Ovaj tekst je ekstrakt iz stručnog komentara „Značaj krivice zaposlenog kod otkaza“, koji je u celosti objavljen u časopisu Rad, prava i obaveze, br. 13, april 2024. god.
U komentaru „Šta rešenje o otkazu tehnički mora da sadrži?“ dao sam uvod, objasnio o čemu je konkretno reč (predstavio pokazni primer) i osvrnuo se na tehnički aspekt rešenja o otkazu. Inače, sve ograde i napomene date na početku tog komentara važe i ovde.
U komentaru “Postoje li neki rokovi za otkaz?” objasnio sam prirodu rokova za otkaz. U tekstu “Da li je krivica zaposlenog od značaja kod otkaza?”, razmatrao sam zašto je i kada važna krivica zaposlenog. U tekstu „Šta i kako mora biti dokazano kod otkaza?“ pozabavio sam se time šta mora biti dokazano, i na koji način.
Ovde ću objasniti zašto se zaposlenom moraju staviti na uvid opšta akta na koja se poslodavac u postupku otkaza poziva.
1. Pravo uvida u opšta akta poslodavca
Ono što je posebno zanimljivo u postupku otkaza u pokaznom primeru, je činjenica da zaposleni nikada nije saznao šta piše u Pravilniku o radnoj disciplini, ponašanju zaposlenih u toku rada i materijalnoj odgovornosti zaposlenih (u daljem tekstu: Pravilnik) na koji se poslodavac pozvao, jer isti nije dobio na uvid, iako je to tražio. Službenik sa kojim je razgovarao nije mu dao da vidi isti, kao ni Kolektivni ugovor koji važi kod poslodavca, sa nekim nesuvislim obrazloženjem, zaboravljajući da navedeni akt ne predstavlja (i ne sme da predstavlja) poslovnu tajnu (što će reći da svako može izvršiti uvid u njega) kao i da se navedeni akt odnosi na zaposlenog i na ostvarenje njegovih prava iz radnog odnosa. Zaposleni po zakonu ima pravo uvida u opšta akta poslodavca.
Član 15. ZOR propisuje obaveze zaposlenih, a tačka 2) istog kaže, zaposleni je dužan da poštuje uslove i pravila poslodavca u vezi sa ispunjavanjem ugovornih i drugih obaveza iz radnog odnosa.
A obaveze poslodavca propisane su članom 16. ZOR, a tačka 3) istog kaže, poslodavac je dužan da zaposlenom pruži obaveštenje o uslovima rada, organizaciji rada, pravilima iz člana 15. tačka 2) ovog zakona i pravima i obavezama koje proizlaze iz propisa o radu i propisa o bezbednosti i zaštiti života i zdravlja na radu. Znači, da upozna zaposlenog sa onim što piše u opštim aktima kojima su ta pravila, prava i obaveze propisani.
Kako da se zaposleni izjasni o nečemu ako ne zna o čemu treba da se izjasni? Ako ne zna šta su mu prava a šta obaveze? To se recimo zove povreda prava u postupku, a može se posmatrati i kao kazneno delo, u odnosu na ono lice koje je delo izvršilo, i na pravno lice u čije ime je izvršeno delo.
2. Da li je učinjeno neko kazneno delo?
Kaznena dela (neki prekršaj pre svega) koje je poslodavac možda učinio u postupku nisu tema ovde, ali postaviću pitanje i malo analizirati.
Krivični zakonik („Sl. glasnik RS“, br. 85/2005, 88/2005-ispr., 107/2005-ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019) – u daljem tekstu: KZ, članom 163. recimo propisuje delo „Povreda prava po osnovu rada i prava iz socijalnog osiguranja“, koje čini onaj ko se svesno ne pridržava zakona ili drugih propisa, kolektivnih ugovora i drugih opštih akata o pravima po osnovu rada te o pravima iz socijalnog osiguranja i time drugom uskrati ili ograniči pravo koje mu pripada. Predviđena je novčana kazna ili zatvor do dve godine. A šta drugo čini lice koje zna,odnosno radi na radnom mestu na kome mora da zna koja su prava zaposlenog, pa mu uskrati ta prava?
Dobro, poslodavca možda i nije briga šta će biti sa tamo nekim rukovodiocem sektora, pravnikom i sl., jer svako odgovara za sebe. Da li je baš tako?
Naime, u slučaju da se iskonstruiše krivično delo, otvara se još jedan veći problem u vezi Zakona o odgovornosti pravnih lica za krivična dela („Sl. glasnik RS”, br. 97/2008). Jer, prema članu 2. tog zakona pravno lice može odgovarati za krivična dela iz posebnog dela KZ i drugih zakona, ako su ispunjeni uslovi za odgovornost pravnog lica predviđeni zakonom. To znači da može biti reči o bilo kom delu propisanom KZ uz uslov da postoji osnov odgovornosti pravnog lica. A isti postoji ako odgovorno lice u nameri da za pravno lice ostvari korist u okviru svojih poslova, odnosno ovlašćenja učini krivično delo, ili ako je zbog nepostojanja nadzora ili kontrole od strane odgovornog lica omogućeno izvršenje krivičnog dela u korist pravnog lica od strane fizičkog lica koje deluje pod nadzorom i kontrolom odgovornog lica. Svi zaposleni po definiciji rade u korist poslodavca kao pravnog lica, tako da… Korist se može posmatrati i kao smanjenje troškova, recimo izdataka za plate zaposlenih. A ako se ne vrši nadzor, onaj ko rukovodi poslodavcem u celini odgovoran je po „komandnoj odgovornosti“, a time se automatski uspostavlja odgovornost poslodavca.
I onda dolazimo do konkretnog, kako je za konkretno krivično delo propisana kazna zatvora do pet godina za fizičko lice, mogla bi biti izrečena novčana kazna od 2 do 5 miliona din. za poslodavca. Ali to nije ono najgore. Uz novčanu kaznu se može izreći i mera bezbednosti, koja bi recimo mogla biti zabrana obavljanja delatnosti (u nekom periodu ili trajno) i javno objavljivanje presude (što je loše po publicitet i posredno po prihode). Ni tu nije kraj, jer navedeni zakon predviđa i nešto što se zove pravne posledice osude, koje se odnose na prestanak ili gubitak određenih prava. A te posledice mogu biti: prestanak (trajno) ili zabrana (privremeno) vršenja određene delatnosti ili poslova, gubitak (ako postoje) i zabrana sticanja određenih dozvola, odobrenja, koncesija, subvencija ili drugih oblika podsticaja, zabrana učešća u postupku javnih nabavki itd. Pa sad računajte o kojim iznosima potencijalne štete je reč.
A gore navedeno je zakonito, dakle postoji legalan osnov za postupanje, ne samo po domaćim zakonima, već i međunarodnm konvencijama i ugovorima čiji smo potpisnici („evropskim“ pravilima). A za štetu po poslodavca čak nije ni neophodno da stvar dođe do osuda, dovoljno je da se pokrene neki postupak, štaviše, samo da se povede priča o tome.
3. Umesto zaključka
Kad se pročitaju svi povezani komentari biće jasno zašto smatram da ono što se čini kod nas, odavno nije materijal za stručnu analizu (bar ne onih koji se bave pravom), već za Riplija (Ripley), za ediciju „Verovali ili ne“, što sam slikovito opisao na kraju teksta „Vanredno stanje u Aveniji b.b.“.
Jer, ako ovako kako sam opisao rade najveći i najugledniji, šta očekivati od ostalih?
Izvor: Izvod iz propisa preuzet je iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.