Zakon o izmeni i dopunama Zakona o privrednim društvima je objavljen u „Sl. glasniku RS“, br. 95/2018, a primenjuje se od 9. decembra 2018. godine.
Zakon o privrednim društvima već je u 2018. godini pretrpeo izmene koje su objavljene u „Sl. glasniku RS“, br. 44/2018, a koje su bile obimne i značajne. Naime, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“, br. 44/2018) doneo je novine koje se odnose na osnovne pojmove u zakonu, preduzetnike, ortačko, komanditno i društvo s ograničenom odgovornošću, akcionarsko društvo, sticanje i raspolaganje imovinom velike vrednosti, posebna prava nesaglasnih akcionara, promenu pravne forme, ogranak privrednog društva, a uvedeno je i evropsko akcionarsko društvo i evropska ekonomska interesna grupacija.
Najnovije izmene ovog zakona iako nisu takvog obima kao izmene iz „Sl. glasnika RS“, br. 44/2018, ipak su veoma značajne, što ćemo predstaviti u sledećem tekstu.
I. DOPUNA ODREDBI O UPOTREBA PEČATA
U članu 25. koji uređuje upotrebu poslovnog imena, pečata i drugih podataka u dokumentima posle stava 3. dodat je novi stav 4, tako da ovaj član sada glasi (dopuna je prikazana podebljanim fontom):
„Poslovna pisma i drugi dokumenti društva, uključujući i one u elektronskoj formi, koji su upućeni trećim licima sadrže poslovno ili skraćeno poslovno ime, sedište, adresu za prijem pošte ako se razlikuje od sedišta, matični broj i poreski identifikacioni broj društva.
Društvo može uz poslovno ime da upotrebljava grb, zastavu, amblem, oznaku ili drugi simbol Republike Srbije ili strane države, domaće teritorijalne jedinice i autonomne pokrajine, međunarodne organizacije, uz saglasnost nadležnog organa te države, domaće teritorijalne jedinice i autonomne pokrajine ili međunarodne organizacije.
Posebnim propisom ne može se društvu uvesti obaveza upotrebe pečata u poslovnim pismima i drugim dokumentima društva.
Prilikom zaključivanja pravnih poslova, odnosno preduzimanja pravnih radnji od strane društva, sudovi, državni organi, organizacije i lica koja vrše javna ovlašćenja, kao i druga pravna lica, ne mogu isticati primedbe u pogledu nekorišćenja pečata, niti se iste mogu isticati kao razlog za poništaj, raskid, odnosno nepunovažnost zaključenog pravnog posla, odnosno preduzete pravne radnje, čak i u slučaju kada je internim aktima društva propisano da društvo ima i koristi pečat u poslovanju.
Društvo ne može isticati prema trećim savesnim licima nedostatke u pogledu forme poslovnih pisama i drugih dokumenata propisane ovim članom.“
Član 25. izmenjen je prethodno Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“, br. 44/2018), koje su u primeni od 1. oktobra 2018. godine. Tom izmena određena je zabrana koja se odnosii na obavezu upotrebe pečata u poslovnim pismima i drugim dokumentima društva ne može propisivati posebnim propisima, a koja je posledica Zaključka Vlade Republike Srbije o ukidanju obavezne primene pečata za privredna društva, preduzetnike i druga pravna lica privatnog prava („Sl. glasnik RSˮ, br. 28/2018). U zaključku je naloženo organima državne uprave da, u okviru svog delokruga, pripreme izmene i dopune propisa i akata kojima je uređena obavezna upotreba pečata u poslovanju preduzetnika, privrednih društava i drugih pravnih lica privatnog prava, na način da se ukida obavezna primena pečata u poslovanju privrednih subjekata i preporučeno da izmene sopstvena interna akta i obrasce u navedenom smislu u roku od 30 dana od dana donošenja ovog zaključka (donet 29. marta 2018. godine). Takođe, preporučeno je nezavisnim telima, autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave da usklade propise iz svoje nadležnosti.
Najnovija dopuna iz „Sl. glasnika RS“, br. 95/2018 izvršena je u cilju otklanjanja dilema i različitih tumačenja u praksi. Dakle, prilikom zaključivanja pravnih poslova, odnosno preduzimanja pravnih radnji od strane društva, sudovi, državni organi, organizacije i lica koja vrše javna ovlašćenja, kao i druga pravna lica, ne mogu isticati primedbe u pogledu nekorišćenja pečata, niti se iste mogu isticati kao razlog za poništaj, raskid, odnosno nepunovažnost zaključenog pravnog posla, odnosno preduzete pravne radnje, čak i u slučaju kada je internim aktima društva propisano da društvo ima i koristi pečat u poslovanju.
II. POSEBNE DUŽNOSTI PREMA DRUŠTVU
Posebne dužnosti prema društvu propisane su članovima 61. do 80. Zakona o privrednim društima. Posebne dužnosti prema društvu imaju lica iz člana 61. zakona: ortaci i komplementari, članovi društva sa ograničenom odgovornošću koji poseduju značajno učešće u osnovnom kapitalu društva ili član društva sa ograničenom odgovornošću koji je kontrolni član društva, akcionari koji poseduju značajno učešće u osnovnom kapitalu društva ili akcionar koji je kontrolni akcionar društva, direktori, članovi nadzornog odbora, zastupnici, prokuristi i likvidacioni upravnik. Osnivačkim aktom, odnosno statutom mogu se i druga lica odrediti kao lica koja imaju posebne dužnosti prema društvu.
Ova lica su dužna da obaveste odbor direktora, odnosno nadzorni odbor o postojanju ličnog interesa (ili interesa sa njim povezanog lica – član 62.) u pravnom poslu koji društvo zaključuje, odnosno pravnoj radnji koju društvo preduzima.
Izmene i dopune
II.1. Odobrenje pravnog posla ili radnje u slučaju postojanja ličnog interesa
Izmene koje su predmet ovog teksta odnose se pre svega, na član 66. koji uređuje odobrenje pravnog posla ili radnje u slučaju postojanja ličnog interesa, konkretno na rok u koje su društvo sa ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo dužni da na svojoj internet stranici ili na internet stranici registra privrednih subjekata objave obaveštenje o zaključenom pravnom poslu, odnosno preduzetoj pravnoj radnji, u kojima postoji lični interes (član 65. zakona), sa detaljnim opisom tog posla ili radnje i sve relevantne činjenice o prirodi i obimu ličnog interesa. Ovaj rok je sada skraćen sa 15 na tri dana od dana zaključenja tog pravnog posla, odnosno preduzimanja pravne radnje.
II.2. Tužba zbog povrede pravila o odobravanju poslova u kojima postoji lični interes
Kada je u pitanju tužba zbog povrede pravila o odobravanju poslova u kojima postoji lični interes, koja je regulisana članom 67, posle stava 1. dodati se novi stavovi 2. i 3, tako da ovaj član sada glasi (dopune su prikazane podebljanim fontom):
„Ako nije pribavljeno odobrenje pravnog posla, odnosno pravne radnje u skladu sa članom 66. ovog zakona, ili ako nadležnom organu društva prilikom donošenja odluke o odobravanju pravnog posla, odnosno preduzimanja pravne radnje u skladu sa članom 66. ovog zakona nisu bile predstavljene sve činjenice od značaja za donošenje takve odluke, društvo može podneti tužbu za poništaj tog pravnog posla, odnosno radnje i naknadu štete od lica iz člana 61. ovog zakona koje je imalo lični interes u tom poslu, odnosno pravnoj radnji.
Ukoliko se u postupku po tužbi iz stava 1. ovog člana utvrdi postojanje povrede pravila o odobravanju poslova u kojima postoji lični interes lica iz člana 61. stav 1. tačka 4) ovog zakona, nadležni sud će izreći i meru privremenog ograničenja prava vršenja funkcije direktora, člana nadzornog odbora, zastupnika ili prokuriste u trajanju od 12 meseci.
Sudsku odluku iz stava 2. ovog člana nadležni sud po pravnosnažnosti dostavlja Agenciji za privredne registre radi upisa u Centralnu evidenciju privremenih ograničenja prava lica registrovanih u Agenciji za privredne registre.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, pored lica iz člana 61. ovog zakona za štetu društvu neograničeno solidarno odgovaraju:
1) sa njime povezano lice, ako je ono bilo ugovorna strana u tom poslu, odnosno ako je prema njemu preduzeta pravna radnja;
2) treće lice iz člana 65. stav 3. tač. 3) i 4) ovog zakona, ako je znalo ili moralo znati za postojanje ličnog interesa u vreme zaključenja pravnog posla, odnosno preduzimanja pravne radnje.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, u slučaju iz člana 65. stav 3. tač. 3) i 4) ovog zakona pravni posao, odnosno pravna radnja neće biti poništena ako treće lice iz člana 65. stav 3. tač. 3) i 4) ovog zakona nije znalo niti je moralo znati za postojanje ličnog interesa u vreme zaključenja pravnog posla, odnosno preduzimanja pravne radnje.“
Dopuna se odnosi na slučaj iz člana 61. stav 1. tačka 4) odnosno na direktore, članove nadzornog odbora, zastupnike i prokuriste, kao lica koja imaju posebne dužnosti prema društvu, odnosno kada ova konkretna lica povrede pravila o odobravanju poslova u kojima postoji lični interes. Prema obrazloženju predloga ovih izmena i dopuna, ovakvim dopunama vrši se značajno unapređenje zaštite manjinskih članova društva u skladu sa Akcionim planom – Doing Business. Dakle, ukoliko se u postupku po tužbi utvrdi postojanje povrede pravila o odobravanju poslova u kojima postoji lični interes direktora, člana nadzornog odbora, zastupnika ili prokuriste, nadležni sud će izreći i meru privremenog ograničenja prava vršenja funkcije direktora, člana nadzornog odbora, zastupnika ili prokuriste u trajanju od jedne godine. Takođe, propisuje se da će sud po pravnosnažnosti ove sudske odluke, istu dostaviti Agenciji za privredne registre radi upisa u Centralnu evidenciju privremenih ograničenja prava lica registrovanih u Agenciji za privredne registre.
II.3. Tužba člana društva zbog povrede posebnih dužnosti (individualna tužba)
Kada je u pitanju tužba člana društva zbog povrede posebnih dužnosti, odnosno individualna tužba, u članu 78. izvršena je dopuna istog značaja kao i u članu 67.
III. OBAVEZA OBJAVLJIVANJA PODATAKA O ZAPOSLENJU, ZANIMANJU I FUNKCIJAMA DIREKTORA I ČLANOVA NADZORNOG ODBORA DRUŠTVA
U delu zakona koji reguliše skupštinu, donosno sednice skupšttine akcionraskog društva, posle člana 368. dodat je naziv člana „Obaveza objavljivanja podataka o zaposlenju, zanimanju i funkcijama direktora i članova nadzornog odbora društva“ i član 368a, koji propisuje obavezu za javno akcionarsko društvo da na svojoj internet stranici objavi tačne i ažurne podatke o zanimanju i prethodnom zaposlenju članova odbora direktora, odnosno nadzornog odbora, kao i podatke o članstvu u drugim odborima i funkcijama koje obavljaju u drugim društvima.
IV. POSTUPAK STICANJA, ODNOSNO RASPOLAGANJA IMOVINOM VELIKE VREDNOSTI
Član 471. zakona, koji uređuje postupak sticanja, odnosno raspolaganja imovinom velike vrednosti dopunjen je novim stavovima 5. i 6, tako da sada glasi (dopune su prikazane podebljanim fontom):
„Odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje društvom dvodomno, priprema predlog odluke kojom skupština odobrava sticanje, odnosno raspolaganje imovinom velike vrednosti, sa:
1) obrazloženjem koje sadrži razloge iz kojih se preporučuje usvajanje te odluke;
2) izveštajem o uslovima pod kojim se stiče, odnosno raspolaže imovinom velike vrednosti.
Sastavni deo materijala za sednicu skupštine na kojoj se odluka iz stava 1. ovog člana donosi je nacrt ugovora o sticanju, odnosno raspolaganju imovinom velike vrednosti.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, ako se odlukom odobrava već zaključen ugovor o sticanju, odnosno raspolaganju imovinom velike vrednosti, taj ugovor se dostavlja uz materijal za sednicu skupštine na kojoj se odluka iz stava 1. ovog člana donosi.
Odluku o odobravanju sticanja, odnosno raspolaganja imovinom velike vrednosti skupština donosi tročetvrtinskom većinom glasova prisutnih akcionara sa pravom glasa.
Izuzetno, ako je skupština javnog akcionarskog društva donela odluku o odobravanju sticanja, odnosno raspolaganja imovinom velike vrednosti za zaključenje javnog ugovora u skladu sa propisima kojima se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije, za izmene zaključenog javnog ugovora koje se vrše u skladu sa postupkom i ograničenjima za izmene javnog ugovora prema propisima kojima se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije, nije potrebno donošenje nove odluke o sticanju, odnosno raspolaganju imovinom velike vrednosti.
U slučaju iz stava 5. ovog člana, za zaključenje direktnog ugovora u skladu sa propisima kojima se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije, skupština javnog akcionarskog društva ne donosi odluku o sticanju, odnosno raspolaganju imovinom velike vrednosti.“
Dakle, ovim dopunama javna akcionarska društva su izuzeta od obaveze suvišnog sazivanja sednica skupštine radi odlučivanja o sticanju, odnosno raspolaganju imovinom velike vrednosti za izmene već odobrenog javnog ugovora, ako se one vrše u skladu sa postupkom i ograničenjima za izmene javnog ugovora prema propisima kojima se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije, kao i za zaključivanje direktnog ugovora, po osnovu već odobrenog javnog ugovora.
Cilj ovih dopuna je efikasnija realizacija projekata javno-privatnog partnerstva, a imajući u vidu da će isti, prema predlagaču zakona, sve više biti zastupljeni u Republici Srbiji.
Izvor: Izvod iz zakona preuzet je iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com-a
