I dalje pričamo o tome da je zbog mogućnosti otkazivanja kočionog sistema na više modela renomiranog svetskog proizvođača iz premijum segmenta na vanredni servis povučeno mnogo vozila širom sveta (mediji govore o veoma velikom broju). Sa problemom smo se mogli upoznati putem objava u inostranim medijima, ali ne i od strane ovlašćenog uvoznika kod nas. Dakle, ono što nas interesuje je, kakve su obaveze uvoznika vozila u vezi obaveštavanja o postojanju tehničkog problema na automobilu koji može uticati na bezbednost, a koji proizvođač stavi javnosti na uvid u inostranstvu, ali ne i kod nas? Znamo da je uvoznik imao saznanja o svemu, ali šta je preduzeo povodom toga? O kakvim vrstama odgovornosti možemo pričati ovde, i o čijoj sve odgovornosti? Ali, pre svega, najvažnije je pitanje bezbednosti i vremena reagovanja, u cilju opšte bezbednosti svih.
Problem o kome pričam ide u nekoliko pravaca. A pošto je reč o problemu sa kočionim sistemom, ovde je moglo doći čak do povlačenja vozila sa tržišta i isključenja iz saobraćaja sve do otklanjanja problemana na svim proizvedenim primercima.
U tekstu „Da li vozilo mora biti bezbedno za upotrebu “ sam objasnio o čemu je reč, odnosno šta je bio konkretan povod za ovaj i povezane komentare, te pojasnio osnovne postavke u vezi bezbednosti proizvoda, ko je u obavezi da obavesti javnost o nebezbednom proizvodu, te ko je nadležan za postupanje. Inače, sve ograde i napomene date u navedenom tekstu, važe i ovde.
Potencijalnim nevoljama kupaca vozila sa problematičnim sistemom i njihovim pravima pozabavio sam se u „U kakvom su problemu i koja prava imaju kupci nebezbednih vozila?“.
Ovde ću razmatrati kaznena dela koja mogu biti učinjena.
1. Dela u vezi bezbednosti proizvoda
Za postupanje suprotno navedenim pravilima, predviđene su kazne. Najpre za privredne prestupe. Tako, po članu 22. Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda („Sl. glasnik RS“, br. 41/2009 i 77/2019), proizvođač odnosno uvoznik – pravno lice može biti kažnjen novčanom kaznom od 500.000,00 do 3.000.000,00 din., ako stavi na tržište, ne preduzme propisane aktivnosti ili ne opozove opasan proizvod. Distributer može biti kažnjen 300.000,00 do 3.000.000,00 din. (član 23.) ako isporuči ili učini dostupnim nebezbedan proizvod. Na kazne za pravno lice dodaje se 50.000,00 do 200.000,00 din. kazne za odgovorno lice u pravnom licu (direktor).
A ako je u opisanim slučajevima reč o preduzetniku, kazna je 50.000 do 500.000 din. prema članu 25a istog zakona.
Dalje, prema članu 24. istog zakona, kaznom za prekršaj u iznosu od od 100.000,00 do 1.000.000,00 din. kažnjava se pravno lice – proizvođač odnosno uvoznik ako ne pruži potrošačima i drugim korisnicima potrebne informacije, odnosno upozorenja koja će im omogućiti da procene rizike koje proizvod predstavlja i preduzmu odgovarajuće mere predostrožnosti u odnosu na takve rizike, ne preduzme propisane aktivnosti i mere, ne dostavi nadležnom organu obaveštenje, na šta se dodaje 20.000,00 do 50.000,00 din. kazne za direktora. Ako je posredi preduzetnik, kazna je od 100.000,00 do 500.000,00 din. odnosno 10.000 do 50.000 din. ako je reč o fizičkom licu.
Distrubuter može biti kažnjen (član 25. istog zakona), od 100.000 do 1.000.000 din. ako ne prati i ne prosleđuje informacije o rizicima koje proizvod može da predstavlja, ne sarađuje u sprovođenju mera i aktivnosti koje se preduzimaju sa ciljem sprečavanja, otklanjanja ili smanjenja rizika na prihvatljiv nivo, ne dostavi nadležnom organu obaveštenje, na šta se dodaje 20.000,00 do 50.000,00 din. kazne za direktora. Ako je posredi preduzetnik, kazna je 100.000 do 500.000 din., a za fiziko lice je 10.000,00 do 50.000,00 din.
2. Dela u vezi prikrivanja informacija od kupaca
Već sam objasnio u prethodna dva povezana komentara, prodavca obavezuje sve ono što je rekao kupcu ili nije, a morao je. Kao i da Zakon o zaštiti potrošača (“Sl. glasnik RS”, br. 88/2021), članom 17. zabranjuje nepoštenu poslovnu praksu, pod čim se naročito smatra obmanjujuća poslovna praksa.
Članom 187. Zakona o zaštiti potrošača (stav 1, tač. 2., 3., 4.,) predviđena je novčana kazna za prekršaj, u iznosu od 300.000,00 do 2.000.000,00 din. za pravno lice, i za odgovorno lice u pravnom licu (direktora) od 50.000,00 do 150.000,00 din. (stav 2.), ako obavlja nepoštenu poslovnu praksu – obmanjuje potrošača. A što je sve jasno iz onog objašnjenog u povezanim tekstovima (postoji obmana – dovođenje u zabludu o svojstvima proizvoda).
Navedeni zakon u članu 189. predviđa i da se uz prekršajnu novčanu kaznu iz člana 189. stav 1. tač. 2-6) pravnom licu može izreći i zaštitna mera zabrane da vrši određene delatnosti u trajanju od šest meseci do godinu dana, kao i zaštitna mera javnog objavljivanja presude, a odgovornom licu mera zabrane da vrši određene poslove u trajanju od tri meseca do jedne godine.
Iako resorno ministarstvo tvrdi drugačije u svom mišljenju, ovde postoji problem i sa oglašavanjem. Jer, prodavac reklamira bezbedan proizvod, iako zna da to nije u potpunosti tačno, i daje ponudu kupcu.
Zakon o oglašavanju (“Sl. glasnik RS”, br. 6/2016 i 52/2019-dr.zakon) u članu 11. kaže da je obmanjujuće oglašavanje zabranjeno, što bi bilo svako oglašavanje koje na bilo koji način, uključujući način prikazivanja, obmanjuje ili je verovatno da će obmanuti primaoce oglasne poruke, koje zbog takve obmanjujuće prirode može da utiče na njihovo ekonomsko ponašanje ili koje zbog toga škodi ili je verovatno da će naškoditi konkurentu oglašivača. Prilikom utvrđivanja da li je određeno oglašavanje obmanjujuće uzimaju se u obzir sve njegove karakteristike.
Dakle, da rezimiramo, u svim propisima koje analiziram, fokus je na nedvosmislenom, nesumnjivom, čitkom i lako uočljivom isticanju nekih informacija na način koji po objektivnim merilima ne može dovesti nekog prosečnog kupca u zabludu. Ako potencijalni kupci nisu upoznati, postoji nekoliko spornih stvari.
A po članu 78. stav 1. tač. 2) Zakona o oglašavanju novčanom kaznom od od 300.000,00 do 2.000.000,00 dinara, kazniće se za prekršaj pravno lice, i odgovorno lice u njemu kaznom od 50.000,00 do 150.000,00 din. (stav 2.), te preduzetnik od 50.000,00 do 500.000,00 din. (stav 3.), ako vrši obmanjujuće oglašavanje.
3. Da li postoji veći problem?
Dakle, u slučaju nepružanja relevantnih informacija onome ko mora biti obavešten, mogu biti učinjeni prekršaji po više propisa. I postoji osnov da se svaki od tih prekršaja procesuira kao poseban i naplati posebna kazna. Jer, tako su propisani, različitim zakonima. Ne, ovo ne potpada pod zabranu ponovnog suđenja u istoj stvari (“ne bis in idem”), jer ne govorimo o nekom prekršaju o kome je pravnosnažno odlučeno u skladu sa zakonom, niti je učinilac prekršaja u krivičnom ili postupku po privrednom prestupu pravnosnažno oglašen krivim za delo koje obuhvata i obeležja prekršaja. Ovo su različiti prekršaji propisani različitim zakonima, sa različitim bićima dela, ostvareni povezanim radnjama (jednom radnjom se čine prekršaji po više zakona). I direktno je ostvareno biće više prekršaja,jer ovde se za ostvarenje bića prekršaja, ne traži kumulacija, svaka od radnji je delo za sebe. Tehnička je stvar (odluka suda) da li će se sve to biti podvedeno pod jednu radnju i kaznu. A biće bilo kog od navedenih dela je ostvareno, čak i specifična zabranjena posledica, jer su neki konkretni kupci dovedeni u zabludu i kupili vozila.
Međutim, ovde pričamo o dovođenju u zabludu – stvaranju pogrešne predstave o nečemu. A to je malo ozbiljnija stvar, pogotovo kad se to čini svesno. Jer onaj ko svesno nešto pogrešno predstavlja ili prećutkuje nešto bitno, čini prevaru. Po članu 65. ZOO, ako jedna strana izazove zabludu kod druge strane ili je održava u zabludi u nameri da je time navede na zaključenje ugovora, druga strana može zahtevati poništaj ugovora i onda kad zabluda nije bitna. Strana koja je zaključila ugovor pod prevarom ima pravo da zahteva naknadu pretrpljene štete.
Ali, prevara nije samo stvar obligacionog prava. Krivični zakonik („Sl. glasnik RS“, br. 85/2005, 88/2005-ispr., 107/2005-ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016, 35/2019 i 94/2024) – u daljem tekstu: KZ, u članu 208. propisuje krivično delo „Prevara“, koje čini onaj ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist dovede koga lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica u zabludu ili ga održava u zabludi i time ga navede da ovaj na štetu svoje ili tuđe imovine nešto učini ili ne učini. Za to je predviđena kazna novčana i zatvora koja može ići čak do deset godina, u zavisnosti od pribavljene imovinske koristi. A ovde pričamo o veoma skupim proizvodima.
S druge strane, ako se nešto desi zbog problema sa kočnicama na vozilu, možemo pričati o delima izazivanja opšte opasnosti i koječemu još.
Dakle, kreativan javni tužilac bi mogao da iskonstruiše razna krivična dela, za koja bi odgovarala fizička lica koja su uključena u lanac prodaje (i prodavci, i rukovodioci, svi koji nešto znaju).
Međutim, u slučaju da se iskonstruiše krivično delo, otvara se još jedan veći problem za uvoznika i distributere, u vezi Zakona o odgovornosti pravnih lica za krivična dela („Sl. glasnik RS”, br. 97/2008). Jer prema članu 2. tog zakona pravno lice može odgovarati za krivična dela iz posebnog dela KZ i drugih zakona, ako su ispunjeni uslovi za odgovornost pravnog lica predviđeni zakonom. To znači da u pitanju može biti bilo koje delo propisano zakonom uz uslov da postoji osnov odgovornosti pravnog lica, a isti postoji ako odgovorno lice u nameri da za pravno lice ostvari korist u okviru svojih poslova, odnosno ovlašćenja učini krivično delo, ili ako je zbog nepostojanja nadzora ili kontrole od strane odgovornog lica omogućeno izvršenje krivičnog dela u korist pravnog lica od strane fizičkog lica koje deluje pod nadzorom i kontrolom odgovornog lica. Svi zaposleni po definiciji rade u korist pravnog lica, jer privredna delatnost se obavlja radi ekonomske koristi, a ne zbog altruizma. A ovde svi sve znaju, tako da…
A kazne za pravno lice mogu ići do dvadeset miliona dinara, jer zavise od kazne propisane za fizičko lice. Ali to nije ono najgore. Uz novčanu kaznu se može izreći i mera bezbednosti, koja bi recimo mogla biti zabrana obavljanja delatnosti (u nekom periodu ili trajno) i javno objavljivanje presude. Ni tu nije kraj, jer navedeni zakon predviđa i nešto što se zove pravne posledice osude, koje se odnose na prestanak ili gubitak određenih prava. A te posledice mogu biti: prestanak (trajno) ili zabrana (privremeno) vršenja određene delatnosti ili poslova, gubitak (ako postoje) i zabrana sticanja određenih dozvola, odobrenja, koncesija, subvencija ili drugih oblika podsticaja koji se daju odlukom državnog organa ili organa jedinice lokalne samouprave, zabrana učešća u postupku javnih nabavki, te zabrana učešća u postupku privatizacije privrednih subjekata.Može se izreći čak i kazna prestanka pravnog lica, koja se izriče ako je delatnost pravnog lica u celini ili u znatnoj meri bila u funkciji vršenja krivičnih dela (što je stvar gledišta suda, a gledajući praksu naših sudova, svašta je moguće).
Naravno, naknada materijalne štete pričinjene krivičnim delom se podrazumeva.
Ali, nisu ovde odgovorni samo uvoznik i distributeri vozila. Ovde je javnost morala biti upozorena, jer postoji realna opasnost po sve građane i njihovu imovinu, ne samo za kupce vozila. A to je obaveza nadležnih organa. Pričam o obavezi države da štiti opštu bezbednost ljudi i imovine.
E sad, razlog zašto nadležni organi ne reaguju, određuje o čemu je reč, i kakvom delu.
Konketno, tržišni inspektori i svi drugi koji postupaju u ime ministarstava i drugih držvnih institucija i nosilaca javnih ovlašćenja su službena lica u smislu člana 112. KZ. Tako da i oni u slučaju da neizvršavaju svoje propisane obaveze mogu izvršiti krivična dela. Neću ovde posebno obrazlagati kako i koja dela su posredi, time sam se bavio u „Šta u stvari čine postupajući službenici koji nepravilno sprovode procedure?“.
Svakako, pored kaznene, svakako postoji ona druga, materijalna odgovornost za štetu, i države i postupajućih lica, što sam takođe objašnjavao u pomenutom tekstu.
4. Umesto zaključka
Kako god, poenta ovog i svih komentara koje pišem je apel za postavku stvari onako kako bi to trebalo biti, dakle, da svako izvršava svoje obaveze, a ne kritika radi kritike, dokazivanja ko je u pravu, “pametovanja” i sl.
Izvor: Izvod iz propisa preuzet je iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a