Članom 185. Zakona o radu (“Sl. glasnik RS” broj 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017-OUS, 113/2017 i 95/2018-aut.tumačenje) je propisano:
“Ugovor o radu otkazuje se rešenjem, u pisanom obliku, i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku.
Rešenje mora da se dostavi zaposlenom lično, u prostorijama poslodavca, odnosno na adresu prebivališta ili boravišta zaposlenog.
Ako poslodavac zaposlenom nije mogao da dostavi rešenje u smislu stava 2. ovog člana, dužan je da o tome sačini pismenu belešku.
U slučaju iz stava 3. ovog člana rešenje se objavljuje na oglasnoj tabli poslodavca i po isteku osam dana od dana objavljivanja smatra se dostavljenim.
Zaposlenom prestaje radni odnos danom dostavljanja rešenja osim ako ovim zakonom ili rešenjem nije određen drugi rok.
Zaposleni je dužan da narednog dana od dana prijema rešenja u pisanom obliku obavesti poslodavca ako želi da spor rešava pred arbitrom u smislu člana 194. ovog zakona.”
Kada zaposlenom zbog nedolaska na rad ne može da se dostavi rešenje o otkazu u prostorijama poslodavca, a pismeno upućeno zaposlenom na adresu prebivališta se vrati neuručeno, poslodavac je dužan da o neurednoj dostavi sačini pismenu belešku, a rešenje objavi na oglasnoj tabli, ali ne može da kao datum prestanka radnog odnosa označi datum pre kojeg se smatra da je rešenje dostavljeno.
Navedeno proizlazi iz samog zakona, a i brojna sudska praksa potvrđuje navedeno.
Dakle, shodno Zakonu o radu objava na oglasnoj tabli i istek roka od 8 dana od dana objave je “poslednje sredstvo” za dostavu rešenja o otkazu. Rešenje se smatra dostavljenim i zaposleni obaveštenim.
Međutim…
Najviša sudska instanca smatra “U situaciji kada se zaposleni kome je neophodno dostaviti akt o otkazu ugovora o radu lično, ne nalazi u procesu rada, tada se rešenje o otkazu ne može dostaviti preko oglasne table poslodavca, jer je notorno da se zaposleni sa tim ne može upoznati, odnosno ne može na oglasnoj tabli pročitati rešenje o otkazu ugovora o radu.
Time nisu poštovana pravila za dostavljanje akta o otkazu ugovora o radu ličnim dostavljanjem, zakonom ustanovljena radi zaštite interesa zaposlenog i obezbeđivanja prava na zaštitu od nezakonitog otkaza ugovora o radu.”
I potpuno opravdano rezonovanje, ima smisla.
Međutim….
Koje je rešenje?
Šta da radi poslodavac ako lična dostava nikako nije moguća?
Od kada teče rok za pokretanje radnog spora, ako se oglasna tabla ne može koristiti jer zaposleni nije u procesu rada?
U konkretnoj situaciji, poslodavac nije ispoštovao ni rok od osam dana koliko rešenje mora stajati na oglasnoj tabli, te je dalje obrazloženje išlo u razmatranju navedenog.
Vrhovni kasacioni sud dakle iznosi jedan novi stav, o svrsishodnosti ovakve norme i njene primene kada je evidentno da zaposleni ne može videti oglasnu tablu, ali ne daje dalje obrazloženje kako treba postupiti.
Umesto zaključka
Pravni poredak je jedinstven ili bi barem trebalo da bude. Pravila Zakona o opštem upravnom postupku kod ličnog dostavljanja propisuju da je pošiljka dostavljena istekom 15 dana od dana ostavljanja obaveštenja. Tu su i pravila o dostavi u sudskim postupcima pa i pred samim Vrhovnim sudom, da li je onda i dostavljanje preko sudske oglasne table neupotrebljivo?
Ovakve odredbe, iako ne uvek opravdane, uvedene su zbog funkcionisanja pravnog poretka u svim postupcima, te ovakva tumačenja mogu lako dovesti do nesigurnosti, a Vrhovni sud svakako nema ovlašćenja da menja zakonsku odredbu.