Ovaj tekst je ekstrakt iz stručnog komentara „Da li zaposlenog treba kazniti ako odbije radni zadatak iz zdravstvenih razloga?“, koji je u celosti objavljen u časopisu Advokatska kancelarija br. 106, jun 2023. god. U časopisu Rad, prava i obaveze br. 6, februar 2023. god. objavljen je tekst „Može li zaposleni da trpi posledice ako opravdano ne izvrši radni zadatak?“, koji se bavi istim pitanjima.
Inače, ekstrakti (kratka razmatranja najvažnijih pitanja) iz tekstova koje navodim dostupni su (ili će biti uskoro) na Pravnom portalu, dok ih čitaoci pominjanih časopisa mogu videti u celini (kompletna objašnjenja i analize).
Konkretan povod za pisanje navedenih komentara su zaključci vrhovne redovne sudske instance u zemlji, gde po logici stvari rade najbolje sudije. Reč je o Vrhovnom sudu kako se zove sada, ali kako je presuda Rev2 89/2022 od 3. marta 2022. god. doneta dok se zvao Vrhovni kasacioni sud, u daljem tekstu koristiću skraćenicu: VKS. Iako je navedena presuda ispravna u pogledu konačnog zaključka, dakle u pogledu samog ishoda spora, izneta su neka razmišljanja koja nisu, a koja mogu napraviti problem u budućnosti. Jer, neko ih može upotrebiti odnosno pozvati se na njih. Zato sam imao potrebu da ovo analiziram.
Inače, sve ograde date u napomeni na stranici „PRAVILA KORIŠĆENJA PRAVNOG PORTALA“, odnosno koje se sam davao u prethodnim autorskim tekstovima objavljenim na Pravnom portalu (u vezi očekivanja, namera, motiva, svrhe i manira pisanja teksta, odsustva namere izvrgavanja ruglu i optuživanja, o tome šta predstavlja izneto, rodne i polne neutralnosti upotrebljenih izraza, itd.), važe i ovde.
Pod izrazom “propis”, podrazumevam svaku vrstu opšteg akta, odnosno akta opšte pravne snage, kako zakone, tako i podzakonske akte (uredbe, pravilnici, odluke…), te potvrđene međunarodne ugovore i konvencije koji se primenju kod nas. Skraćenica RS označava Republiku Srbiju, a objašnjenje za druge skraćenice će biti dato pri njihovoj prvoj upotrebi.
1. Šta je nesporno?
Citiraću delove obrazloženja navedene presude:
„ […] Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kod tuženog bio zaposlen […] zbog učinjene povrede radne obaveze i nepoštovanje radne discipline iz člana 179. stav 2. tačka 1. i 5. i stava 3. tačka 1. Zakona o radu, kao i člana 6. stav 1. tačka 7. i člana 7. tačka 1. KU o utvrđivanju prava, obaveza i odgovornosti zaposlenih i člana 19.tačka 4., 10, i 17. Ugovora o radu. […] Tužiocu je stavljeno na teret da je dana […] odbio radni nalog rukovodioca za odlazak na intervenciju vozilom – kamionom […] jer nije poneo dozvolu ”C” kategorije, zbog čega je intevencija kasnila 90 minuta. Pre donošenja rešenja o otkazu tužiocu je dostavljeno upozorenje na koje se izjasnio. U postupku je utvrđeno da tužilac nije postupio po prvom nalogu nadređenog da kamionom izađe na intervenciju jer je u tom periodu imao zdravstvene probleme, ali je nakon toga, povodom iste intervencije postupio po drugom nalogu pretpostavljenog kao suvozač sa kolegom […] pa je ista intervencija obavljena posle određenog vremena. Tom prilikom tužilac nije postupao sa namerom da povredi radnu disciplinu, odnosno da izvrši povredu radne obaveze nemarnim i nesavesnim izvršavanjem iste, jer je razlog odbijanja bilo njegovo zdravstveno stanje, a nesposobnost da upravlja vozilom bila je izazvana terapijom koju je uzimao.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su poništili rešenje tuženog i obavezali ga da tužioca vrati na rad.
Naime, kod utvrđene činjenice da tužilac dana […] iz opravdanih razloga najpre nije izvršio radni nalog rukovodioca za odlazak na intervenciju u svojstvu vozača, […] jer zbog zdravstvenih problema i lekova koje je uzimao, nije mogao da upravlja motornim vozilom zbog čega i nije poneo vozačku dozvolu ”C” kategorije, ali je po ponovljenom nalogu povodom iste intervencije (kao suvozač) postupio, sa kolegom […] kao vozačem, pa je intervencija obavljena sa zakašnjenjem od 90 minuta, zbog čega nije bilo osnova za donošenje rešenja o otkazu, jer tužilac nije učinio povedu radne dužnosti i radne discipline koje su mu otkaznim rešenjem stavljene na teret. Pored toga nije bilo ni namere tužioca da povredi radnu disciplinu odnosno da izvrši povredu radne obaveze nemarnim i nesavesnim izvršavanjem radnog naloga, već je razlog odbijanja bilo njegovo loše zdravstveno stanje i nesposobnost za upravljanje motornim vozilom, pa je pobijano rešenje pravilno poništeno, a tuženi obavezan da tužioca vrati na rad. […].“.
Dakle, na osnovu onog što je utvrđeno kao činjenice, VKS kaže da zaposleni o kome je reč:
- iz opravdanih razloga (zbog zdravstvenih problema i nemanja vozačke dozvole) nije izvršio radni nalog odmah, već je to učinio kasnije kada su se stekli uslovi za to;
- nije učinio povedu radne dužnosti i radne discipline koje su mu otkaznim rešenjem stavljene na teret;
- nije imao ni nameru da izvrši navedeno nemarnim i nesavesnim izvršavanjem radnog naloga.
2. Za šta je zaposleni konkretno odgovarao?
Poslodavac je zaposlenom stavio na teret, povredu radne obaveze iz člana 179. stav 2. tač. 1) i 5) i nepoštovanje radne discipline iz stava 3. tačka 1., Zakona o radu („Sl. glasnik RS“ br.24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017-OUS, 13/2017 i 95/2018-aut.tumačenje) u daljem tekstu: ZOR, koje su u vreme dešavanja bile propisane isto kao danas.
Prema odredbama člana 179. ZOR, poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji:
- svojom krivicom učini povredu radne obaveze, ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze (tačka 1. stava 2.) i ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu (tačka 5. stava 2.),
- ne poštuje radnu disciplinu tj. ako neopravdano odbije da obavlja poslove i izvršava naloge poslodavca u skladu sa zakonom (tačka 1. stava 3.).
I VKS pravilno konstatuje da je to nesporno, da nema krivice zaposlenog za povredu radne obaveze i discipline, jer su postojali opravdani razlozi na njegovoj strani a isti nije imao ni nameru da počini navedeno. Jer zaposleni ne sme da izvrši radni zadatak ako time čini kazneno delo za koje može lično da odgovara, ili za koje može odgovarati poslodavac. Znači, nije bilo zakonskog razloga za otkaz. I to je to. Nema dalje.
3. Umesto zaključka
I bila bi to jedna sasvim korektna presuda da se VKS zaustavio na gore rečenom. Ali nažalost nije, što ću objasniti u komentaru „Ima li mesta blažim sankcijama ako ne postoji osnov za otkaz?“.
Kad se pročita i navedeni komentar biće jasno zašto stalno ističem da ono što se čini kod nas, odavno nije materijal za stručnu analizu (bar ne onih koji se bave pravom), već za Riplija (Ripley), za ediciju „Verovali ili ne“. I zašto me situacija kod nas podseća na ono što sam opisao na kraju teksta „Vanredno stanje u Aveniji b.b.“.
Izvor: Izvodi iz propisa preuzeti su iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.
