Postavilo se pitanje povrede objektivnog identiteta između optužbe i presude, ukoliko se u činjenični opis krivičnog dela, za koje je okrivljeni oglašen krivim, uneti elementi koje optužba ne sadrži, tako da je činjenični opis izreke presude izašao iz granica činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva.
To je na primer slučaj kada se u presudi, u činjeničnom opisu navede da je okrivljeni u trenutku izvršenja krivičnog dela postupao u stanju „bitno smanjene uračunljivosti“, a ne u „stanju uračunljivosti“, kako je navedeno u dispozitivu optužbe.
Prilikom rešavanja ovog pitanja treba poći od odredbe člana 420 Zakonika o krivičnom postupku („Sl. glasniku RS“, broj 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014, 35/2019, 27/2021-OUS i 62/2021-OUS), kojom je određen odnos presude i optužbe:
Presuda se može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.
Iz citirane zakonske odredbe proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.
Prema do sada usvojenoj sudskoj praksi i razumevanju citirane zakonske odredbe:
Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa dela, koji je dat u optužnom aktu: dodavanjem nove radnje izvršenja, odnosno veće kriminalne volje okrivljenog, na koji način se pogoršava položaj okrivljenog u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.
U konkretno postavljenom slučaju, presuda se odnosi na isto lice – okrivljenog i na isto krivično delo.
Takođe, u odnosu na okrivljenog, bitna obeležja bića krivičnog dela su ista i u dispozitivu optužnog akta i u izreci presude, odnosno postoji istovetnost činjeničnog opisa radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela iz izreke presude sa činjeničnim opisom radnje dela datim u dispozitivu optužnog akta.
Zaključak je da se sud navedenom izmenom, odnosno unošenjem u u izreci presude „bitno smanjenu uračunljivost“, a ne u „stanju uračunljivosti“, kreće u okvirima optužnog akta, pri čemu je potrebno da okrivljeni ne bude oglašena krivom za teže delo, niti za veću kriminalnu količinu, niti stepen krivice, odnosno da nije oglašen krivim za više kriminalnih aktivnosti i veću kriminalnu volju od one za koju je optužen, te da opisana izmena nije izvršena na štetu okrivljenog.
Na izneti način, okrivljeni nije doveden u nepovoljniji krivično procesni položaj.
Pitanje prekoračenja optužbe u konkretnom slučaju je bitno jer prema odredbi člana 438 stav 1 točka 9 ZKP-a, bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako:
-je presudom optužba prekoračena.
Dakle, posledica prekoračenja optužbe je bitna povreda odredaba krivičnog postupka, a stim u vezi i njeno ukidanje od strane drugostepenog suda po izjavljenoj žalbi ovlašćenih podnosioca.
Izvor: Izvod iz propisa preuzet je iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.