Kako se navodi na sajtu Društva sudija Srbijena Skupštini održanoj 24. septembra 2021. godine raspravljano je o promenama Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe, s obzirom da je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo Narodne skupštine, na osnovu tekstova koje mu je dostavila Radna grupa za izradu akta o promeni Ustava, 21. septembra 2021. godine usvojio, radi dostavljanja Venecijanskoj komisiji Saveta Evrope, nacrte akta o promeni Ustava Republike Srbije i ustavnog zakona.
Skupština Društva sudija je prihvatila izveštaj o radu u pomenutoj radnoj grupi, formiranoj 30. juna 2021. godine.
Društvo sudija je, uprkos tome što se rad na promeni Ustava odvijao u vremenskom periodu koji je bio kratak za podrobnije razmatranje rešenja iz pomenutih dokumenata i organizovanje duže javne rasprave, pozdravilo transparentan i inkluzivan način na koji se odvijao proces promene Ustava tokom 2021. godine.
U pogledu sadržine predloženih rešenja koja se odnose na sudstvo, Društvo sudija ocenjuje da rešenja iz nacrta akta o promeni Ustava i ustavnog zakona, u odnosu na rešenja iz važećeg Ustava, unapređuju položaj pravosuđa.
Naime, predloženim rešenjima ukida se tzv. probni trogodišnji mandat sudija, izbor svih sudija i predsednika sudova poverava se Visokom savetu sudstva, u kome neće biti predstavnika izvršne i zakonodavne vlasti, nezavisnost sudstva „pojačava“ se preciznijim propisivanjem garancije nepremestivosti, proširenjem imuniteta sudija za mišljenje dato u vezi s vršenjem sudijske funkcije, ponovnim propisivanjem razloga za razrešenje i garancijama da neće biti nikakvog prekida sudijske funkcije. Funkcionisanje Visokog saveta sudstva omogućava se neparnim brojem članova (11) u kome većinu čine sudije, a unutar javnotužilačke organizacije pažljivo i etapno je pokrenut proces koji će javnim tužiocima omogućiti samostalnije obavljanje svojih dužnosti, što će i sud učiniti delotvornijim.
Osim navedenog, Društvo sudija smatra i da bi bilo poželjno da se odredi sadržina sudske vlasti, bolje uredi odnos tri grane vlasti i otklone pojedini nomotehnički nedostaci, kao i da Nacrt akta o promeni Ustava sadrži dva rešenja koje bi trebalo unaprediti u daljem toku procesa promene Ustava, što je realno moguće. Reč je o:
- sastavu petočlane komisije, čija je nadležnost da izabere pet članova Visokog saveta sudstva ukoliko Narodna skupština ne bude sama o tome odlučila dvotrećinskom većinom, koji bi trebalo da ima pluralistički i za vladajuću većinu manje poželjan sastav i
- propisivanju kvoruma od 8 glasova s kojim bi Visoki savet sudstva trebalo da donosi odluke, što je pitanje koje bi trebalo ostaviti za zakonsko regulisanje.
Pozdravljajući konstruktivnu atmosferu koja je pratila dosadašnji rad na promeni Ustava, Društvo sudija poziva Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo i samu Narodnu skupštinu Republike Srbije da, u cilju usvajanja što boljih rešenja za pravosuđe, pažljivo razmotre mišljenja i predloge učesnika javne rasprave u postupku u kome će razmatrati i mišljenje koje će Venecijanska komisija dostaviti sredinom oktobra 2021. godine.
Promena ustava propisana je odredbama čl.203-205. Ustava Republike Srbije (“Sl. glasnik RS”, br. 98/2006):
„Predlog za promenu Ustava i usvajanje promene Ustava
Član 203.
Predlog za promenu Ustava može podneti najmanje jedna trećina od ukupnog broja narodnih poslanika, predsednik Republike, Vlada i najmanje 150.000 birača.
O promeni Ustava odlučuje Narodna skupština.
Predlog za promenu Ustava usvaja se dvotrećinskom većinom od ukupnog broja narodnih poslanika.
Ako ne bude postignuta potrebna većina, promeni Ustava po pitanjima sadržanim u podnetom predlogu koji nije usvojen, ne može se pristupiti u narednih godinu dana.
Ako Narodna skupština usvoji predlog za promenu Ustava, pristupa se izradi, odnosno razmatranju akta o promeni Ustava.
Narodna skupština usvaja akt o promeni Ustava dvotrećinskom većinom od ukupnog broja narodnih poslanika i može odlučiti da ga i građani potvrde na republičkom referendumu.
Narodna skupština je dužna da akt o promeni Ustava stavi na republički referendum radi potvrđivanja, ako se promena Ustava odnosi na preambulu Ustava, načela Ustava, ljudska i manjinska prava i slobode, uređenje vlasti, proglašavanje ratnog i vanrednog stanja, odstupanje od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanju ili postupak za promenu Ustava.
Kada se akt o promeni Ustava stavi na potvrđivanje, građani se na referendumu izjašnjavaju najkasnije u roku od 60 dana od dana usvajanja akta o promeni Ustava. Promena Ustava je usvojena ako je za promenu na referendumu glasala većina izašlih birača.
Akt o promeni Ustava koji je potvrđen na republičkom referendumu stupa na snagu kada ga proglasi Narodna skupština.
Ako Narodna skupština ne odluči da akt o promeni Ustava stavi na potvrđivanje, promena Ustava je usvojena izglasavanjem u Narodnoj skupštini, a akt o promeni Ustava stupa na snagu kada ga proglasi Narodna skupština.
Zabrana promene Ustava
Član 204.
Ustav ne može biti promenjen za vreme ratnog ili vanrednog stanja.
Ustavni zakon
Član 205.
Za sprovođenje promene Ustava donosi se ustavni zakon.
Ustavni zakon se donosi dvotrećinskom većinom od ukupnog broja narodnih poslanika.“
Izvor: sajt Društvo sudija Srbije (www.sudije.rs)
Izvor: Izvod iz propisa preuzet iz pravne baze „Propis Soft“, redakcija Profi Sistem Com
