Zakonom o radu (“Sl. glasnik RS” broj 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017-OUS, 113/2017 i 95/2018-aut.tumačenje), u daljem tekstu Zakon, je propisano kada otpremnina može biti isplaćena i to:
„Čl. 119.
Poslodavac je dužan da isplati, u skladu sa opštim aktom:
1) zaposlenom otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u visini dve prosečne zarade;“
„Čl. 125.
Zaposleni ima pravo na isplatu:
….
3) otpremnine zbog odlaska u penziju u kalendarskoj godini u kojoj je otvoren stečajni postupak, ako je pravo na penziju ostvario pre otvaranja stečajnog postupka;“
„Čl. 158.
Poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu, u smislu člana 179. stav 5. tačka 1) ovog Zakona, zaposlenom isplati otpremninu u skladu sa ovim članom.“
Ono što će se u ovom tekstu tumačiti jeste otpremnina koja je predviđena čl. 119. stav 1. tačka 1) Zakona.
Iako Zakon u čl. 119. jasno propisuje da se otpremnina isplaćuje zaposlenom prilikom odlaska u penziju, često se postavlja pitanje da li se otpremnina isplaćuje samo u određenim slučajevima prestanka radnog odnosa.
Odgovor na to pitanje možemo naći u presudi Apelacionog suda u Nišu, Gž1 3280/2017 od 17. jula 2018. god. je zauzet stav koji glasi:
„…zaposlenom koji je podneo zahtev za prestanak radnog odnosa zbog ostvarivanja uslova za odlazak u penziju, radni odnos može prestati ili sporazumno, u skladu sa članom 177. Zakona ili otkazom od strane zaposlenog u skladu sa članom 178. istog Zakona. U oba slučaja, s obzirom da je osnov prestanka radnog odnosa ostvarivanje prava na penziju, zaposleni ima prava na otpremninu u skladu sa članom 119. Zakona.“
Ono što je važno napomenuti jeste činjenica da isplata otpremnine predstavlja jedan od zakonom utvrđenih oblika pravne zaštite zaposlenih u slučaju prestanka radnog odnosa koje se niko ne može odreći, što se i navodi u presudi Apelacionog suda u Beogradu, Gž1 624/2019 od 4. aprila 2019. god.
Pitanje u vezi sa otpremninom koje se takođe javlja u praksi jeste da li zaposleni ima pravo na otpremninu kada je radni odnos zasnovao ugovorom o radu na određeno vreme čija je važnost od 24 meseca istekla, te nastavi rad kod poslodavca po osnovu ugovora o radu na određeno vreme, a najkasnije do ispunjenja uslova za odlazak u starosnu penziju.
Naime, čl. 37. Zakona je propisan radni odnos na određeno vreme:
„Ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba.
Poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora o radu iz stava 1. ovog člana na osnovu kojih se radni odnos sa istim zaposlenim zasniva za period koji sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca.
Prekid kraći od 30 dana ne smatra se prekidom perioda iz stava 2. ovog člana.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, ugovor o radu na određeno vreme može da se zaključi:
1) ako je to potrebno zbog zamene privremeno odsutnog zaposlenog, do njegovog povratka;
2) za rad na projektu čije je vreme unapred određeno, najduže do završetka projekta;
3) sa stranim državljaninom, na osnovu dozvole za rad u skladu sa zakonom, najduže do isteka roka na koji je izdata dozvola;
4) za rad na poslovima kod novoosnovanog poslodavca čiji upis u registar kod nadležnog organa u momentu zaključenja ugovora o radu nije stariji od jedne godine, na vreme čije ukupno trajanje nije duže od 36 meseci;
5) sa nezaposlenim kome do ispunjenja jednog od uslova za ostvarivanje prava na starosnu penziju nedostaje do pet godina, najduže do ispunjenja uslova, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.“
Iako radni odnos na određeno vreme može da se produži do ispunjenja jednog od uslova za ostvarivanje prava na starosnu penziju, odnosno iako zaposleni može da radi dok ne nastupe uslovi za odlazak u penziju, u ovom slučaju zaposleni nema prava na otpremninu, jer je razlog prestanka radnog odnosa istek ugovora na period koji je zaključen, koji se poklapa sa odlaskom u penziju.
U mišljenju Ministarstva rada i socijalne politike, br. 011-00-190/2012-02 od 6. juna 2012. god. je zauzet stav:
„…zaposlenom koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme prestaje radni odnos, saglasno članu 175. tačka 1) Zakona, istekom roka na koji je radni odnos zasnovan. Zaposlenom kome prestane radni odnos po ovom osnovu, nema pravo na otpremninu pri odlasku u penziju, osim ako opštim aktom poslodavca nije drukčije određeno. Međutim, zaposleni u radnom odnosu na određeno vreme ima pravo na otpremninu pri odlasku u penziju ako, pre isteka vremena na koje je zasnovao radni odnos, raskine radni odnos zbog sticanja uslova za ostvarivanje prava na penziju.”
Podsećanja radi, čl. 8. Zakona je propisano da opštim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenih zakonom, kao i druga prava koja nisu utvrđena zakonom, osim ako zakonom nije drukčije određeno.
U mišljenju Ministarstva rada i socijalne politike, br. 011-00-42/2010-02 od 16. februara 2010. godine je zauzet stav:
„Prema tome, pravo na otpremninu pri odlasku u penziju ne može da ostvari zaposleni kome je radni odnos prestao po drugom osnovu. S obzirom da je u konkretnom slučaju osnov prestanka radnog odnosa istek roka za koji je zasnovan radni odnos na određeno vreme, to zaposleni nema pravo na otpremninu u smislu člana 119. stav 1. tačka 1) Zakona.”
Iz navedenog proizlazi zaključak da zaposleni kojem prestaje radni odnos zbog isteka roka na koji je zasnovan radni odnos na određeno vreme, nema pravo na otpremninu u smislu člana 119. stav 1. tačka 1) Zakona. Imao bi pravo na otpremninu pri odlasku u penziju da je pre isteka vremena na koje je zasnovao radni odnos, raskinuo radni odnos zbog sticanja uslova za ostvarivanje prava na penziju.
U Mišljenju Ministarstva rada i socijalne politike, br. 120-01-65/2011-02 od 25. maja 2011. god. je takođe zauzet stav da zaposleni može ostvariti pravo na otpremninu pri odlasku u penziju kada mu radni odnos prestane pre isteka roka ugovora o radu na određeno vreme:
„…zaposlena koja je zasnovala radni odnos na određeno vreme, a kojoj je radni odnos prestao zbog potpunog gubitka radne sposobnosti i ostvarivanja prava na invalidsku penziju, a pre isteka ugovora o radu na određeno vreme, ima pravo na otpremninu pri odlasku u invalidsku penziju u skladu sa članom 119. stav 1. tačka 1) Zakona.“
Ono što je takođe važno napomenuti kod isplate otpremnine radi odlaska u penziju jeste i to da isplata otpremnine nije uslovljena vrstom penzije.
U Mišljenju Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, br. 011-00-717/2017-02 od 27. oktobra 2017. god. se navodi:
„…pravo na otpremninu pri odlasku u penziju ostvaruje zaposleni kome prestaje radni odnos zbog ispunjenja uslova, odnosno ostvarivanja prava na penziju, bez obzira na to da li se radi o starosnoj, invalidskoj, porodičnoj ili prevremenoj starosnoj penziji.“
Na kraju možemo zaključiti da zaposleni ima pravo na otpremninu u smislu člana 119. stav 1. tačka 1) Zakona samo ako mu je radni odnos prestao radi ostvarivanja prava na starosnu, prevremenu starosnu, invalidsku ili porodičnu penziju, u suprotnom pravo na otpremninu pri odlasku u penziju ne može da ostvari zaposleni kome je radni odnos prestao po drugom osnovu.
Izvor: Izvodi iz propisa i sudske prakse su preuzeti iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.
