Ovaj tekst je ekstrakt iz stručnog komentara „Šta će se desiti ako trgovci zovu potrošače koji to ne žele?“, koji je u celosti objavljen u časopisu Advokatska kancelarija br. 114, februar 2024. god. Inače, svi tekstovi koje navodim dostupni su (ili će biti uskoro) na Pravnom portalu (u celini ili u delovima, kao ekstrakti).
U komentaru „Šta je Registar „NE ZOVI“? sam objasnio o čemu je reč, dao osnovne definicije pojmova i objasnio kako se vrši upis i ispis iz pomenutog registra. Inače, sve ograde i napomene date u navedenom tekstu, važe i ovde.
Uputstvo šta može da preduzme potrošač koji primi neželjeni poziv od trgovca dao sam u komentaru „Šta da čini potrošač koji primi neželjeni poziv?“. Odgovor na osnovno pitanje kojim se bavim u ovim tekstovima, kakve konsekvence će snositi trgovac koji poziva telefonom potrošača koji je upisan u Registar „NE ZOVI“, ustanovljen Pravilnikom o registru potrošača koji ne žele primati pozive i/ili poruke u okviru promocije i/ili prodaje telefonom („Sl. glasnik RS”, br. 118/2023), dao sam u komentaru „Šta bi moglo snaći trgovca koji krši zabranu zvanja?“.
Ovde ću se pozabaviti pitanjem, da li su upisom u Registar „NE ZOVI“ rešene sve muke potrošača (i zašto nisu)?
1. Kada upis u registar ne važi?
Inače, postoji jedna „začkoljica“. Naime, prema stavu 6. člana 37. Zakona o zaštiti potrošača („Sl. glasnik RS”, broj 88/2021), nezavisno od upisa u Registar „NE ZOVI“, pristanak potrošača za direktno oglašavanje dat trgovcu pre ili nakon upisa u registar, važi do njegovog opoziva koji je dat u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti („Sl. glasnik RS“, broj 87/2018). Znači, ako je potrošač dao pristanak za slanje poruka i zvanje trgovcu prilikom neke kupovine (ako npr. ima Loyalty kartice i učestvuje u takvim programima i sl.), to što je upisan u Registar „NE ZOVI“, neće ga spasiti od poziva tog konkretnog trgovca. Iako je stavom 9. člana 37. Zakona o zaštiti potrošača, propisano da potrošač prilikom upisa u registar može ostaviti na snazi ili opozvati prethodno datu saglasnost za prijem poziva i/ili poruka u okviru promocije i/ili prodaje telefonom. Jer, to se odnosi na opštu, generalnu saglasnost, i potpuno je nepotrebno napisano. Jer upisom se daje saglasnost, a ispisom opoziv. A, čak i da su zamislili da se time opozove svaka saglasnost data i konkretnim trgovcima, to je neprimenjivo, jer Registar „NE ZOVI“ ne sadrži podatke o trgovcima, tako da…
Postoji i odredba da, ako je potrošač izričito pristao na oglašavanje telefonom, faksom, elektronskom poštom ili drugim sredstvima komunikacije na daljinu, trgovac je dužan da pre nego što učini oglašavanje određene robe ili usluge, na jasan i nedvosmislen način, na srpskom jeziku, obavesti potrošača o komercijalnoj svrsi aktivnosti. Ali, to opet podrazumeva da ga je prethodno pozvao. Znači, opet besmislena odredba, jer kad trgovac pozove nekog i predstavi se, podrazumeva se da ga je zvao u vezi komercijalne aktivnosti. Trgovci ne zovu potrošače da ih pitaju za zdravlje.
2. Šta je još ostalo izvan „radara“?
Drugo što je zanimljivo, stav 12. člana 37. Zakona o zaštiti potrošača, kaže da, prilikom obrade podataka o ličnosti potrošača, trgovac postupa u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita tih podataka. E tu je pitanje, kako je trgovac uopšte došao do tih podataka? Jer, on da bi zvao nekog potrošača, morao je imati njegove podatke. Pitanje je odakle mu, kako ih je i od koga pribavio. To je ono pitanje koje se prvo nameće, kad vas pozove neko nepoznat. Kako zna s kim razgovara i odakle mu broj telefona? Ali, to nije tema ovde, i neću ići u tom smeru. O tome je već bilo mnogo govora.
Još jedna „začkoljica“ je, što i kad se neko upiše u Registar „NE ZOVI“, to ga neće spasiti od poziva (i SMS poruka) političkih partija i onih koji ispituju javno mnjenje. Jer, ovde je reč o pozivima i/ili porukama u okviru promocije i/ili prodaje. Ako je poziv ili poruka u vezi nečeg što nije prodaja ili promocija (nuđenje, oglašavanje, reklamiranje) robe ili usluge, pozivaoca ništa ne sprečava da nekog pozove.
3. Umesto zaključka
Sada postaje jasnije zašto mislim da je sve ovo u vezi registra samo puko ispunjavanje forme, eto čisto da bi moglo da se kaže da je nešto urađeno, dok suštinski sve ostaje isto. A kad se pročitaju i povezani tekstovi biće jasno zašto uvek kažem da ono što se čini kod nas, odavno nije materijal za stručnu analizu (bar ne onih koji se bave pravom), već za Riplija (Ripley), za ediciju „Verovali ili ne“, a što sam slikovito opisao na kraju teksta „Vanredno stanje u Aveniji b.b.“.
Izvor: Izvod iz propisa preuzet je iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.
