Na početku, retoričko pitanje (jer svi znamo da je odgovor ne), da li organ koji sprovodi procesne radnje sme da vrši manipulacije postupkom koje mogu dovesti do povrede prava okrivljenih lica?
Ovaj tekst je ekstrakt iz stručnog komentara „Koje procesne manipulacije se čine kod izdavanja prekršajnih naloga?“, koji je u celosti objavljen u časopisu Advokatska kancelarija br. 99, novembar 2022. god. Inače, svi tekstovi koje navodim dostupni su (ili će biti uskoro) na Pravnom portalu.
Čak i kad je učinjen prekršaj predviđen propisom, i kada ga je učinilo lice koje može odgovarati za taj prekršaj, i kada je postupak sproveo nadležni organ u zakonitom postupku, mora biti dokazano da postoji prekršajna radnja te da je okrivljeno lice učinilo prekršaj i da snosi odgovornost za to. I upravo zbog dokazivanja proceduralne „greške“ postaju značajne.
Zato sam se u ovom i povezanim komentarima pozabavio, po mom sudu, najvećim manipulacijama postupkom. Važno je reći, bilo koja od tih povreda postupka je dovoljna (nije potrebna kumulacija) za obustavljanje svakog prekršajnog postupka i oslobađanje okrivljenog lica od odgovornosti.
U tekstu „Čemu vodi nezakonita procedura kod izdavanja prekršajnih naloga?“ sam uopšteno odgovorio na pitanje zašto je sam postupak važan. Inače, sve ograde i napomene date u tom tekstu (u vezi očekivanja, namera, motiva, svrhe i manira pisanja teksta, odsustvo namera izvrgavanja ruglu i optuživanja, upotrebe izraza i skraćenica, o tome šta predstavlja izneto itd.) važe i ovom komentaru.
Kako se može manipulisati samim dokazima objašnjavao sam u „Kako se čine manipulacije dokazima pri izdavanju prekršajnog naloga?“. A u komentaru „Da li je „trgovanje krivicom“ u prekršajnom nalogu manipulacija?“ pozabavio sam se, po mom sudu, najvećom „psihološkom“ manipulacijom (da ne kažem obmanom).
Ovde ću govoriti o izdavanju naloga kasnije, na drugom mestu u odnosu na mesto dešavanja, i sa razmakom.
1. Izdavanje naloga od neprisutnog ovlašćenog lica na drugom mestu
Rogobatno zvuči, ali suština je ta. Prekršajni nalog (sa prilozima) najčešće nije izdat ni uručen okrivljenom licu na licu mesta, kako zakon nalaže, čime sam se detaljnje bavio u komentaru „Kako se pravilno izdaje prekršajni nalog?“. Prekršajni nalog se izdaje u skladu sa odredbama člana 172. Zakona o prekršajima („Sl. glasnik RS“, br. 65/2013, 13/2016, 98/2016-OUS, 91/2019-dr.zakon, 91/2019 i 112/2022-OUS) – u daljem tekstu: ZOP, prema kojima ako je učinilac prisutan novčana kazna se izriče na licu mesta izdavanjem prekršajnog naloga, koji se odmah i uručuje okrivljenom licu, a ako je to lice odsutno i kada okolnosti otkrivanja ili priroda prekršaja to zahtevaju, dostavljanje prekršajnog naloga će se izvršiti putem pošte ili dostavne službe ovlašćenog organa.
Velika greška je i kada prekršajni nalog izdaje lice koje nije bilo prisutno na licu mesta u slučajevima kada zakon ne dozvoljava delegaciju ovlašćenja, koje upravo zbog te činjenice i ne može izdati nalog. A tu greške najščešće prave pripadnici komunalne milicije, jer prisutnim učiniocima naloge obično ne izdaju oni komunalni milicionari koji prekršaj uoče, odmah i na licu mesta, već samo zabeleže događaj, a onda naknadno nalog izdaje drugi milicionar.
Sve odredbe ZOP koje se odnose na situaciju kada učinilac nije prisutan na licu mesta, govore samo o dostavljanju prekršajnog naloga, nijedna ne kaže gda se i kada isti može sastaviti. U ZOP nema odredbi o tome da se nalog može sastaviti na drugom mestu, niti da se ovlašćenje za sastavljanje istog može „delegirati“ drugom licu.
S druge strane, akti lokalnih samouprava (recimo grada Beograda) su obično decidni i predviđaju da je komunalni milicionar ovlašćen da za povrede propisanog komunalnog reda, izriče i naplaćuje novčanu kaznu isključivo na licu mesta. Ostaje sporno, kako da se kazna naplati na licu mesta, kada plaćanja po prekršajnom nalogu u gotovom novcu nisu predviđena, već putem uplatnice, ali to je tehnički problem (da li će uručiti nalog i čekati donošenje dokaza o uplati ili naložiti kako i gde da se isti dostavi).
Dalje, u prekršajnim nalozima koje piše komunalana milicija za prekršaj konstatovan na terenu obično stoji da je otkriven uvidom u dokumentaciju. Zaista, na koji način prekršaj na licu mesta može biti otkriven i kada?
Potpuna je besmislica reći da je takav prekršaj otkriven “uvidom u dokumentaciju”, ako je inače uočen neposrednim opažanjem u skladu sa članom 169. st. 1. tač. 1. ZOP, i o tome se sačini fotodokumenatacija (kao dokaz). Uvid može da se vrši samo u službenu evidenciju nadležnog organa, u podatke koji su dobijeni uz pomoć uređaja za nadzor ili merenje (nadzorne kamere i radari), i u dokumentaciju koja se pregleda prilikom inspekcijskog ili drugog nadzora (za koji komunalna milicija nije nadležna uzgred). Prekršaj na licu mesta je već otkrio neko neposrednim opažanjem (a obično navedu i ime tog milicionara). I po logici stvari, ne može kasnije neko drugi da “otkriva” isti prekršaj uvidom u dokumentaciju. A ta “dokumentacija” u koju komunalni milicionar koji nalog naknadno izdaje “vrši uvid” je fotozapis, koji je dokaz prekršaja a ne dokumentacija, jer snimljen je na licu mesta ručnim foto aparatom a ne nadzornom kamerom.
Ovo je u suštini nebitno, jer je to pitanje obučenosti i znanja službenika gradske uprave, ali govori o nerazumevanju odredbi zakona koje definišu postupak. A opet, bitno je, jer nezakonit postupak ne može dovesti do zakonitog kažnjavanja.
2. Izdavanje i dostavljanje naloga sa razmakom
Ovde već ulazimo u ozbiljne nezakonitosti, koje bi (da nadležni rade svoj posao) morale dovesti i do ozbiljnijih oblika odgovornosti za ovlašćena lica koja izdaju naloge. „Greška“ koju razmatram u ovom delu je omiljeni postupak (modus operandi) pripadnika komunalne milicije grada Beograda kada izdaju prekršajne naloge pravnim licima i odgovornim licima u njima. Naime, osim što su drugačije popunjeni, nalozi se razlikuju (nekad čak i po formi obrasca), a izdaju se u značajnom vremenskom razmaku.
Zašto se nalozi pišu sa tolikim razmakom i od strane različitih službenika? To uopšte nije jasno s obzirom da je u situaciji kada se za prekršaj nalog izdaje pravnom licu i odgovornim licima u njima u pitanju isti postupak, po istom događaju, ali ono što to može da uzrokuje nije nimalo naivno, jer izdavanje naloga sa razmakom može da uzrokuje i dostavu sa razmakom, a rok od osam dana za prihvatanje odgovornosti i plaćanje kazne, teče od dostave svakog naloga ponaosob. A kako nije reč o dva nevezana prekršaja, već o jednom za koji se kažnjavaju dva lica, jasno je šta to može prouzrokovati (da pravosnažnošću jednog dođe do pravosnažnosti i drugog). Ili recimo, ako direktor kao fizičko lice, ne udubljujući se o čemu se radi, uplati polovinu kazne (obično beznačajan iznos, deset puta manji u odnosu na pravno lice), faktički priznaje i postojanje prekršajne odgovornosti za pravno lice.
3. Umesto zaključka
Sada postaje jasnije da problemi postoje i idu u više pravaca. Jer, iako prekršajni postupci možda deluju naivno, važni su, jer nominalno najveći broj kaznenih postupaka su prekršajni, te daju realnu sliku o tome gde smo u odnosu na ono što se zove vladavina prava.
Izvor: Izvod iz propisa je preuzet iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.
