Ovaj tekst je ekstrakt iz stručnog komentara „Ko je odgovoran ako se pešak povredi na trotoaru?“, koji je u celosti objavljen u časopisu Advokatska kancelarija br. 117, maj 2024. god. Inače, svi tekstovi koje navodim dostupni su (ili će biti uskoro) na Pravnom portalu (u celini ili u delovima, kao ekstrakti). Sve ograde date u napomeni na stranici „PRAVILA KORIŠĆENJA PRAVNOG PORTALA“, odnosno koje sam davao u prethodnim autorskim tekstovima objavljenim na Pravnom portalu (u vezi očekivanja, namera, motiva, svrhe i manira pisanja teksta, odsustva namere izvrgavanja ruglu i optuživanja, upotrebe izraza i skraćenica te rodne i polne neutralnosti upotrebljenih izraza, o tome šta predstavlja izneto, itd.), važe i ovde.
Konkretan povod za pisanje ovog komentara, je nešto sa čime se mnogo ljudi susrelo.
Počeću pitanjem, koliko puta ste zapeli za nešto, sapleli se, izvrnuli skočni zglob, udarili prst, ogrebali ili rasekli se… hodajući trotoarom? Verovatno mnogo puta,jer dovoljno je pogledati trotoare po našim gradovima, pa izvesti zaključak.E, i za to neko mora da snosi odgovornost i naknadi štetu.
Iako u svojim tekstovima generalno izbegavam da dajem savete, ovde ću reći, ko ne reaguje sam neće ni ostvariti svoja prava. Niko se neće sam setiti da oštećenom nešto ponudi.
Sve ono o čemu pišem ovde, nastalo je na bazi konkretnog slučaja u kome sam lično imao učešća (i profesionalnog i privatnog). Znači, za sve što opisujem i navodim imam pismeni dokaz. Koristim sopstvena iskustva kao pokazni primer, naravno uz pridržavanje pravila pisanja stručnih tekstova (bez navođenja konkretnih imena osoba i sl.).
Niti ja niti osoba koja je pretrpela štetu nemamo više nikakav direktan interes, jer naknada je već isplaćena. A sigurno da lično nisam zainteresovan da pravim skandale niti da radim posao onih koji bi trebalo da štite prava građana.
Iako se ono o čemu pišem desilo u Beogradu, stvari o kojima pišem (uz male razlike), funkcionišu svuda isto.
1. O kakvoj šteti je reč?
Prošlog leta, u večernjim časovima šetao sam psa u pratnji bliske osobe. I, u jednoj od Dorćolskih ulica, pomenuta osoba je izvrnula skočni zglob upadom stopala u rupu (neravninu) na trotoaru. I to nije jedini put da se desilo takvo što, samo je ovog puta došlo do težih posledica. Naime, došlo je do preloma. Da kažem precizno medicinski, reč je o avulsionom prelomu u zglobu (potpuno odvajanje dela kosti lateraal malleolus koji predstavlja okrajak – završetak kosti fibula).
Nezgoda se dogodila na jednoj od niza neravnina koja su nastale utonućem, ili odsustvom ploča kojima su trotoari popločani. Ne izgleda kao duboka rupa, ali eto, tih par centrimetara razlike u visini je dovoljno za katastrofalnu posledicu. U trenutku nezgode na kritičnom mestu je bila veoma slaba vidljivost, jer ulično svetlo, zbog krošnji drveća, slabo obasjava trotoar (senke su velike, rupe se ne vide). Inače, ni u podne, zbog senki drveća vidljivost nije ništa bolja.
Neću ovde opisivati peripetije i muke, jer svi koji su imali tu „sreću“ da se susretnu sa uslugama našeg zdravstvenog sistema, znaju o čemu pričam. Pomenuću samo ono „komično“. Ako vas ne „pokupi“ hitna pomoć na licu mesta kao hitan slučaj ili sami ne odete nekako u urgentni centar, morate ići u svoj područni dom zdravlja, gde imate izabranog lekara, po uput za specijalistu. A hitna pomoć vas neće odmah pokupiti jer niste životno ugroženi (ima prečih slučajeva), dakle ako ne želite da čekate na ulici satima, morate sami otići u urgentni centar gde ćete opet čekati satima (jer niste prioritet, zato što niste životno ugroženi). A ako pomislite da nije toliko strašno pa sačekate ujutro, u domu zdravlja ćete verovatno saznati da je vaš izabrani lekar na odmoru ili ne radi više, pa će vas primiti neko ko ga menja, a kome će se činiti da vam nije ništa (jer, to je samo nateklo, biće u redu za par dana). Zato se mora insistirati na uputu za specijalistu, da povredu pogleda neko ko zna o čemu govori. Inače, zanimljivo je kako lekar koji ništa ne zna o prelomima, zna sve o pravu na godišnji odmor, toliko dobro da drugim kolegama, u prisustvu pacijenta, deli savete u vezi s tim (na koliko dana imaju pravo, kako da traže…). Iako, kako sama reče, radi tek od nedavno. Voleo bih da sam snimio izraz lica te doktorke, kada joj je odneta dokumentacija i snimak preloma, radi otvaranja bolovanja, kad je valjda shvatila koliko je „tanko“ njeno medicinsko znanje.
Kako god, oporavak je trajao mesecima. Nakon pet nedelja strogog mirovanja i nošenja gipsane longete, usledilo je mesec dana intenzivne rehabilitacije u zdravstvenoj ustanovi. Naravno, sve ono što će olakšati muke i što će pospešiti oporavak, morate da kupite sami (jer to vam obavezno zdravstveno osiguranje ne pokriva).
Naravno, sve vreme prisutni su bolovi, depresija zbog nemoći i neaktivnosti, izgubljena zarada i koješta još.
I onda se postavilo pitanje, dobro, ko će da plati sve to?
Neko mora, propisima je to predviđeno. U ovom i povezanim komentarima ću objasniti kako se to ostvaruje.
Idemo redom.
2. Gde leži osnov za naknadu ove štete?
Osnov za štetu daju pre svega Zakon o obligacionim odnosima („Sl. list SFRJ“, br. 29/1978, 39/1985, 45/1989-USJ, 57/1989, „Sl. list SRJ“, br. 31/1993 i “Sl. glasnik RS”, br. 18/2020) – u daljem tekstu: ZOO, i čl. 2., 4., 5., 9., 10., 13., 14. i 67. Zakona o putevima („Sl. glasnik RS“, br. 41/2018 i 95/2018-dr.zakon).
Jer, po članu 154. ZOO, ko drugome prouzrokuje štetu dužan je naknaditi je, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice. Generalno, da bi oštećeno lice ostvarilo pravo na naknadu štete potrebno je da dokaže da je pretrpelo štetu i da između nastale štete i štetnikove radnje postoji uzročno-posledična veza. A u članu 170. ZOO stoji i da, za štetu koju zaposleni u radu ili u vezi sa radom prouzrokuje trećem licu odgovara preduzeće u kome je zaposleni radio u trenutku prouzrokovanja štete, osim ako dokaže da je zaposleni u datim okolnostima postupao onako kako je trebalo.
Međutim, u slučaju koji razmatram, pretpostavka te krivice data je propisima, jer isti član dodaje, da, za štetu bez obzira na krivicu odgovara se u slučajevima predviđenim zakonom. Nebitno da li je to učinjeno u ZOO, kako to u članu 4. kaže Ustav Republike Srbije („Sl. glasnik RS”, br. 98/2006, 115/2021-Amandmani i 16/2022), a ponavlja i u članu 194. O jedinstvenosti pravnog poretka, nomotehnici, pravilima, logici i problemima kod pisanja i tumačenja propisa, pisao sam u tekstu „Koliko je važno ono što piše u propisu?”, tako da to neću ponavljati ovde. O ili nekom drugom, jer, ponoviću i ovde, pravni sistem ne čini jedan propis, jer pravni poredak je jedinstven
Prema definiciji iz člana 155. ZOO, štetu predstavlja umanjenje nečije imovine (obična šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist), kao i nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha (nematerijalna šteta).
U skladu sa članom 185. ZOO, lice odgovorno za nastanak štete (štetnik) dužno je uspostaviti stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala, a ako to nije moguće i kad uspostavljanje ranijeg stanja ne uklanja štetu potpuno, mora dati naknadu u novcu. Dakle, lice koje je pretrpelo štetu (oštećenik) ima pravo kako na naknadu obične štete i izmakle koristi (dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima, a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem), što je razrađeno članom 189. ZOO.
Naknada se, prema članu 190. ZOO, određuje u iznosu koji je potreban da se oštećenikova materijalna situacija dovede u ono stanje u kome bi se nalazila da nije bilo štetne radnje ili propuštanja, s tim, što se naknada može smanjiti oštećeniku koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila (član 192. ZOO).
Obaveza naknade štete smatra se dospelom od trenutka nastanka štete (član 186. ZOO).
3. Šta čini štetu u ovom slučaju?
Kako je u ovom razmatranju reč o naknadi štete zbog povrede (oštećenja zdravlja), važno je reći, da, prema članu 195. ZOO, štetnik je dužan naknaditi i troškove lečenja oštećenika od zadobijenih povreda i druge potrebne troškove u vezi sa lečenjem, kao i zaradu izgubljenu zbog nesposobnosti za rad. A ako povređeno lice zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad gubi zaradu, ili su mu potrebe trajno povećane, ili su mogućnosti njegovog daljeg razvijanja i napredovanja uništene ili smanjene, štetnik je dužan da mu plaća određenu novčanu rentu, kao naknadu za tu štetu. Jer, u slučaju smrti, telesne povrede ili oštećenja zdravlja, naknada štete određuje se, po pravilu, u obliku novčane rente, doživotno ili za određeno vreme (član 188. ZOO).
A prema članu 200. ZOO, za pretprljene fizičke bolove, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, naruženosti, kao i za strah sud će, ako nađe da okolnosti slučaja, a naročito jačina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava, dosuditi pravičnu novčanu naknadu, nezavisno od naknade materijalne štete, čak i u njenom odsustvu. Inače, u slučaju naročito teškog invaliditeta nekog lica, sud može dosuditi bračnom drugu oštećenog (i vanbračnom drugu, ako je između njega i povređenog, postoji trajnija zajednica života), deci i roditeljima pravičnu novčanu naknadu za njihove duševne bolove. (član 201. ZOO).
U skladu sa članom 203. ZOO, sud može, na zahtev oštećenog dosuditi naknadu i za buduću nematerijalnu štetu ako je po redovnom toku izvesno da će ona trajati i u budućnosti. A prema članu 205. ZOO, odredbe o podeljenoj odgovornosti i sniženju naknade koje važe za materijalnu štetu shodno se primenjuju i na nematerijalnu štetu.
Sada moram posebno ukazati na ono što već sam ranije pomenuo. U konkretnom slučaju, oštećeno lice je profesionalni fitnes trener i instruktor (sa završenim fakultetom), koje zbog povrede nije moglo da se bavi svojim poslom (a trajno mu je otežano isto). Jer, kod preloma ne završava se sve zarastanjem kosti, već su u problemu i tetive, mišići… Dakle, potrebno je vreme da se stvari vrate u normalu. A kako taj povređeni zglob nikada više neće biti onakav kakav je bio, i boleće naravno na svaku promenu vremena, ovde možemo pričati i o nekoj budućoj šteti. Jer, ovo je važno napomenuti, nisu iste okolnosti i posledice preloma noge, za nekog ko radi u kancelariji i onog kome je fizička aktivnost osnova zanimanja. Mada, i onaj ko sedi u kancelariji, može imati komplikacije (začepljenja krvnih sudova zbog ugrušaka koji se stvaraju itd.). A posebno treba uzeti u obzir, šta ležanje, pogotovo na vrućinama kakve su bile prošlog leta, čini bilo kome. I tome kako osnovne dnevne aktivnosti (poput tuširanja ili odlaženja u toalet) postaju komplikovane i složene, te zahtevaju plan i detaljnu pripremu. Kada se mora kretati uz pomoć štaka i paziti na svaki korak. I nije nebitno da li je neko školovan za određeno zanimanje, kada je uložio godine u osposobljavanje za ono, čime zbog nečijeg nemara ne može da se bavi (ili mu je to otežano). To treba naglasiti u zahtevu za naknadu štete. Znači, ne govorimo samo o fizičkim bolovima već i o psihičkom stanju.
Inače, javno preduzeće koje je štetnik u pokaznom primeru, u svom uputstvu je predvidelo samo nematerijalnu štetu za pešake, dok za vozila i vozače u situacijama kada odgovaraju za štetu, predviđaju i materijalnu. Što je nezakonito, te ih treba malo podsetiti na to. Jer, u konkretnom slučaju bilo je mnogo i materijalne štete, što se moralo uzeti u obzir pri razmatranju visine naknade.
Najpre, za osobe koje su zaposlene, tu je umanjenje zarade, koje (u zavisnosti od poslodavca i kolektivnog ugovora, koji mogu dati i veća prava zaposlenima) može ići do 35% na mesečnom nivou.
Jer, najpre, prema tački 1. člana 115. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“ br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017-OUS, 113/2017 i 95/2018-aut.tumačenje), ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana najmanje u visini 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, ako zakonom nije drukčije određeno.
A prema stavu 2. člana 95. Zakona o zdravstvenom osiguranju („Sl. glasnik RS“, br. 25/2019 i 92/2023), u slučaju povrede van rada, visina naknade zarade koja se obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i iz sredstava poslodavca iznosi takođe 65% od osnova za naknadu zarade. Jer, prema čl. 71. i 72. tog zakona, zaposleni (i drugi osigurnici koji se poistovećuju sa njima), imaju pravo na naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme privremene sprečenosti za rad. Ovde bi mogli da pričamo i o pravu na naknadu zarade zbog odsustva sa rada, ukoliko je povređeno lice o kome se zaposleni stara (recimo dete). Ali neću širiti priču mnogo, postupak naknade štete je isti.
U direktnu štetu ne treba uračunati samo zaradu, već i sve ono što konkretno lice prihoduje, a što se može dokazati. U pokaznom slučaju, oštećeno lice je, pored zarade od poslodavca, ostvarivalo dodatni prihod od pružanja svojih usluga (personalni treninzi i sl.), te je i to pomenuto.
Ortopedska pomagala koštaju, lekar specijalista – ortoped je kao terapiju prepisao lekove (tablete i kreme) protiv stvaranja trombova, bolova i upalnih procesa, koje ne pokriva zdravstveno osiguranje, već se moraju kupiti (zato treba sačuvati i priložiti fiskalne račune). Fizijatar je preporučio i upotrebu dodatnog pomagala (ortoza), da se nakon skidanja gipsane longete dodatno pospeši zarastanje preloma, te prevenira nova povreda, kao i suplement u ishrani koji sadrži kolagen, a radi boljeg srastanja kosti i obnove tkiva.
Iako je mali iznos posredi, zbog participacije koju zaposlena lica obavezno plaćaju, svaki odlazak i pregled kod lekara i na terapiju, košta. Tako, kad se se sve skupi, pričamo o značajnim sumama (u pokaznom primeru, bila je reč o par stotina hiljada dinara).
A ako oštećeno lice ima još i porodicu, druge osobe o kojima brine, to znači da će biti još troškova, jer, dnevne obaveze se moraju izvršavati. Pa sada, ili ćete nekog angažovati i plaćati za to, ili će vam neko besplatno pomagati. Samo i taj koji besplatno pomaže, ima svoje vreme, svoje obaveze, tako da ništa nije besplatno. Sve to treba pomenuti kod zahteva za odštetu. I priložiti dokaz o troškovima ako postoji.
4. Umesto zaključka
Ovde sam otvorio temu, a ko je odgovoran za štetu (štetnik) u ovom slučaju, objasnio sam u komentaru „Ko je štetnik kada se pešak povredi na trotoaru?“. Samom procedurom naplate štete pozabavio sam se u „Ko će i kako isplatiti štetu pešaku koji se povredi na trotoaru?“.
Izvor: Izvod iz propisa preuzet je iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.