Trebalo bi da jeste, ali izgleda da nije uvek tako.
Zagovornici zatvorenog sistema naplate putarina kakav je i naš, uvek ističu da je takav sistem krajnje pošten prema korisnicima puta, jer plaćaju samo ono što zaista pređu na putevima na kojim je uspostavljen sistem naplate.
Inače, sve ograde date u napomeni na stranici „PRAVILA KORIŠĆENJA PRAVNOG PORTALA“, odnosno koje se sam davao u prethodnim autorskim tekstovima objavljenim na Pravnom portalu (u vezi očekivanja, namera, motiva, svrhe i manira pisanja teksta, odsustva namere izvrgavanja ruglu i optuživanja, upotrebe izraza i skraćenica te rodne i polne neutralnosti upotrebljenih izraza, o tome šta predstavlja izneto, itd.), važe i ovde. Skraćenica RS označava Republiku Srbiju, a objašnjenje za druge skraćenice će biti dato pri njihovoj prvoj upotrebi. Svi tekstovi koje navodim dostupni su (ili će biti uskoro) na Pravnom portalu (u celini ili u delovima, kao ekstrakti).
1. Kako se i na osnovu čega se obračunava putarina?
Način obračuna i plaćanja, osnovica i visina naknade za upotrebu javnog puta, njegovog dela ili putnog objekta iliti putarine, uređeni su Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara („Sl. glasnik RS“, br. 95/2018, 49/2019 i 92/2023) – u daljem tekstu: Zakon.
Putarina se plaća na naplatnim stanicama upravljača javnog puta, tako što se naplaćuje po kartici koju je obveznik putarine dobio prilikom ulaska u zatvoreni sistem naplate putarine, ili skidanjem iznosa putarine ili zaduženjem za isti kod elektronskog sistema naplate (ENP) uz pomoć elektronskog TAG uređaja kojim se obveznik registrovao kod poslednjeg ulaska u zatvoreni sistem.
Motorna vozila koja koriste javni put, razvrstavaju se u pet kategorija prema tehničkim karakteristikama, od čega zavisi i iznos putarine koja će biti naplaćena.
Prva A kategorija obuhvata motorna vozila sa karakteristikama motocikla, motornog trocikla i četvorocikla.
Prva kategorija obuhvata:
1) motorna vozila sa dve osovine i visine jednake ili niže od 1,30 m, mereno kod prve osovine;
2) motorna-kombi vozila sa dve osovine i ukupne visine jednake ili niže od 1,90 m, a čija najveća dozvoljena masa ne prelazi 3.500 kg.
Druga kategorija obuhvata:
1) motorna vozila sa dve osovine jednake ili niže od 1,30 m, mereno kod prve osovine, sa prikolicom;
2) motorna-kombi vozila sa dve osovine i ukupne visine jednake ili niže od 1,90 m, a čija najveća dozvoljena masa ne prelazi 3.500 kg, sa prikolicom;
3) motorna-kombi vozila sa dve osovine i ukupne visine veće od 1,90 m, a čija najveća dozvoljena masa ne prelazi 3.500 kg.
Treća kategorija obuhvata:
1) motorna vozila sa dve ili tri osovine, visine veće od 1,30 m, mereno kod prve osovine, a čija najveća dozvoljena masa prelazi 3.500 kg;
2) motorna vozila sa dve osovine i ukupne visine jednake ili veće od 1,90 m, a čija najveća dozvoljena masa ne prelazi 3.500kg;
3) motorna-kombi vozila sa dve osovine i ukupne visine veće od 1,90 m, a čija najveća dozvoljena masa ne prelazi 3.500kg, sa prikolicom.
Četvrta kategorija obuhvata motorna vozila sa četiri i više osovina (računajući i osovine prikolice) i visine veće od 1,30 m, mereno kod prve osovine, a čija najveća dozvoljena masa prelazi 3.500 kg.
Član 196. Zakona kaže, osnovica za putarinu je dužina relacije javnog puta koju vozilo prelazi izražena u kilometrima (km).
A član 197. Zakona kaže, visina putarine za jedan kilometar javnog puta propisana je u Prilogu 10, Tabela 10. istog, tako da trenutno po km visina naknade u dinarima iznosi:
- 5,4274 za kategoriju I (putnička vozila – automobili, minivanovi, manji kombiji)
- 2,7136 za kategoriju IA (motocikli, motorni trocikli i četvorocikli),,
- 8,1410 za kategoriju II (automobili i komibiji sa prikolicom, veliki kombiji),
- 16,2821 za kategoriju III (autobusi, kamioni, minibusevi, veliki kombiji sa prikolicama),
- 32,5644 za kategoriju IV (kamioni i autobusi sa prikolicama, tegljači sa poluprikolicama).
Inače, visine dinarskih iznosa naknada datih u prilozima koji su sastavni deo Zakona usklađuju se godišnje, sa godišnjim indeksom potrošačkih cena za period od 1. oktobra prethodne godine do 30. septembra tekuće godine. Poslednje usklađivanje visina naknada izvršeno je Usklađenim dinarskim iznosima naknada propisanih Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara (“Sl. glasnik RS”, br. 99/2024) koji važe od 1. januara 2025. god. Na osnovu toga izmenjena je Odluka o visini posebne naknade za upotrebu javnog puta, njegovog dela i putnog objekta – putarina („Sl. glasnik RS“, br. 40/2019, 54/2019, 77/2019, 15/2021, 130/2022, 23/2023, 87/2023, 119/2023, 58/2024 i 107/2024), te smo dobili nove cene putarina koje, po dobijanju saglasnosti Vlade RS, od 10. januara 2025. god. naplaćuje Javno preduzeće PUTEVI SRBIJE.
I obračun bi trebalo da bude prost. Naknada se izračunava tako što se propisana visina putarine za jedan kilometar javnog puta, za određenu kategoriju vozila, u zatvorenom sistemu za naplatu putarine množi sa dužinom pređene relacije, a u otvorenom sistemu putarine množi sa dužinom cele deonice javnog puta pod naplatom.
Visina putarine iz Tabele 10. uvećava se, na osnovu dužine putnog objekta koje vozilo prelazi na javnom putu, i to: za mostove i vijadukte za 50% i za tunele za 100%.
2. Kako je zaista?
Međutim, kad se pomnože kilometraže od naplatne stanice do naplatne stanice, sa iznosom naknade na nekim deonicama, ne dobijaju se iznosi putarina koji se naplaćuju prema zvaničnom cenovniku. Iznosi koji se naplaćuju su veći od zakonom propisanog. I to značajno veći što je deonica kraća, dok se povećavanjem dužine deonice pređenog puta situacija nekako “pegla”, pa izgleda ispravna (bar prema onome što sam mogao da utvrdim na osnovu podataka kojim raspolažem).
Uzeću za primer vozila I kategorije – automobile, a princip je isti kod svih kategorija (proverio sam). Iznosi nisu baš potpuno precizni, jer ni podaci o dužini deonica, mostova i sl. kojima raspolažem nisu u metar tačni, već približni.
Na autoputu “Miloš veliki” (A2), deonica od prve naplatne stanice na putu – Obrenovac do naplatne stanice Ub naplaćuje se 140 din. A dužina te deonice, sa sve uvećanjem od 50% za dužinu nekoliko mostova je nešto manja od 16 km. Što će reći da bi putarina trebalo da iznosi manje od 87 din. Na istom autoputu deonica do naplatne stanice Lajkovac naplaćuje se 210 din., a množenjem kilometraže dobija se manje od 160 din. S druge strane vožnja od naplatne stanice Ub – do one u Lajkovcu košta 70 din. što je i po mojoj računici ispravna cifra.
Isto je i na drugim autoputevima.
Na autoputu E-75 (A1) prema Mađarskoj, koji neznano zašto zovu “Novosadski” (iako ide do Subotice), od prve naplatne stanice – Stara Pazova, do naplatne stanice Inđija naplaćuje se 90 din. za nešto malo više od 8 km puta, a trebalo bi manje od 45 din. Do naplatne stanice Maradik naplaćuje se 120 din. umesto manje od 70 din. A od Inđije do Maradika će cena biti 20 din. što odgovara kilometraži.
Na autoputu E-70 (A3) prema Hrvatskoj, od prve naplatne stanice – Šimanovci do naplatne stanice Pećinci naplaćuje se 130 din. a trebalo bi manje od 75 din. I tako redom.
O čemu je reč? Znam da se iznosi zaokružuju ali u rasponu od 5 din., a ne na deset puta toliko.
Možda je reč o pretpostavci da na mali iznos uzet preko onog što je propisano niko neće obraćati pažnju ili praviti pitanje? Nešto tu jeste nelogično, ali šta?
Jedino smisleno je da u dužinu ukupnog puta kada se ulazi na početnoj ulaznoj stanici uračunavaju i deonicu koja se prolazi autoputem od njegovog zvaničnog početka do prve naplatne stanice. Jer, naplatnu stanicu nije uvek moguće postaviti gde put počinje, iz tehničkih razloga. I to je u svom pisanom odgovoru redakciji popularnog časopisa o automobilizmu (za koju takođe radim) potvrdilo JP PUTEVI SRBIJE, da recimo za deonicu na koju se zvanično ulazi na naplatnoj stanici Obrenovac, računaju u dužini od 26 km, što će reći da je računaju od petlje Obrenovac. A u kilometražu do naplatne stanioce Stara Pazova računaju i deonicu od petlje Nova Pazova, koja je čak i ispred petlje Stara Pazova koja prethodi istoimenoj naplatnoj stanici.
Ovako sve ima smisla. Jedino nema smisla odakle računaju početak neke deonice. Jer, početak autoputa je tamo gde stoji znak za to, odakle je dozvoljeno voziti brzinom 130 km/h. A to nisu mesta koja se uzimaju kao startna pri računici koju sprovodi JP PUTEVI SRBIJE. Oni koji voze od Beograda najmanje su “oštećeni”, ali onaj ko na autoput ulazi u Staroj Pazovi plaća i kilometražu koju nije prešao. Ko i kako, ako ne na osnovu tehničkih paramatara odlučuje gde počinje put sa naplatom?
Takođe, ostaje zbunjujuće još nešto. U svom odgovoru i u prikazanoj računici, JP PUTEVI SRBIJE kao jediničnu cenu po km uzima iznos 5,2086 din. što je manje od trenutno propisanog. Pretpostaviću da je reč o grešci sastavljača dopisa, jer kad se kilometraža množi sa propisanom iznosom uz zaokruživanje, dobiće se isti iznos.
Ali, ima još nešto, više zbunjujuće. Sabiranjem iznosa nekoliko deonica, trebalo bi da se dobije iznos kao da se vozi od početka do kraja, zar ne? E pa nije tako. Recimo, sabiranjem iznosa za deoinice Stara pazova – Inđija i Inđija – Maradik, neće se dobiti onih 120 din. što se naplaćuje ako se vozi od Stare Pazove do Maradika što bi bilo logično, već 110 din?!? O čemu je tu reč? Opet neko čudno zaokruživanje.
Nije ovo jedino što je neobjašnjivo kod naplate putarina od strane navedenog JP.
Pre nekih par godina iz prepiske koju je dostavio gledalac popularne TV emisije o automobilizmu, za čiju redakciju takođe radim, saznali smo da se u slučaju kad vozilo uđe na autoput, pređe u drugi smer regularnim podvožnjakom, pa izađe na istoj naplatnoj stanici na kojoj je i ušlo naplati iznos kao da je vožena najduža deonica u oba smera?!?! Pri čemu je na autoputu, sve sa stajanjem da uzme to zbog čega je ušlo na isti, vozilo provelo 15 minuta.
Iz zvaničnog odgovora koji je dobijen dobijen na reklamaciju računa nije se moglo zaključiti na osnovu čega se vrši obračun, ni kako iznos izračunat, ništa. Preneću najvažnije (citat): “[…] obaveštavamo Vas da sva vozila I kategorije koja se uključe na autoput na naplatnoj stanici […] i isključe na istoj, ostvaruju pravo na iznos putarine koji je obračunat na osnovu pređene kilometraže od svake navedene stanice do iste (korišćenjem nadvožnjaka na stacionaži […]) i cene putarine po pređenom kilometru za I kategoriju vozila, u skladu sa Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara […] Kako i sami navodite da ste II kategorija shodno svemu navedenom, obaveštavamo Vas da nažalost nismo u mogućnosi da uvažimo Vašu molbu.[…]”
Izvinite, o čemu priča onaj koji je sastavljao odgovor? Prvo kaže nešto nesuvislo što važi za I kategoriju vozila a onda, pošto ste druga, odbijeni ste?!? Na osnovu čega? Zakon je jasan. Ovo čak nije ni neki od slučajeva iz člana 198. Zakona, kad je vozilo prošlo kroz naplatnu stanicu bez plaćanja putarine, izašlo na „divlji izlaz”, kad je izvršena zloupotreba kartice ili izdatih povlastica, kad je kartica oštećena, izgubljena itd., kada se putarina naplaćuje naknadno, za najdužu relaciju na toj deonici puta uvećanu za vanredne troškove.
Nerazumljivo, zaista. Ako nema drugog upotrebljivog parametra, mogli su na osnovu vremena provedenog na autoputu od ulaska do izlaska (što se vidi u sistemu) i prosečne ili čak najveće dozvoljene brzine vozila na putu, dobiti maksimalni kilometražu koja je mogla biti pređena. Ne znam, možda smatraju, da se tim vozilom pružaju neke usluge na putu (npr. auto šlep), pa ga zato globe? Pa šta i ako jeste tako?
3. Umesto zaključka
Kako god, navedeno su samo neke od nelogičnosti. Ispada da se “kažnjavaju” oni koji autoput koriste za ono što mu i jeste svrha (put van grada), dok ga besplatno koriste oni koji to čine u lokalu. Jer, u stvari najviše se vozi besplatno između tih zvaničnih početaka. Ulazne stanice na autoputeve oko Beograda su pomerene daleko od grada, i to baš u zoni gde je saobraćaj najintenzivniji. Pogotovo privredni, sa teretnim vozilima koja najviše opterećuju put. Time se gubi mnogo novca. Možda je to zbog pogodovanja velikim svetskim trgovinskim lancima, čiji su distributivni centri i veliki prodajni objekti baš u toj “slobodnoj” zoni. Štaviše, tik ispred ulaznih naplatnih stanica na autoputeve. Lepo je pogodovati investitorima i privredi, samo kad će se pogodovati običnim vozačima kojih je najviše?
Bez dalje analize, i ovo pojašnjava zašto stalno ponavljam da ono što se čini kod nas, odavno nije materijal za stručnu analizu (bar ne onih koji se bave pravom), već za Riplija (Ripley), za ediciju „Verovali ili ne“, što sam opisao na kraju teksta „Vanredno stanje u Aveniji b.b.“.
Izvor: Izvodi iz propisa preuzeti su iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.