Izazivanje opšte opasnosti kao krivično delo propisano je odredbama čl. 278. Krivičnog zakonika (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019):
(1) Ko požarom, poplavom, eksplozijom, otrovom ili otrovnim gasom, radioaktivnim ili drugim jonizujućim zračenjem, električnom energijom, motornom silom ili kakvom drugom opšteopasnom radnjom ili opšteopasnim sredstvom izazove opasnost za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.
(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se službeno ili odgovorno lice koje ne postavi propisane uređaje za zaštitu od požara, poplave, eksplozije, otrova ili otrovnog gasa, radio-aktivnih ili drugih jonizujućih zračenja, električne energije ili drugih opasnih sredstava ili ove uređaje ne održava u ispravnom stanju ili ih u slučaju potrebe ne stavi u dejstvo ili uopšte ne postupa po propisima ili tehničkim pravilima o merama zaštite i time izazove opasnost za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima.
(3) Ako su dela iz st. 1. i 2. ovog člana učinjena na mestu gde je okupljen veći broj ljudi,
učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom.
(4) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno upotrebom vatrenog oružja,
učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina.
(5) Ako je delo iz st. 1, 3. i 4. ovog člana učinjeno iz nehata,
učinilac će se kazniti zatvorom do tri godine.
Ovo krivično delo spada u grupu krivičnih dela protiv opšte sigurnosti ljudi i imovine. Propisano u prvom stavu, predstavlja opšte krivično delo u odnosu na druga krivična dela iz ove grupe krivičnih dela. Ostala krivična dela iz navedene grupe pojavljuju se kao specifični oblici tog opšteg krivičnog dela.
Opšti karakter krivičnog dela Izazivanje opšte opasnosti sastoji se u izazivanju opasnosti za život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima. Navedena opasnost može biti izazvana ne samo radnjama i sredstvima koja su taksativno navedena u definiciji dela, već i kakvom drugom opšteopasnom radnjom ili opšteopasnim sredstvom.
Posledica ovog krivičnog dela je nastupanje konkretne opasnosti za život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima.
Kao opšteopasne radnje i opšteopasna sredstva u zakoniku su propisani: požar, poplava, eksplozija, otrov ili otrovni gas, radioaktivni ili drugi jonizujući zraci, električna energija, motorna sila. Imamo dvostruku radnju izvršenja krivičnog dela, opšteopasna radnja i opšteopasno sredstvo.
Konkretnu opasnost možemo definisati kao neposrednu, blisku, kada je zaštićeno dobro već ugroženo, tako da daljim razvojem ove opasnosti može doći do povrede zaštićenog dobra. Ona je obeležće bića krivičnog dela i uvek se mora dokazivati. Kada je delo izvršeno sa umišljajem, on mora da obuhvata svest o postojanju ove opasnosti.
Opasnost za život ljudi je postojanje stvarne i neposredne opasnosti da usled preduzete radnje može nastupiti smrt jednog ili više lica.
Izvršilac krivičnog dela je svako lice koje izvršenjem neke od navedenih radnji izazove opasnost za život ili telo ljudi ili po imovinu većeg obima.
Što se tiče krivice, delo može biti učinjeno sa umišljajem ili iz hehata. Umišljaj obuhvata svest da se radi o opasnoj radnji ili sredstvu kojim se stvara opasnost za život ili telo ljudi ili imovinu, odnosno da se izaziva požar, poplava, eksplozija i druge nabrojane radnje, i na taj način ugrožava život ili telo ljudi.
Poseban oblik ovog krivičnog dela postoji kada određene radnje ne preduzme službeno ili odgovorno lice.
Takođe, propisan je teži oblik ovog krivičnog dela, ako je izazivanje opšte opasnoti izvršeno na mestu gde je okupljen veći broj ljudi. U pravnoj nauci prihvaćen je stav da veći broj ljidi postoji kada je na mestu prisutno pet ili više lica.
Ono što je karakteristično za ovo krivčno delo je da se njime stvara opasnost za individualno neodređen broj lica, odnosno za više lica. Teži oblik može biti izvršen sa umišljajem ili iz nehata. Za postojanje umišljaja potrebno je da je učinilac svestan da opšteopasnu radnju vrši na mestu gde je okupljen veći broj ljudi.
Postoje i najteži oblici krivičnog dela Izazivanje opšte opasnoti propisani odredbama čl. 288. Krivičnog zakonika.
Teška dela protiv opšte sigurnosti
(1) Ako je usled dela iz čl. 278. st. 1. do 3, 279. stav 1, 280. st. 1. i 2, 281. stav 1. i 284. ovog zakonika, nastupila teška telesna povreda nekog lica ili imovinska šteta velikih razmera,
učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
(2) Ako je usled dela iz čl. 278. st. 1. do 4, 279. st. 1. i 2, 280. st. 1. i 2, 281. stav 1. i 284. ovog zakonika nastupila smrt jednog ili više lica,
učinilac će se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.
(3) Ako je usled dela iz čl. 278. stav 5, 280. stav 3. i 281. stav 2. ovog zakonika nastupila teška telesna povreda nekog lica ili imovinska šteta velikih razmera,
učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina.
(4) Ako je usled dela iz čl. 278. stav 5, 280. stav 3. i 281. stav 2. ovog zakonika nastupila smrt jednog ili više lica,
učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
Dakle, u ovom članu sadržane su zbirne odredbe o kvalifikovanim oblicima pojednih krivičnih dela protiv opšte sigurnosti ljudi i imovine, pa i za krivično delo izazivanje opšte opasnosti.
Najteži oblici ovog krivičnog dela propisani su prvim i drugim stavom.
Prvim stavom su navedena krivična dela kod kojih su kvalifikatorne okolnosti teže posledice, a osnovni oblik krivčnog dela je učinjen sa umišljajem. Teža posledica se može sastojati u teškoj telesnoj povredi ili imovinskoj šteti velikih razmera.
Drugim stavom propisana su ona krivična dela koja su za težu posledicu imala smrt jednog ili vise lica, a u odnosu na osnovni oblik dela učinilac je postupio sa umišljajem.
Više lica postoji kada imamo dva ili vise lica.
Trećim stavom propisana su krivična dela koja su u osnovnom obliku učinjena iz nehata, a za tešku posledicu imala su tešku telesnu povredu ili imovinsku štetu velikih razmera.
U četvrtom stavu propisana su krivična dela kvalifikovana težom posledicom tako da je za krivicu učinioca potrebno da se ova posledica može pripisati njegovom nehatu.
Izvor: Izvod iz propisa preuzet iz pravne baze Propis Soft, Redakcija Profi Sistem Com.
