Ovaj tekst je ekstrakt iz stručnog komentara „Da li zaposlenog treba kazniti ako odbije radni zadatak iz zdravstvenih razloga?“, koji je u celosti objavljen u časopisu Advokatska kancelarija br. 106, jun 2022. god. U časopisu Rad, prava i obaveze br. 6, februar 2023. god. objavljen je tekst „Može li zaposleni da trpi posledice ako opravdano ne izvrši radni zadatak?“, koji se bavi istim pitanjima.
Inače, ekstrakti (kratka razmatranja najvažnijih pitanja) iz tekstova koje navodim dostupni su (ili će biti uskoro) na Pravnom portalu, dok ih čitaoci pominjanih časopisa mogu videti u celini (kompletna objašnjenja i analize).
Konkretan povod za pisanje navedenih komentara su zaključci vrhovne redovne sudske instance u zemlji, gde po logici stvari rade najbolje sudije. Reč je o Vrhovnom sudu kako se zove sada, ali kako je presuda Rev2 89/2022 od 3. marta 2022. god. doneta dok se zvao Vrhovni kasacioni sud, u daljem tekstu koristiću skraćenicu: VKS. Iako je navedena presuda ispravna u pogledu konačnog zaključka, dakle u pogledu samog ishoda spora, izneta su neka razmišljanja koja nisu, a koja mogu napraviti problem u budućnosti. Jer, neko ih može upotrebiti odnosno pozvati se na njih. Zato sam imao potrebu da ovo analiziram.
1. Šta je sporno?
U komentaru “Da li se sankcioniše odbijanje radnog zadatka iz zdravstvenih razloga?”, citirao sam delove obrazloženja navedene presude, odnosno ono što je nesporno, a što je Sud pravilno konstatovao. Inače, sve ograde i napomene date na početku tog komentara važe i ovde.
Dakle, na osnovu onog što je utvrđeno kao činjenice, VKS je zaključio da zaposleni o kome je reč:
- iz opravdanih razloga (zbog zdravstvenih problema i nemanja vozačke dozvole) nije izvršio radni nalog odmah, već je to učinio kasnije kada su se stekli uslovi za to;
- nije učinio povedu radne dužnosti i radne discipline koje su mu otkaznim rešenjem stavljene na teret;
- nije imao ni nameru da izvrši navedeno nemarnim i nesavesnim izvršavanjem radnog naloga;
- otkaz je bio nezakonit i zaposleni mora biti vraćen na rad.
A onda, ničim izazvan, VKS kaže (citat):
„ […] Takođe, težina navedene povrede, i po stanovištu ovog suda, ne predstavlja ponašanje koje se ne može tolerisati i koje kao takvo zaslužuje meru otkaza, posebno imajući u vidu da je tužilac od 1981. godine zaposlen kod tuženog koji u postupku nije ukazivao da se radi o zaposlenom koji je nedisciplinovan. U takvoj situaciji poslodavac je u smislu člana 179.a važećeg Zakona o radu […] imao mogućnost da umesto otkaza ugovora o radu izrekne neku od blažih sankcija propisanih navedenom odredbom, kojom bi se ostvarila svrha kažnjavanja. Suprotno navodima revizije, diskreciono pravo poslodavca koju meru će primeniti ukoliko zaposleni učini povredu radne obaveze i ne poštuje radnu disciplinu, kao i pravo da odluči o vrsti sankcije, zavisi od okolnosti konkretnog slučaja. Pa kako je u konkretnom slučaju utvrđeno da je odbijanje tužioca da upravlja motornim vozilom zbog uzimanja terapije bilo opravdano, a nije dokazano da je do kašnjenja intervencije od 90 minuta došlo krivicom tužioca, to utvrđene okolnosti ukazuju da je bilo mesta izricanju blaže sankcije propisane članom 179.a ZOR-a, umesto otkaza. […].“.
VKS zaključuje da težina učinjenog ne zaslužuje meru otkaza i da je poslodavac imao mogućnost da umesto otkaza ugovora o radu izrekne neku od blažih sankcija kojom bi se ostvarila svrha kažnjavanja, odnosno kako je utvrđeno da je odbijanje zaposlenog da upravlja motornim vozilom bilo opravdano, a nije dokazano da je do kašnjenja intervencije došlo njegovom krivicom, okolnosti ukazuju da je bilo mesta izricanju blaže sankcije umesto otkaza.
Dakle, VKS najpre kaže da konkretni zaposleni nije učinio povedu radne dužnosti i radne discipline, i da je otkaz nezakonit, a potom da je bilo mesta izricanju blaže sankcije umesto otkaza?!?!
Izvinjavam se, ali moram da pitam. O čemu je ovde reč uopšte?!?
VKS je napravio od ovog obrazloženja takvu papazjaniju, da se i oni koji se razumeju u propise i radno pravo teško mogu snaći. Mnogo toga je ovde rečeno, a konfuzija je prevelika.
2. Šta je VKS hteo da kaže?
Da zaključimo, VKS kaže da nije bilo zakonskog razloga za otkaz. Jer, poslodavac zaposlenom može otkazati ugovor o radu samo ako postoje zakonski razlozi za to. I to je to. Nema dalje.
Zašto se VKS nije tu zaustavio, već bez ikakvog razloga nastavio analizu i uveo nove elemente u priču. I tako zaključio ono što je po mom mišljenju problematično. A to je konstrukcija, da bi se u konkretnom slučaju svrha kažnjavanja ostvarila izricanjem neke od blažih sankcija umesto otkaza ugovora o radu?!?!
O kakvoj svrsi kažnjavanja je reč ako zaposleni nije kriv ni za šta i ako je opravdano odbio radni zadatak? Pa zar VKS nije sam prethodno konstatovao da je zaposleni odbio zadatak iz zdravstvenih razloga? Da nije bilo namere da izvrši povrede radne obaveze i radne discipline?
Zašto se u priču uvodi član 179a Zakona o radu („Sl. glasnik RS“ br.24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017-OUS, 13/2017 i 95/2018-aut.tumačenje)? Taj član predviđa da poslodavac za povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline u smislu člana 179. st. 2. i 3. ovog zakona, može zaposlenom da izrekne neku od propisanih mera (privremeno udaljenje sa rada bez naknade zarade, novčanu kaznu, opomenu sa najavom otkaza), ako smatra da postoje olakšavajuće okolnosti ili da povreda radne obaveze, odnosno nepoštovanje radne discipline, nije takve prirode da zaposlenom treba da prestane radni odnos, umesto otkaza ugovora o radu. Dakle, u slučaju kada nesumljivo postoji povreda radne obaveze, odnosno nepoštovanje radne discipline, ali postoje i neke olakšavajuće ili druge okolnosti koje opravdavaju pirmenu druge mere umesto otkaza.
Kako je na kraju ispalo, po stanovištu VKS, ovaj otkaz je nezakonit zato što konkretni zaposleni nije kažnjen nekom blažom merom umesto otkazom, a ne zato što u navedenim okolnostima do otkaza nije ni moglo doći. Iakoovaj zaposleni nije mogao biti kažnjen uopšte, niti mu je mogla biti izrečena bilo kakva mera. Štaviše,svaka akcija u cilju kažnjavanja ovog zaposlenog je nezakonita. Još jednom ću postaviti pitanje, o čemu se ovde raspravlja? Šta VKS pokušava da kaže? Neshvatljivo zaista.
Na kraju, ponoviću, zaposleni koji iz opravdanih razloga odbije da izvrši radni zadatak ne može trpeti bilo kakve posledice.
3. Umesto zaključka
Šta reći na kraju? Ne bih da špekulišem o motivima, ali ovde je VKS nepotrebno radio ono za čim nije bilo potrebe, i potpuno promašio temu. Ako tako rezonuju najbolje sudije koja ova zamelja ima, šta očekivati od onih lošijih?
Umorio sam se ponavljajući da je za svaki posao je potrebna određena stručnost, teorijsko znanje, iskustvo ali i logičke sposobnosti. Da osim loše napisanih propisa, i loše tumačenje istih proizvodi niz problema u praksi, što sam detaljno razmatrao u tekstu „Koliko je važno ono što piše u propisu“.
Nažalost, ovde opet vidimo koliko institucije kod nas svojim činjenjem urušavaju sistem koji kako tako funkcioniše, što se na primeru VKS pokazalo više puta. Setite se samo „igranke“ sa naknadom troškova kredita.
Valjda je sada jasno zašto stalno ističem da ono što se čini kod nas, odavno nije materijal za stručnu analizu (bar ne onih koji se bave pravom), već za Riplija (Ripley), za ediciju „Verovali ili ne“. I zašto me situacija kod nas podseća na ono što sam opisao na kraju teksta „Vanredno stanje u Aveniji b.b.“.
Izvor: Izvod iz propisa preuzet iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.
