Oko 4,8 miliona nepokretnosti se nalazi van evidencije katastra, sami postupci su neefikasni, sistem oporezivanja je nepravičan, a u specijalnim postupcima se neracionalno upravlja imovinom. Dodatno, sva imovinsko-pravna pitanja uređena su kroz više od 40 propisa, zbog čega postoji jasna potreba za kodifikacijom i donošenjem jednog jedinstvenog normativnog akta.
– Jedna od ključnih preporuka analize je da se utvrdi novi mehanizam upisa u katastar za 2,7 miliona objekata koji nisu zavedeni zbog stare i nepotpune dokumentacije i to kroz formiranje posebnih komisija, sastavljenih od pravnih profesija koje bi radile na njihovoj konvalidaciji i verifikaciji. U analizi se navodi i da je potrebno formiranje banke zemljišta za intervencije u postupcima ekspropriacije i komesacije i novog modela oporezivanja koji bi bio usmeren na one sa krupnim kapitalom. Za kraj, očekuje se i uspostavljanje platforme eProstor za digitalizaciju upravljanja urbanističkim planovima – rekla je savetnica za imovinu i investicije u NALED-u.
Kada se govori o javnoj svojini, uočeno je nekoliko izazova kao što su utvrđivanje titulara, evidencija nepokretnosti, upravljanje, raspolaganje državnom i lokalnom imovinom i utvrđivanje njene vrednosti. Zakon o javnoj svojini („Sl. glasnik RS“, br. 72/2011.. 153/2020) u čl. 3 uređuje predmet javne svojine:
„U javnoj svojini su prirodna bogatstva, dobra od opšteg interesa i dobra u opštoj upotrebi, za koja je zakonom utvrđeno da su u javnoj svojini, stvari koje koriste organi i organizacije Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, ustanove, javne agencije i druge organizacije čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave i druge stvari koje su, u skladu sa zakonom, u javnoj svojini.
Pod javnom svojinom iz stava 1. ovog člana ne smatraju se stvari organizacija obaveznog socijalnog osiguranja.“
Studija predlaže da se RGZ-u pruži dodatna podrška koji bi razmatrala pravni osnov za upis vlasnika, uvede katastar infrastrukture koji bi obuhvatio katastar vodova i iniciraju izmene Zakona o osnovnom obrazovanju, kako bi se omogućio nesmetani upis objekata osnovnih škola u korist titulara.
Takođe, potrebno je usvojiti plan i program raspolaganja i dati jasne smernice za dalje upravljanje javnom svojinom, utvrditi nepokretnosti koje se ne koriste i uneti ih u državni fond zemljišta i uvesti eAukciju radi transparentnijeg i efikasnijeg raspolaganja javnom svojinom.
Trenutno najveći broj korisnika kako na državnom tako i na lokalnom nivou ne evidentira vrednosti imovine, ili unosi netačne i proizvoljne vrednosti imovine. Iz tog razloga, predloženo je sprovođenje masovne procene vrednosti imovine, kako bi se konačno uradio završni račun budžeta Republike Srbije od strane Uprave za trezor, u koji bi bile unete i vrednosti na strani imovine.
– Određeni broj lokalnih samouprava nije registrovao nepokretnosti koje koristi, nekad zato što nema dovoljan broj kadrova ili nema računare. Sasvim sigurno je utvrđeno da takav sistem nije dao dobar rezultat i zato smo se okrenuli prema RGZ-u da preuzmemo sve podatke koji se odnose na javnu svojinu republike. Možemo da filtriramo te podatke po bilo kom kriterijumu i donosimo određene odluke koje se odnose na rešenje problema gradova i opština – poručila je pomoćnica direktora Direkcije za imovinu i pozvala prisutne u svakom trenutku da ih kontaktiraju kako bi im izašli u susret u bilo kom problemu na koji nailaze i misle da je nerešiv.
Na sednici je kratko predstavljen i najnoviji Regulatorni indeks Srbije, koij je veoma važan u kontekstu unapređenja uslova za poslovanje.
– Kvalitetan i predvidljiv sistem donošenja zakona je u velikom interesu lokalnih samouprava i privrednih subjekata, zbog čega je NALED pokrenuo izradu ovog izveštaja 2011. Iako najvažnije propise donosi republika, gradovi i opštine imaju veliku ekspertizu o načinu na koje je ta pitanja potrebno urediti i podaci pokazuju da najveći deo propisa koji se donosi, se sprovodi na loklanom nivou.
– Jedan od nalaza koji bismo da podelimo je da je potrebno da se svi više fokusiramo na sprovođenje zakona. Zakoni treba da budu progresivni, ali svi imamo malo koristi od njih, ako podzakonski akti nisu na adekvatnom nivou. Pozitivna strana, regulatorno opterećenje privrede koje prati sprovođenje zakona se smanjilo i iznosi 2,95% BDP-a – zaključio je direktor Odeljenja za konkurentnost i investicije u NALED-u.
Izvor: sajt Naleda (www.naled.rs)
Izvor: Izvodi iz propisa preuzeti su iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.