Ovaj tekst je ekstrakt iz stručnog komentara „Postoje li „beli medvedi“ po pitanju otkaza?“, koji je u celosti objavljen u časopisu Rad, prava i obaveze br. 5, decembar 2022. god. Inače, svi tekstovi koje navodim dostupni su (ili će biti uskoro) na Pravnom portalu.
Konkretan povod za pisanje navedenog komentara je loše napisan propis, konkretno važeći Zakon o radu („Sl. glasnik RS“ br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017-OUS, 113/2017 i 95/2018-aut.tumačenje) – u daljem tekstu: ZOR čiji tekst se, što je još gore, potpuno pogrešno interpretira i tumači.
U ovom komentaru ću pokušati da odgovorim na pitanje iz naslova. Tačnije, pokušaću da pokažem da ne postoje apsolutno zaštićene kategorije zaposlenih po pitanju otkaza ugovora o radu, i to objašnjavajući na primeru najzaštićenijih kategorija.
Inače, sve ograde date u napomeni na stranici „PRAVILA KORIŠĆENJA PRAVNOG PORTALA“, odnosno koje se sam davao u prethodnim autorskim tekstovima objavljenim na Pravnom portalu (u vezi očekivanja, namera, motiva, svrhe i manira pisanja teksta, odsustva namere izvrgavanja ruglu i optuživanja, o tome šta predstavlja izneto, rodne i polne neutralnosti upotrebljenih izraza, itd.), važe i ovde. Pod izrazom “propis”, podrazumevam svaku vrstu opšteg akta, odnosno akta opšte pravne snage, kako zakone, tako i podzakonske akte (uredbe, pravilnici, odluke…), te potvrđene međunarodne ugovore i konvencije koji se primenju kod nas. Skraćenica RS označava Republiku Srbiju, a objašnjenje za druge skraćenice će biti dato pri njihovoj prvoj upotrebi. Izraz pod navodnicima upotrebljeni su opisno, a ne u cilju nekog ismevanja i sl. Navedeno se odnosi i na kolokvijalne izraze te one čije je značenje suprotno od uobičajenog, koji su napisani tako upravo da bi se nešto istaklo.
Izrazom “trudnica” označavam ženu koja očekuje prinovu (u drugom stanju, za vreme trudnoće), dakle radi opisa (terminom čija je upotreba široko rasprostranjena kod nas), nikako u nekoj omalovažavajućoj nameri, što važi i za izraz “porodilja” (zaposlena koja se nalazi na porodiljskm odsustvu).
Pitanjem da li, kada i kako trudnicama može biti otkazan ugovor o radu te kada trudnici može prestati radni odnos na određeno vreme, bavio sam se ranije u komentaru “Da li trudnicama može biti otkazan ugovor o radu?”. Ovde ću razmotriti pitanje iz naslova ovog komentara. Ovo zanimljivo pitanje, da li trudnica ili porodilja može biti proglašena tehnloškim viškom, izgleda je stvar tumačenja.
1. Dokle se proteže zaštita trudnica i porodilja od otkaza?
Član 187. koji se ZOR nalazi u delu „XVI. PRESTANAK RADNOG ODNOSA“, odsek „6. Posebna zaštita od otkaza ugovora o radu” kaže:
“Za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu.
Zaposlenom iz stava 1. ovog člana rok za koji je ugovorom zasnovao radni odnos na određeno vreme produžava se do isteka korišćenja prava na odsustvo.
Rešenje o otkazu ugovora o radu ništavo je ako je na dan donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu poslodavcu bilo poznato postojanje okolnosti iz stava 1. ovog člana ili ako zaposleni u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa obavesti poslodavca o postojanju okolnosti iz stava 1. ovog člana i o tome dostavi odgovarajuću potvrdu ovlašćenog lekara ili drugog nadležnog organa. člana i o tome dostavi odgovarajuću potvrdu ovlašćenog lekara ili drugog nadležnog organa.”.
U tekstu “Da li trudnicama može biti otkazan ugovor o radu?” objašnjavao sam zašto gore navedeno ne znači da su trudnice zaštićene u bilo kom slučaju, te da i trudnicama i porodiljama u nekim slučajevima može prestati radni odnos na određeno vreme, te da takve zaposlene nisu izuzete od slučajeva kada radni odnos prestaje po sili zakona.
2. Da li zaštita od otkaza važi u slučaju prestanka potrebe za radom zaposlene?
Prema tački 1) stava 5. člana 179. ZOR zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.
Član 157. ZOR kaže da kriterijum za utvrđivanje viška zaposlenih ne može da bude odsustvovanje zaposlenog sa rada zbog privremene sprečenosti za rad, trudnoće, porodiljskog odsustva, nege deteta i posebne nege deteta. I to što je neko odsutan sa rada zbog trudnoće svakako ne može biti razlog za otkaz, odnosno kriterijum po kome se vrednuje neophodnost nečijeg rada. Ali, to zaposlenoj trudnici ne daje zaštitu od toga da primenom drugih kriterijuma bude proglašena viškom.
S time se slaže i resorno ministarstvo (Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike) koje u Mišljenju br. 011-00-880/2005-02, od 19. septembra 2005. god. kaže (citat): “[…] ne postoji zaštita zaposlenih koji su odsutni zbog privremene sprečenosti za rad (bolovanje) od prestanka radnog odnosa, ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem posla ili dođe do smanjenja obima posla kod poslodavca. Prema tome, zaposleni koji se nalazi na bolovanju, a za čijim radom je prestala potreba, može da bude tehnološki višak. Posebna zaštita od otkaza ugovora o radu propisana je u članu 187 Zakona, prema kojem za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu znači da ova lica mogu da budu proglašena tehnološkim viškom, ali im radni odnos može prestati nakon prestanka okolnosti zbog kojih je nastupila sprečenost za rad. […]”.
Znači, nekome ko je objektivno tehnološki višak može prestati radni odnos po prestanku odusustva. I to je logično negde, ako je nečije radno mesto ukinuto npr. otkaz stupa na snagu po prestanku vremena u kome postoji zaštita od otkaza.
Ali, ko bi zakomplikovao stvar ako ne najviša redovna sudska instanca u našoj zemlju, kako god se zvao, Vrhovni (po novom) ili Vrhovni kasacioni sud (po starom). Pošto je u trenutku donošenja presuda koje razmatram naziv bio Vrhovni kasacioni sud, u daljem tekstu upotrebljavaću skraćenicu: VKS.
I tako VKS u Presudi Rev2 2655/2018 od 13. juna 2019. god. kaže (citat): “[…] Rešenje tuženog kojim je utvrdio da je prestala potreba za radom tužilje i da joj radni odnos prestaje po zaključenju porodiljskog odsustva je nezakonit iz više razloga. Pre svega, tužilja zbog izričite zaštite propisane Zakonom o radu i Posebnom kolektivnom ugovoru nije mogla biti proglašena za tehnološki višak. Čak i da je to moguće (a nije) rok u kome prestaje radni odnos po osnovu tehnološkog viška ne može biti duži od roka propisanog članom 153. Zakona o radu (30 odnosno 90 dana). Pored toga, višak zaposlenih se određuje prema trenutnom broju zaposlenih i potrebama poslodavca, pa nije moguće odrediti prestanak radnog odnosa unapred zbog buduće neizvesne okolnosti (nije poznato da li će za dve godine škola postojati, sa koliko razreda i sa kojim brojem nastavnika). Iz svih ovih razloga rešenje tužene je nezakonito, zbog čega su nižestepene presude preinačene i usvojen tužbeni zahtev.[…]”.
VKS dakle stoji na stanovišu da nije moguće proglasiti zaposlenu na porodiljskom odsustvu za tehnološki višak, što ako čitamo šta piše u propisu (navedeno gore) uopšte ne stoji. S jedne strane, u pravu je, jer zaista, višak zaposlenih se određuje prema trenutnom broju zaposlenih i potrebama poslodavca, a nije moguće znati unapred ono što je objektivno neizvesno.
A šta ako jeste izvesno? Ako radno mesto zaposlene koja je na odustvu uopšte neće postojati ubuduće? To VKS nije razmatrao, ali u ovom specifičnom slučaju to možda i nije bilo moguće, tako da neću previše kuditi.
Međutim, VKS je svojoj presudi Rev2 567/2015 od 14. jula 2016. god. ipak rekao nešto što potvrđuje tezu koju branim, iako je gore izneto stanovište isto (citat): “[…] U toku trajanja porodiljskog odsustva tužilje […] izvršni odbor tužene banke je doneo odluku o organizacionim promenama, kojom su utvrđeni poslovi za čijim je obavljanjem prestala potreba […] U odluci su navedeni zaposleni za čijim je radom prestala potreba, koji predstavljaju višak, uz konstataciju da ne postoje uslovi da im se obezbedi neko od zakonom predviđenih prava […]
Pitanje nastupanja vremenskog roka za prestanak radnog odnosa po osporenom zakonskom rešenju, vezano za istek vremena porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta odobrenog tužilji do […], nije bilo sporno i nije iziskivalo posebno tumačenje navedenih normi materijalnog prava, na koje se tužena u postupku iz revizije pozvala.
Prema odredbi člana 185. Stav 5. Zakona o radu, zaposlenom prestaje radni odnos danom dostavljanja rešenja o otkazu, osim ako ovim zakonom ili rešenjem nije određen drugi rok. Taj rok je u osporenom rešenju kojim se tužilji daje otkaz ugovora o radu, vezan za istek porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta (11.07.2015. godine). Do tog vremena odložen je otkazni rok i nastupanje posledice prestanka radnog odnosa. Međutim, zakonitost otkaza ugovora o radu datog zaposlenoj majci u momentu korišćenja porodiljskog odsustva ili odsustva radi nege deteta ne zavisi od računanja otkaznog roka, odnosno vremena prestanka radnog odnosa u budućnosti. Ocena zakonitosti vrši se u skladu sa propisanim uslovima u momentu donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu. […]”.
Malo je nejasno šta je VKS ovde uopšte hteo da kaže, ali evo prostog pitanja. Čak i da je jeste tako kako VKS kaže, šta poslodavca sprečava da tu istu zaposlenu proglasi viškom onog dana kada se vrati sa odsustva? Ništa, jer višak je. I onda se logično postavlja pitanje, ako je objektivno višak, ako neće biti potrebe za njenim radom, ako će taj otkaz biti valjan, zašto nije valjan ako se unapred konstatuje to isto a sve ostalo je ispoštovano (otpremnina, eventulano pitanje neiskorišćenog godišnjeg odmora itd). I postoji još nešto, konačnost nekog akta nije isto što i njegova izvršnost, odnosno momenat primene, tj. kada ono što je tim aktom utvrđeno proizvodi dejstvo. I o tome treba razmisliti. Zašto nešto što poizvodi dejstvo po ispunjenju uslova ne bi bilo valjano ako je doneto unapred? Jer, u pravu postoji nešto i što se zove odložni uslov.
Mislim da VKS insistira na formalizmu, koji čak nema ni utemeljenje u propisu. Što bi narodski reklli, VKS od drveta ne vidi šumu.
3. Umesto zaključka
Ovde sam hteo da pokažem koliko institucije kod nas, umesto da grade, urušavaju sistem koji kako tako funkcioniše. Jer, ako zaista postoji problem, ako je zakon baš toliko loše napisan, da li to znači da treba „zažmuriti“ i ne činiti ništa? Ili je uloga sudova da doprinose unapređenju sistema i zakonodavnog okvira, da ukazuju na probleme i predlažu rešenja (izmene zakona)?
Kako god, ono što se čini kod nas, odavno nije materijal za stručnu analizu (bar ne onih koji se bave pravom), već za Riplija (Ripley), za ediciju „Verovali ili ne“, što sam slikovito opisao na kraju teksta „Vanredno stanje u Aveniji b.b.“.
Izvor: izvod iz propisa je preuzet iz pravne baze “Propis Soft“, redakcija Profi Sistem Com
