Na osnovu člana 20. stav 2. Zakona o Zaštitniku građana, smatrajući da do povrede prava građana dolazi zbog nedostataka u propisima, Zaštitnik građana je podneo sledeću inicijativu:
Potrebno je da Ministarstvo finansija, u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvom za brigu o porodici i demografiju i Ministarstvom prosvete iznađe način da jasno definiše koji organ je nadležan za izdavanje potvrde/uverenja zakonskim zastupnicima višestruko ometene dece koja su u otvorenoj zaštiti, odnosno o kojima roditelji neposredno brinu, kako bi ostvarili pravo na oslobađanje od plaćanja poreza na upotrebu motornog vozila, u skladu sa članom 5. stav 1. tačka 2a) i stav 2. Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara.
U razlozima inicijative, navedeno je da se:
Zaštitniku građana obratila se Komora socijalne zaštite (u daljem tekstu: Komora) inicijativom za postupanje u vezi sa ostvarivanjem prava dece sa smetnjama u razvoju i njihovih porodica.
Naime, Komora je iznela problem sa kojim se susreću roditelji dece sa smetnjama u razvoju, koji ne mogu da ostvare pravo na oslobađanje plaćanja poreza na upotrebu motornog vozila, u skladu sa članom 5. Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara. Razlog zbog kog ne mogu da ostvare navedeno pravo je to što relevantnim propisima nije jasno definisan organ nadležan za izdavanje potvrde/uverenja da su deca višestruko ometena u razvoju.
Članom 2. stav 1. Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara (“Sl. glasnik RS”, br. 26/2001, 80/2002, 43/2004, 31/2009, 101/2010, 24/2011, 100/2011 – usklađeni din. izn., 120/2012 – usklađeni din. izn., 113/2013 – usklađeni din. izn., 68/2014 – dr. zakon, 140/2014 – usklađeni din. izn., 109/2015 – usklađeni din. izn., 112/2015, 105/2016 – usklađeni din. izn., 119/2017 – usklađeni din. izn., 104/2018 – usklađeni din. izn., 86/2019, 90/2019 – usklađeni din. izn., 156/2020 – usklađeni din. izn., 118/2021, 132/2021 – usklađeni din. izn. i 141/2022 – usklađeni din. izn.) propisano je da se porez na upotrebu motornih vozila plaća kod izdavanja saobraćajne dozvole, odnosno registracione nalepnice, osim kod privremene registracije koja se vrši na period kraći od jedne godine, za motorna vozila, koji se vrše u skladu sa propisima kojima se uređuje bezbednost saobraćaja na putevima, i to: putničkih vozila, motocikala, motocikala sa bočnim sedištem i teških tricikala.
Pomenutim članom 5. st. 1. i 2. istog zakona propisano je sledeće:
„Porez na upotrebu motornih vozila ne plaćaju:
1) osoba sa invaliditetom sa 80 ili više procenata telesnog oštećenja, na jedno vozilo iz člana 4. stav 1. tačka 1. ovog zakona, koje se na njeno ime prvo registruje u jednoj godini, uz dokaze o ispunjenju propisanih uslova;
2) osoba sa invaliditetom kod kojih postoji telesno oštećenje koje ima za posledicu nesposobnost donjih ekstremiteta nogu od 60 ili više procenata, na jedno vozilo iz člana 4. stav 1. tačka 1. ovog zakona, koje se na njeno ime prvo registruje u jednoj godini, uz dokaze o ispunjenju propisanih uslova;
2a) zakonski zastupnici višestruko ometene dece koja su u otvorenoj zaštiti, odnosno o kojima roditelji neposredno brinu – na jedno vozilo iz člana 4. stav 1. tačka 1. ovog zakona, koje se na njihovo ime, odnosno na ime jednog od njih, prvo registruje u jednoj godini, uz dokaze o ispunjenosti propisanih uslova;
3) zdravstvene ustanove osnovane od strane Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, čiji je vlasnik Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, u potpunosti ili u većinskom delu – za ambulantna vozila;
4) organizacije osoba sa invaliditetom osnovane sa ciljem pružanja pomoći licima sa invaliditetom, koje su registrovane u skladu sa zakonom – za vozila prilagođena isključivo za prevoz njihovih članova;
5) Ministarstvo unutrašnjih poslova;
6) vlasnici motornih vozila čiji pogon je isključivo električni, odnosno čiji je jedan od pogona električni (hibridna vozila).
Dokaze o ispunjenju uslova za ostvarivanje prava iz stava 1. tač. 1), 2) i 2a) ovog člana izdaju nadležni organi, za godinu u kojoj se vrši registracija.“
Prema iskustvima zaposlenih u centrima za socijalni rad, kako je navedeno u obraćanju Komore, sve veći broj roditelja dece sa smetnjama u razvoju nije u mogućnosti da ostvari ovo pravo zbog teškoća u pribavljanju potvrde/uverenja da su deca višestruko ometena u razvoju. Odredba kojom je propisano da dokaze o ispunjenju uslova za ostvarivanje prava na oslobođenje od plaćanja poreza na upotrebu motornih vozila izdaju nadležni organi, nije dovoljno precizna kada se radi o deci višestruko ometenoj u razvoju. Centri za socijalni rad nisu u mogućnosti da izdaju pomenutu potvrdu jer ne vode registre o utvrđivanju stepena smetnji niti su organ koji donosi akt o potrebi deteta za individualnom podrškom.
Naime, Zakonom o osnovnom obrazovanju i vaspitanju (“Sl. glasnik RS”, br. 55/2013, 101/2017, 10/2019, 27/2018 – dr. zakon i 129/2021), u članu 10. regulisano je obrazovanje i vaspitanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. Pomenutim članom propisano je da je učenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, u smislu ovog zakona: dete sa intektualnim smetnjama, dete sa senzornim smetnjama, dete sa motoričkim smetnjama, dete sa teškoćama u učenju, dete sa govorno-jezičkim smetnjama, dete sa problemom u ponašanju, dete sa emocionalnim teškoćama, dete sa smetnjama u razvoju koje se manifestuju istovremeno u nekoliko oblasti, usled čega se dete suočava sa brojnim preprekama u zadovoljenju osnovnih potreba i potrebna mu je najkompleksnija podrška ili dete sa drugim smetnjama zbog kojih mu je potrebna podrška.
Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano je da detetu i učeniku i odraslom kome je usled socijalne uskraćenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta, teškoća u učenju, rizika od ranog napuštanja školovanja i drugih razloga potrebna dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju, ustanova obezbeđuje otklanjanje fizičkih i komunikacijskih prepreka, prilagođavanje načina ostvarivanja školskog programa i izradu, donošenje i ostvarivanje individualnog obrazovnog plana (član 76. stav 1).
Istim članom precizirano je da je Individualni obrazovni plan (IOP) poseban akt, koji ima za cilj optimalni razvoj deteta i učenika i ostvarivanje ishoda obrazovanja i vaspitanja, u skladu sa propisanim ciljevima i principima, odnosno zadovoljavanja obrazovno-vaspitnih potreba deteta i učenika. Takođe je propisana i obaveza pribavljanja mišljenja interresorne komisije prilikom donošenja IOP.
Prema članu 77. istog zakona, interresorna komisija vrši procenu potreba deteta, učenika i odraslog za dodatnom obrazovnom, zdravstvenom i socijalnom podrškom.
Interresornu komisiju obrazuje organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove društvenih delatnosti na osnovu sporazuma o saradnji između ustanova sistema obrazovanja, državne uprave i lokalne samouprave, socijalne zaštite i zdravlja (stav 3).
Interresorna komisija prikuplja i obrađuje podatke o ličnosti u svrhu procene potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne podrške detetu, učeniku i odraslom. Podaci se prikupljaju i obrađuju uz poštovanje načela svrsishodnosti, srazmernosti, obaveze čuvanja tajne, organizacionih i tehničkih mera, obrade podataka i zaštite podataka o ličnosti dece, učenika i odraslih i članova njihovih porodica, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti (stav 5).
Pitanja kojima se uređuje procena potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu, učeniku i odraslom, sastav i način rada interresorne komisije, propisuju sporazumno ministar nadležan za poslove zdravlja, ministar nadležan za poslove socijalne politike i ministar nadležan za državnu upravu i lokalnu samoupravu i ministar (stav 13).
Na osnovu člana 77. stav 13. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, ministar zdravlja, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i ministar državne uprave i lokalne samouprave sporazumno su doneli Pravilnik o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom (“Sl. glasnik RS”, br. 80/2018) (u daljem tekstu: Pravilnik).
Ovim pravilnikom uređuju se bliži uslovi za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne podrške detetu, učeniku i odraslom (u daljem tekstu: dodatna podrška), kao i sastav i način rada interresorne komisije (član 1. stav 1).
Komisiju kao radno telo obrazuje organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove društvenih delatnosti u skladu sa zakonom kojim se uređuju osnove sistema obrazovanja i vaspitanja (član 5. stav 1).
Komisija ima pet članova, i to četiri stalna i jednog povremenog člana. Stalne članove Komisije i njihove zamenike imenuje nadležni organ jedinice lokalne samouprave, opštine, grada, odnosno gradske opštine na period od četiri godine. Predsednika Komisije, iz svojih redova, biraju stalni članovi Komisije (član 5. stav 2).
Prema članu 6. Pravilnika, koordinator Komisije je lice zaposleno u opštinskoj, odnosno gradskoj upravi, koje je aktom o sistematizaciji poslova određeno da pruža stručnu i administrativno-tehničku podršku Komisiji.
U skladu sa članom 11. Pravilnika, Komisija kao rukovalac podataka, u postupku prikupljanja i obrade podataka vrši sledeće radnje:
1) prikuplja i obrađuje podatke o detetu, učeniku i odraslom za koga je pokrenut postupak procene potrebe za pružanjem podrške i vodi evidenciju o toj zbirci podataka;
2) prikuplja i obrađuje podatke i dokumentaciju o svom radu;
3) vodi zbirku podataka o radu Komisije i evidenciju o toj zbirci podataka.
U tu svrhu Komisija formira i vodi sledeće zbirke podataka:
1) zbirku podataka o deci, učenicima i odraslima za koje je pokrenut postupak procene potrebe za pružanjem pomoći;
2) zbirku podataka o radu Komisije.
Podatke za zbirku podataka o deci, učenicima i odraslima za koje je pokrenut postupak procene potrebe prikupljaju i obrađuju stalni članovi Komisije i Koordinator Komisije u okviru svoje oblasti rada i zadataka u Komisiji, dok za zbirku podataka o radu Komisije podatke prikuplja i obrađuje samo Koordinator Komisije.
Međutim, iako prikuplja i obrađuje podatke o ličnosti u svrhu procene potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne podrške detetu, učeniku i odraslom i vodi evidenciju o toj zbirci podataka, nijednim propisom nije navedeno da je Interresorna komisija nadležna za izdavanje potvrda/uverenja da su deca višestruko ometena u razvoju.
Slično je i sa Komisijom fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, koja prema Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom (član 38. stav 3), daje mišljenje o stepenu smetnji u psihofizičkom razvoju i invaliditetu deteta.
Zaštitnik građana je, nakon pažljivog razmatranja navoda Komore i relevantnih zakonskih i podzakonskih propisa, utvrdio da u pozitivnopravnim propisima nije precizirano koji organ je nadležan za izdavanje potvrde/uverenja da su deca višestruko ometena u razvoju.
Ustavom Republike Srbije se jemče, i kao takva, neposredno primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima (član 18).
Članom 20. Ustava (“Sl. glasnik RS”, br. 98/2006 i 115/2021) utvrđeno je da ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom mogu zakonom biti ograničena ako ograničenje dopušta Ustav, u svrhe radi kojih ga Ustav dopušta, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograničenja zadovolji u demokratskom društvu i bez zadiranja u suštinu zajemčenog prava. Dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može se smanjivati.
Takođe, prema članu 21. pred Ustavom i zakonom svi su jednaki. Svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije.
Ostvarivanje Ustavom Republike Srbije garantovanih prava je uslov za sprovođenje ustavnog načela vladavine prava i socijalne pravde. Zbog toga je država dužna da preduzme sve pravne i faktičke mere da svim građanima u Republici Srbiji omogući da ta pravo delotvorno i ostvaruju.
Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima deteta (u daljem tekstu: Konvencija), u članu 2. propisuje da države članice ove konvencije poštuju i obezbeđuju prava sadržana u Konvenciji svakom detetu pod njihovom jurisdikcijom, bez ikakve diskriminacije i bez obzira na rasu, boju kože, pol, jezik, veroispovest, političko ili drugo ubeđenje, nacionalno, etničko ili socijalno poreklo, imovno stanje, onesposobljenost, rođenje ili drugi status deteta ili njegovog roditelja ili zakonitog staratelja.
Članom 3. Konvencije utvrđeno je da su u svim aktivnostima koje se tiču dece od primarnog značaja interesi deteta bez obzira na to da li ih sprovode javne ili privatne institucije za socijalnu zaštitu, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela.
U skladu sa članom 23. Konvencije, države članice priznaju da mentalno zaostalo ili fizički invalidno dete treba da uživa pun i dostojan život, u uslovima kojima se obezbeđuje njegovo dostojanstvo, podstiče samostalnost i olakšava aktivno učešće deteta u zajednici.
Zakonom o Zaštitniku građana (“Sl. glasnik RS”, br. 105/2021), članom 20. stav 2. Zaštitnik građana je ovlašćen da Narodnoj skupštini, odnosno Vladi i organu uprave podnese inicijativu za izmenu ili dopunu zakona i drugih propisa i opštih akata, ako smatra da do povrede prava građana dolazi zbog nedostataka u propisima, kao i da inicira donošenje novih zakona, drugih propisa i opštih akata, kada smatra da je to od značaja za ostvarivanje i zaštitu prava građana.
U konkretnom slučaju, smatrajući da do povrede prava građana dolazi zbog nedostataka u propisima, Zaštitnik građana upućuje Ministarstvu finansija inicijativu da u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvom za brigu o porodici i demografiju i Ministarstvom prosvete iznađe način da u relevantnim propisima bude jasno definisano koji organ je nadležan za izdavanje potvrde/uverenja da su deca višestruko ometena u razvoju.
Na taj način obezbedila bi se jednakost u ostvarivanju prava svih građana i sprečila moguća povreda njihovih prava zbog nemogućnosti zakonskih zastupnika da pribave dokumentaciju koja je neophodna za ostvarivanje prava na oslobađanje plaćanja poreza na upotrebu motornog vozila, iako zakon takvu mogućnost propisuje.
Izvor: Sajt Zaštitnika građana Republike Srbije (www.ombudsman.rs).