrala kolo na pešačkom prelazu, navedeno dešavanje je od strane ekipe […] snimljeno […] „.
Da li iko primećuje nešto nelogično bar?
Sam sastavljač (ili sastavljači) beleške potrđuje da „čovek“, nije izvršio kazneno delo koje mu se stavlja na teret. Jer, beleška kaže da su neka druga lica igrala kolo na pešačkom prelazu (što je inače okarakterisano kao zadržavanje na kolovozu čime je onemogućavano normalno odvijanje saobraćaja), a da je „čovek“ kasnije, nakon spornih dešavanja, bio u njihovom društvu na nekom drugom mestu u blizini mesta na kome je navodni prekršaj izvršen. Ponavljam, „čovek“ je u drugo vreme bio na drugom mestu a ne onom na kome je navodni prekršaj izvršen u vremenu izvršenja prekršaja. Zašto je onda i njemu izdat prekršajni nalog?
Ako se krene ovako kako to čine pripadnici policije u konkretnom gradu, svako ko bilo kada samo prođe pored nekog učinioca prekršaja ili izvršioca krivičnog dela (na ulici, u prodavnici…) je u ozbiljnom problemu. Biće okarakterisan kao saizvršilac. Šalu na stranu, ovde je neko pogrešio, i to mnogo. Nebitno ko, saobraćajni policajac koji je pisao prekršajni nalog ili neko ko je izdao istom naređenje protiv kojih lica da napiše nalog. Poenta je da „čovek koji nije bio tamo“ nije učinio ništa kažnjivo, i da svaki postupak protiv njega mora biti obustavljen i doneta oslobađajuća presuda. Ovo je sud već trebalo da primeti i da postupak do sada okonča. Umesto toga, postupak se vodi već 4 meseca, održavaju se ročišta, saslušavaju se svedoci. Ukratko gubi se vreme, a vreme košta. Za to uzalud utrošeno vreme sud je mogao da uradi mnogo drugog posla, teško da je ovo jedini slučaj kojim se bavi.
Ima još nešto zanimljivo. U beleški je navedeno da je nešto snimljeno od strane medija. Sad se postavlja pitanje o čemu su službena lica ovde sastavljala belešku, o svojim neposrednim zapažanjima i radnjama ili o pregledu video materijala? Na sudu je policijski službenik izjavio da su oni snimali proteste iako za to nisu imali odobrenje (što je nezakonito), ali nećemo ulaziti u to ovde. To je dodatni problem, ali prekršajni nalog nije izdat na osnovu tog snimka kao dokaza, već na osnovu službene beleške i snimka iz medija koji je naveden.
Nikako nije sporno da policija pri pregledu video materijala dobijenog od strane medija uoči neko kazneno delo i onda ga procesuira, ali sastavljač beleške kaže da su policijski službenici uočili neka lica koja su igrala kolo na kolovozu i naknadno ih legitimisali zbog toga. Dakle, reč je o neposrednom opažanju policijskih službenika na licu mesta. Snimak se u medijima mogao pojaviti samo nakon protesta (logično), kako su onda pregledom snimka uočili lica pa ih legitimisali onda kad su naveli (neposredno nakon završetka protesta)?
Inače, na web portalu na koji su se policijski službenici pozvali, postoji tekst o ovim događajima gde zaista postoje snimci kritičnih događaja, na kojima se vidi da „čovek“ nije bio prisutan na licu mesta niti igrao kolo. Bar on nije uspeo sebe da prepozna, ali ostavljamo rezervu da možda neko bolje zna od njega samog kako izgleda. Video snimak igranja kola osim na pomenutoj stranici može se videti i na YOUTUBE.
Inače, na sve ovo je ukazano sudu, pismenim putem, uz fotografije i druge dokaze. Ali, avaj, postupajući sudija do trećeg održanog ročišta nije čak ni pročitala navode pisane odbrane dostavljene mesecima ranije. Što će reći, nije se ni upoznala sa predmetom a vodi postupak koji bi već morao biti završen. Naravno, ako se primenjuje zakon. A sud bi u ovom slučaju morao da o saznanjima do kojih se došlo u toku postupka obavesti i nadležno tužilaštvo. Jer, ovde u najmanju ruku postoje osnovi sumnje da je od strane službenih lica policije izvršeno neko krivično delo propisano Krivičnim zakonikom („Sl. glasnik RS“, br. 85/2005, 88/2005-ispr., 107/2005-ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019). Nešto kao zloupotreba službenog položaja ili nesavestan rad u službi u vezi lažnog prijavljivanja, ili neka vrste prinude, ne bi li „čovek“ prestao sa profesionalnim kritikama? Jer svako lice kome su poverena neka ovlašćenja bi moralo da obavesti nadležni organ o onome što sazna u obavljanju službene dužnosti. U suprotnom i samo potencijalno čini neko delo, što opet zavisi od dela koje nije prijavljeno.
4. Umesto zaključka
Sad se na kraju opet postavlja pitanje, šta reći osim: „Oj Srbijo među šljivama!“. Ovaj „prekrojeni“ stih iz pesme Oskara Daviča „Srbija“, upotrebio sam kao prilošku odredbu za metaforično mesto na kome se nalazimo, i na kome ćemo se, po svemu sudeći, nalaziti još dugo, a nikako u smeru nipodaštavanja dela tvorca stihova.
Inače, teza koju odavno zastupam je da glavni problem našeg pravnog sistema nije korupcija, ona je po mom mišljenju minoran problem i sporadična pojava u poređenju s glavnim. Osnovni problem je neznanje i nesposobnost. Onaj koji ima znanje, siguran je u sebe i ne plaši se da radi svoj posao, jer zna da ga zakon štiti, zna svoje obaveze i prava, te stoga nije podložan uticaju niti pritiscima (stvarnim ili umišljenim). Oni drugačiji, doneće pogrešnu odluku ili će razvlačiti postupak u nedogled jer nemaju hrabrosti ni integriteta da iskažu svoj, na zakonu zasnovan stav, a koji ne mora nužno biti podudaran stavu izvršne vlasti. A nagomilavanje nerešenih slučajeva stvara plodno tlo za korupciju, jer tamo gde sistem ne radi kako treba mora se „podmazati“. S druge strane, onaj ko je stekao znanje na častan način a do položaja došao na osnovu svog znanja i rada, ima i moralni integritet. A čim to ima nije podložan bilo kakvom uticaju, pa ni uticaju novca, odnosno „kupovini“. Dakle, znanje je ključ. Zato se u svojim komentarima neprestano bavim time, objašnjavam šta je pravilno itd.
Ne znam, možda je najboljeda svako donese sopstvene zaključke. Ponoviću lični utisak. Ono što se čini kod nas, odavno nije materijal za stručnu analizu (bar ne onih koji se bave pravom), već za Riplija (Ripley), za ediciju „Verovali ili ne“. Na šta me sve zajedno podseća opisao sam na kraju teksta „Vanredno stanje u Aveniji b.b.“.
Ostaje nada da će u budućnosti neko možda pročitati i ova razmatranja i možda se bar zamisli. Dok se to ne desi, svima nama zajedno želim mnogo sreće, jer izgleda da nam samo sreća može pomoći.
Izvor: Izvod iz propisa je preuzet iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.
