Ustavnom sudu je podneta inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba Kolektivnog ugovora Javnog komunalnog preduzeća… (za ovaj tekst nevažno je o kojem se preduzeću radi).
Konkretno članom 90. ovog Kolektivnog ugovora predviđeno je, između ostalog, da se zarada predsednika reprezentativnog sindikata kod poslodavca određuje sporazumom između reprezentativnog sindikata kod poslodavca i poslodavca.
Da li se za obavljanje funkcije predsednika reprezentativnog sindikata može utvrditi zarada izjasnio se Ustavni sud u jednoj od najnovijih Odluka broj IUo-6/2019 od 2. jula 2020. godine, objavljenoj u „Sl. glasniku RS“, br. 104/2020, a isti stav zauzeo je i ranije u Odluci broj IUo-163/2018 od 25. oktobra 2018. godine, objavljenoj u „Sl. glasniku RS“, br. 92/2018 od 28. novembra 2018. god.
1. Relevantne odredbe
Ustavom Republike Srbije, u odnosu na koje je tražena ocena ustavnosti osporenog Kolektivnog ugovora, i drugim relevantnim odredbama Ustava utvrđeno je:
– da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije, da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta, da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima (član 21.);
– da se jemči sloboda političkog, sindikalnog i svakog drugog udruživanja i pravo da se ostane izvan svakog udruženja (član 55. stav 1.);
– da se jemči pravo na rad, u skladu sa zakonom, da svako ima pravo, između ostalog, na pravičnu naknadu za rad (član 60. st. 1. i 4.); da svi zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji moraju biti saglasni sa Ustavom (član 194. stav 3.);
– da svi podzakonski opšti akti Republike Srbije, opšti akti organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, političkih stranaka, sindikata i udruženja građana i kolektivni ugovori moraju biti saglasni zakonu (član 195. stav 1.).
Zakonom o radu („Sl. glasnik RS”, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – OUS i 113/17 – i 95/18-aut.tumačenje) propisano je:
– da se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada, uređuju ovim zakonom i posebnim zakonom, u skladu sa ratifikovanim međunarodnim konvencijama, da se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa uređuju i kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu, a pravilnikom o radu, odnosno ugovorom o radu – samo kada je to ovim zakonom određeno (član 1.);
– da se kolektivnim ugovorom kod poslodavca, u skladu sa zakonom, uređuju prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa i međusobni odnosi učesnika kolektivnog ugovora (član 3. stav 1.);
– da se sindikatom, u smislu ovog zakona, smatra samostalna, demokratska i nezavisna organizacija zaposlenih u koju se oni dobrovoljno udružuju radi zastupanja, predstavljanja, unapređenja i zaštite svojih profesionalnih, radnih, ekonomskih, socijalnih, kulturnih i drugih pojedinačnih i kolektivnih interesa (član 6.);
– da je poslodavac dužan da zaposlenom za obavljeni rad isplati zaradu, u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu (član 16. tačka 1));
– da je zabranjena neposredna i posredna diskriminacija lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo (član 18.);
– da zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, da se zaposlenima garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruju kod poslodavca, da se pod radom jednake vrednosti podrazumeva rad za koji se zahteva isti stepen stručne spreme, odnosno obrazovanja, znanja i sposobnosti, u kome je ostvaren jednak radni doprinos uz jednaku odgovornost. (član 104. st. 1–3.);
– da se zarada iz člana 104. stav 1. ovog zakona sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu (član 105. stav 1.);
– da se zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji od osnovne zarade, dela zarade za radni učinak i uvećane zarade. (član 106.);
– da se osnovna zarada određuje na osnovu uslova, utvrđenih pravilnikom, potrebnih za rad na poslovima za koje je zaposleni zaključio ugovor o radu i vremena provedenog na radu (član 107. stav 1.);
– da se opštim aktom utvrđuju elementi za obračun i isplatu osnovne zarade i zarade po osnovu radnog učinka iz st. 1. i 2. ovog člana (član 107. stav 3.);
– da zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, između ostalog, za ishranu u toku rada, ako poslodavac ovo pravo nije obezbedio na drugi način, da visina troškova iz stava 1. tačka 5) ovog člana mora biti izražena u novcu (član 118. stav 1. tačka 5) i stav 2.); – da sindikat ima pravo da bude obavešten od strane poslodavca o ekonomskim i radno-socijalnim pitanjima od značaja za položaj zaposlenih, odnosno članova sindikata (član 209.);
– da je poslodavac dužan da sindikatu koji okuplja zaposlene kod poslodavca obezbedi tehničko-prostorne uslove u skladu sa prostornim i finansijskim mogućnostima, kao i da mu omogući pristup podacima i informacijama neophodnim za obavljanje sindikalnih aktivnosti, da se tehničko-prostorni uslovi za obavljanje aktivnosti sindikata utvrđuju kolektivnim ugovorom ili sporazumom poslodavca i sindikata (član 210.);
– da se kolektivnim ugovorom ili sporazumom između poslodavca i sindikata kod poslodavca, može utvrditi pravo na plaćeno odsustvo predstavniku sindikata, radi obavljanja sindikalne funkcije, srazmerno broju članova sindikata, da ako kolektivni ugovor ili sporazum iz stava 1. ovog člana nije zaključen, lice ovlašćeno za zastupanje i predstavljanje reprezentativnog sindikata kod poslodavca za obavljanje sindikalne funkcije ima pravo na 40 plaćenih časova rada mesečno ako sindikat ima najmanje 200 članova i po jedan čas mesečno za svakih sledećih 100 članova, i na srazmerno manje plaćenih časova ako sindikat ima manje od 200 članova, da ako kolektivni ugovor ili sporazum iz stava 1. ovog člana nije zaključen, predsednik podružnice i član organa sindikata imaju pravo na 50% plaćenih časova iz stava 2. ovog člana (član 211.);
– da sindikalni predstavnik koji odsustvuje sa rada u skladu sa čl. 211–213. ovog zakona ima pravo na naknadu zarade koja ne može biti veća od njegove prosečne zarade u prethodnih 12 meseci u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu i da naknadu zarade iz stava 1. ovog člana plaća poslodavac (član 214.).
2. Stav Ustavnog suda
Ustavni sud ispitujući zakonitost odredbe Kolektivnog ugovora zaključuje sledeće:
„Razmatrajući osnovanost navoda inicijative u delu kojim je osporena zakonitost člana 90. Kolektivnog ugovora, a prema kojoj se zarada predsednika reprezentativnog sindikata kod poslodavca određuje sporazumom između reprezentativnog sindikata kod poslodavca i poslodavca, Ustavni sud je najpre konstatovao da su, prema odredbama Ustava i Zakona o radu, sindikati udruženja zaposlenih u koja se oni učlanjuju na principu dobrovoljnosti, a njihova osnovna uloga jeste zaštita pojedinačnih i kolektivnih prava i interesa zaposlenih. Saglasno tome, predsednik sindikalne organizacije je sindikalna funkcija koja se stiče na način predviđen opštim aktima sindikalne organizacije. To, dakle, nije posao predviđen aktom o sistematizaciji poslova kod poslodavca, radi čijeg obavljanja se, saglasno Zakonu o radu, zaključuje ugovor o radu sa poslodavcem. Kako pravo na zaradu zaposlenom pripada za obavljeni rad na poslu za koji je sa poslodavcem zaključio ugovor o radu, to se, po oceni Ustavnog suda, kolektivnim ugovorom ne može predvideti pravo na zaradu po osnovu obavljanja sindikalne funkcije.
Radi obavljanja sindikalne funkcije, saglasno odredbama Zakona o radu, kolektivnim ugovorom ili sporazumom između poslodavca i sindikata može se utvrditi pravo na plaćeno odsustvo predstavniku sindikata, za vreme koga ima pravo na naknadu zarade, čija visina je određena Zakonom o radu. Dakle, čak i ako je za predsednika sindikalne organizacije ugovoreno da pun mesečni fond radnih časova obavlja sindikalnu funkciju, on ostvaruje pravo na naknadu zarade koja se određuje saglasno članu 214. Zakona o radu, a ne pravo na zaradu. Pitanje pravne prirode primanja sindikalnih predstavnika otuda ne može biti predmet sporazumevanja učesnika kolektivnog ugovora, niti drugačijeg uređivanja kolektivnim ugovorom u odnosu na Zakon. Ustavni sud podseća i da je u Odluci IUo-163/2018 od 25. oktobra 2018. godine („Sl. glasnik RS”, broj 92/18) izrazio stanovište da pravo na zaradu zaposlenom pripada za obavljeni rad na poslu za koji je sa poslodavcem zaključio ugovor o radu, te da se opštim aktom poslodavca ne može utvrđivati osnovna zarada, odnosno element za obračun i isplatu osnovne zarade, za obavljanje sindikalne funkcije.
Polazeći od iznetog, a s obzirom na to da se osporenom odredbom člana 90. stav 1. alineja 7. Kolektivnog ugovora u suštini utvrđuje pravo na zaradu za obavljanje funkcije predsednika reprezentativnog sindikata, i to tako da je zarada predmet sporazuma sindikata i poslodavca, Ustavni sud je ocenio da odredba člana 90. stav 1. alineja 7. Kolektivnog ugovora nije u saglasnosti sa odredbama člana 105. stav 1, člana 107. stav 1, člana 211. stav 1. i člana 214. stav 1. Zakona o radu.
Izvor: Izvodi iz zakona i sudske prakse su preuzeti iz programa „Propis Soft“ –Redakcija Profi Sistem Com.
