Veliki broj obrazovnih ustanova susreće se ovih dana sa istim problemom. Naime, približavanjem roka za usklađivanje opštih akata sa novim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, ustanove užurbano izrađuju nove opšte akte, te između ostalog i nove pravilnike o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta.
Kada su u pitanju obrazovne ustanove, važe striktna pravila i pooštreni uslovi za zasnivanje radnog odnosa, koji se proveravaju, dakle moraju biti ispunjeni, kako prilikom zasnivanja tako i u toku radnog odnosa.
Novi Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl. glasnik RS“, br. 88/2017) u čl. 139. propisuje Uslove za prijem u radni odnos na sledeći način:
“U radni odnos u ustanovi može da bude primljeno lice, pod uslovima propisanim zakonom i to ako:
1) ima odgovarajuće obrazovanje;
2) ima psihičku, fizičku i zdravstvenu sposobnost za rad sa decom i učenicima;
3) nije osuđivano pravnosnažnom presudom za krivično delo za koje je izrečena bezuslovna kazna zatvora u trajanju od najmanje tri meseca, kao i za krivična dela nasilje u porodici, oduzimanje maloletnog lica, zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica ili rodoskvrnuće, za krivična dela primanje ili davanje mita; za krivična dela iz grupe krivičnih dela protiv polne slobode, protiv pravnog saobraćaja i protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, bez obzira na izrečenu krivičnu sankciju, i za koje nije, u skladu sa zakonom, utvrđeno diskriminatorno ponašanje;
4) ima državljanstvo Republike Srbije;
5) zna srpski jezik i jezik na kojem ostvaruje obrazovno-vaspitni rad.
Uslovi iz stava 1. ovog člana dokazuju se prilikom prijema u radni odnos i proveravaju se u toku rada.
Dokazi o ispunjenosti uslova iz stava 1. tač. 1), 3)-5) ovog člana sastavni su deo prijave na konkurs, a dokaz iz stava 1. tačka 2) ovog člana pribavlja se pre zaključenja ugovora o radu.”
U čl. 140. propisuje se Obrazovanje nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika na sledeći način:
“Nastavnik, vaspitač i stručni saradnik jeste lice koje je steklo odgovarajuće visoko obrazovanje:
1) na studijama drugog stepena (master akademske studije, master strukovne studije, specijalističke akademske studije) i to:
(1) studije drugog stepena iz naučne, odnosno stručne oblasti za odgovarajući predmet, odnosno grupe predmeta;
(2) studije drugog stepena iz oblasti pedagoških nauka ili interdisciplinarne, multidisciplinarne, transdisciplinarne studije drugog stepena koje kombinuju celine i odgovarajuće naučne, odnosno stručne oblasti ili oblasti pedagoških nauka;
2) na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, po propisima koji su uređivali visoko obrazovanje do 10. septembra 2005. godine.
Lice iz stava 1. tačka 1) podtačka (2) ovog člana mora da ima završene studije prvog stepena iz naučne, odnosno stručne oblasti za odgovarajući predmet, odnosno grupu predmeta.
Izuzetno, nastavnik i vaspitač jeste i lice sa stečenim odgovarajućim visokim obrazovanjem na studijama prvog stepena (osnovne akademske, odnosno strukovne i specijalističke strukovne studije), studijama u trajanju od tri godine ili višim obrazovanjem.”
Član 140. jasno propisuje da se odredbe u pogledu neophodnog obrazovanja odnose na nastavnike, vaspitače i stručne saradnike, dok se čl. 139., usled načina na koji je formulisan, čini se odnosi na sve zaposlene u školi. Navedeno je malo verovatno, imajući u vidu da je teško od pomoćno-tehničkog osoblja, šefa računovodstva i dr. zahtevati da npr. ima psihičku, fizičku i zdravstvenu sposobnost za rad sa decom i učenicima. Ovo posebno imajući u vidu da navedena lica i ne dolaze u kontakt sa decom, odnosno u svom svakodnevnom radu a prema opisu radnog mesta nemaju direktan kontakt sa decom i učenicima u izvršavanju svojih radnih obaveza.
Iako ovo nije predmet ovog komentara, predstavlja svojevrsnu uvertiru za nastali problem u ustanovama obrazovanja koje, kako smo i naveli, nailaze na isti problem prilikom izrade pravilnika o organizaciji i sistematizaciji.
Novi Zakon o osnovama sistema obrazovanja, isto kao i stari, ne uzima u obzir činjenicu da pored nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika u ustanovi postoje i mnogi drugi zaposleni. Zakon naravno obuhavata funkciju direktora i radno mesto sekretara ustanove, a ostale zaposlene koji su brojni (pomoćno-tehničko osoblje: čistačice, domari, šefovi računovodstva, blagajnici, bibliotekari…..) ne uzima u obzir. Iako se, čini se samo deklaratvno, u čl. 1. stav 2 navodi Ovim zakonom uređuju se i radni odnosi zaposlenih u ustanovi.
Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja u skladu sa čl. 201. daje ustanovama obrazovanja obavezu da u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu zakona usaglase statut, organizaciju i način rada sa ovim zakonom. Rok ističe 7. aprila 2018. godine.
Zakon o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru (Sl. glasnik RS”, br. 18/2016, 108/2016 i 113/2017) u čl. 10 stav 12 propisuje:
„Zahtevi za obavljanje poslova i zadataka radnog mesta, odnosno za sticanje zvanja u katalogu predstavljaju zahtevanu stručnu spremu, odnosno obrazovanje, znanje i radno iskustvo potrebno za obavljanje poslova i zadataka radnog mesta, odnosno za sticanje zvanja, koji su utvrđeni zakonom, odnosno drugim propisom.“
Na osnovu navedenog člana doneta je Uredba o Katalogu radnih mesta u javnim službama i drugim organizacijama u javnom sektoru (Sl. glasnik RS“, br. 81/2017 i 6/2018).
Ovom uredbom utvrđuju se popis radnih mesta, njihovi opšti/tipični opisi i zahtevi za njihovo obavljanje u javnim službama u oblasti zdravstva, prosvete, socijalne zaštite, kulture, sporta, turizma, u organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, u drugim javnim službama koje je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave a koje su direktni ili indirektni korisnici budžeta u skladu sa propisima o budžetskom sistemu, kao i radnih mesta pratećih i pomoćno-tehničkih poslova u javnom sektoru.
Navedna uredba je kako se vidi iz priloženog pretrpela izmene objavljene u „Sl. glasniku RS“ br. 6/2018 kojima je zapravo izmenjen čitav Katalog radnih mesta novim Katalogom.
Iako se Uredba o katalogu radnih mesta u javnim službama i drugim organizacijama u javnom sektoru primenjuje od 31. januara 2018. god., saglasno čl. 201. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ustanova je dužna da u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona usaglasi statut, organizaciju i način rada sa ovim zakonom. Dakle ustanova ima obavezu usklađivanja pravilnika o organizaciji i sistematizaciji do 7. aprila 2018. godine.
Navedena Uredba i obaveza usklađivanja organizacije propisana Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, dovela je mnoge zaposlene u ustanovi u probleme prilikom izrade pravilnika o organizaciji i sistematizaciji, budući da pojedina radna mesta ne postoje više, izmenjen je naziv radnog mesta i što je još važnije Katalogom su propisani jasni stepeni stručne spreme tj. stepeni obrazovanja za svako konkretno radno mesto.
Ovo poslednje nas i dovodi do pitanja Da li će Uredba o katalogu radnih mesta biti razlog za veliki broj otpuštanja u ustanovama obrazovanja?
Navedene nedoumice su se javile upravo kod onih radnih mesta odnosno zaposlenih koji nisu obuhvaćeni Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, o čemu smo napred govorili.
Kada su u pitanju npr. nastavnici, kako smo i naveli zakonom je jasno propisano koji stepen obrazovanja moraju da poseduju, a posebnim podzakonskim aktima je precizirano koja zvanja je neophodno da imaju za svaki pojedinačni predmet (Pravilnik o stepenu i vrsti obrazovanja nastavnika koji izvode obrazovno-vaspitni rad iz izbornih predmeta u osnovnoj školi (“Sl. glasnik RS“ – Prosvetni glasnik”, br. 11/2012, 15/2013, 10/2016, 11/2016 i 2/2017); Pravilnik o stepenu i vrsti obrazovanja nastavnika iz opšteobrazovnih predmeta, stručnih saradnika i vaspitača u stručnim školama (“Sl. glasnik RS“ – Prosvetni glasnik, broj 8/2015, 11/2016, 13/2016-isp, 13/2016 i 2/2017); Pravilnik o stepenu i vrsti obrazovanja nastavnika koji izvode obrazovno-vaspitni rad iz izbornih predmeta u osnovnoj školi (“Sl. glasnik RS“ – Prosvetni glasnik”, br. 11/2012, 15/2013, 10/2016, 11/2016, 2/2017 i 11/2017); Pravilnik o stepenu i vrsti obrazovanja nastavnika, stručnih saradnika i pomoćnih nastavnika u gimnaziji (“Sl. glasnik – Prosvetni glasnik”, broj 15/2013, 11/2016, 2/2017 i 11/2017) i mnogi drugi…..)
Na zaposlene u obrazovnim ustanovama se primenjuje Uredba o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama (“Sl. glasniku RS”, br. 44/01, 15/02 – dr. uredba, 30/02, 32/02 – ispr., 69/02, 78/02, 61/03, 121/03, 130/03, 67/04, 120/04, 5/05, 26/05, 81/05, 105/05, 109/05, 27/06, 32/06, 58/06 i 82/06, 106/06, 10/07, 40/07, 60/07, 91/07, 106/07, 7/08, 9/08, 24/08, 26/08, 31/08, 44/08, 54/08, 108/08, 113/08, 79/09, 25/10, 91/10, 20/11, 65/11, 100/2011, 11/2012, 124/2012, 8/2013, 4/2014, 58/2014 i 113/2017-dr.propis)
Navedena uredba, kako i sam naziv govori, propisuje koeficijente za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama, te između ostalog i zaposlenih u ustanovama obrazovanja.
Ako stavimo po strani nastavni kadar, navedena uredba pored koeficijenta za obračun i isplatu plata uz naziv svakog radnog mesta propisuje i odgovarajuće stepene stručne spreme…. Za pojedina radna mesta propisana su i dva stepena stručne spreme te samim tim i dva različita koeficijenta za obračun i isplatu plata, a što je u skladu sa čl. 24. Zakona o radu koji propisuje mogućnost da se za isto radno mesto izuzetno mogu predvideti dva uzastopna stepena stručne spreme.
Zakon o radu je krovni zakon u oblasti radnih odnosa koji se primenjuje na sve zaposlene u R. Srbiji. Članom 2 stav 2 navedenog zakona je jasno propisano da se odredbe ovog zakona primenjuju i na zaposlene u državnim organima, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i javnim službama, ako zakonom nije drukčije određeno.
Navedeno je vrlo važno pomenuti, imajući u vidu da pojedinci u vršenju javnih funkcija i ovlašćenja javno ističu da se Zakon o radu ne odnosi na zaposlene u državnom sektoru.
Pomenuta Uredba o koeficijentima za obračun i isplatu plata u praksi je u ustanovama obrazovanja često bila polazna tačka za raspisivanje konkursa, odnosno za zapošljavanje određenih kategorija zaposlenih, a imajući u vidu stepen obrazovanja njom propisan za ta radna mesta (domar, kuvar, spremačica, administrativno- finansijski radnik, blagajnik, čuvar, portir, servirka i mnog adruga….).
Problem u praksi je nastao iz razloga što Uredba o katalogu radnih mesta za pojedina od navedenih a i drugih radnih mesta (koja se čak i isto ne zovu) propisuje drugačiji stepen stručne spreme od onog propisanog Uredbom o koeficijentia za obračun i isplatu plata što stvara porblem. Postavlja se pitanje šta će biti sa zaposlenima u ustanovama obrazovanja čiji sepen obrazovanja ne odgovara onom propisanom Katalogom, odnosno uskoro propisanom i Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova u samoj ustanovi.
Pre davanja odgovora na ovo pitanje, neophodno je istaći činjenicu da broj radnih mesta i broj izvršilaca na pojedinim radnim mestima zavisi od veličine ustanove odnosno upisanih učenika, a što je precizirano podzakonskim aktima kojima se uređuje finansiranje ustanove: npr. Pravilnik o kriterijumima i standardima za finansiranje ustanove koja obavlja delatnost osnovnog obrazovanja i vaspitanja (“Sl. glasnik RS”, br. 73/2016), Pravilnik o kriterijumima i standardima za finansiranje ustanove koja obavlja delatnost srednjeg obrazovanja i vaspitanja (Sl. glasnik RS”, broj 72/2015, 84/2015 i 73/2016) i drugi.
Problem koji je nastao prilikom izrade novih Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta se može rešiti na sledeći način:
– Kada je u pitanju zaposleni koji radi sa stepenom većim od propisanog Katalogom radnih mesta, isti može zadržati radno mesto, ali u navedenom slučaju zaposleni pristaje na navedene uslove odnosno koeficijent za obračun plate za niži stepen stručne spreme od njegovog, predviđen propisima.
Takvim zaposlenima će po stupanju na snagu Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji biti ponuđen aneks ugovra o radu i na taj način biti usklađen svaki konkretan ugovor sa sistematizacijom u ustanovi.
– Kada su u pitanju zaposleni koji rade sa stepenom stručne spreme manjim od onog propisanog Katalogom radnih mesta, istima će prestati radni odnos, imajući u vidu stroge kriterijume zapošljavanja i rada u javnom sektoru, uz ostvarivanje svih prava i obaveza u tom slučaju.
Nije najjasnije zašto pomenuta Uredba nije ukinuta ili izmenjena u skladu sa pomenutim Katalogom radnih mesta. Do eventualnih izmena, odnosno ukidanja uredbe odnosno regulisanja obračuna plate drugim propisom, nije najjasnije kako rešiti navedenu situaciju, imajući u vidu nastali problem, osim na gore navedeni način, što će svakako dovesti do velikog broja otpuštanja onih koji u ustanovama obrazovanja rade sa stepenom stručne spreme nižim od onog propisanog Katalogom radnih mesta.
U ovom trenutku bi svakako bilo najbolje da neko od nadležnih ministarstava da svoj sud o nastalom problemu, mišljenje o načinu rešenja navedenog problema, odnosno eventualne instrukcije za postupanje.
U ovom kao i u mnogim drugim slučajevima, neusklađenost propisa dovela je do problema, koji će slučajno ili namerno, veliki broj zaposlenih ostaviti bez posla.
Skrećemo pažnju da, iako je navedenim komentarom napravljen osvrt na konkretan problem u obrazovnim ustanovama, ne treba zaboraviti da se Katalog radnih mesta odnosi na sve zaposlene u javnim službama u oblasti zdravstva, prosvete, socijalne zaštite, kulture, sporta, turizma, u organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, u drugim javnim službama koje je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave a koje su direktni ili indirektni korisnici budžeta u skladu sa propisima o budžetskom sistemu, te da pomenuti problem ima potencijal da postigne šire razmere.
Izvor: Izvod iz propisa preuzet iz pravne baze “Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com
