Ovaj tekst je ekstrakt iz stručnog komentara „Od kada teče zatezna kamata na vraćenu otpremninu kod nezakonitog otkaza?“, koji je u celosti objavljen u časopisu Rad, prava i obaveze br. 8, jun 2023. god. U časopisu Advokatska kancelarija br. 100, decembar 2022. god. objavljen je tekst „Zatezna kamata na iznos otpremnine kod poništaja rešenja o otkazu“, koji se bavi istim pitanjima.
Inače, ekstrakti (kratka razmatranja najvažnijih pitanja) iz tekstova koje navodim dostupni su (ili će biti uskoro) na Pravnom portalu, dok ih čitaoci pominjanih časopisa mogu videti u celini (kompletna objašnjenja i analize).
Konkretan povod za pisanje navedenih komentara je zaključak koji u svojoj presudi Gž1 1174/2021 od 23. aprila 2021. god. iznosi Apelacioni sud u Beogradu (u daljem tekstu: Sud), a koji se može svesti na sledeće (parafraza): „Ako je otkaz zbog tehnološkog viška poništen, zatezna kamata na iznos isplaćene otpremnine teče od narednog dana od dana kada je zaposleni primio otpremninu, jer je tada pao u docnju“.
Zašto postoji obaveza zaposlenog da vrati isplaćenu otpremninu objasnio sam u tekstu „Zašto se vraća otpremnina kod poništaja otkaza?“. Inače, sve ograde i napomene date na početku tog komentara važe i ovde. Ovde ću razmatrati ono što je Sud pogrešno zaključio.
1. Šta Sud smatra?
Navešću najpre sporni deo obrazloženja navedene presude:
„[…] Međutim, odlučujući o zateznoj kamati na iznos isplaćene otpremnine, prvostepeni sud je pogrešno primenio materijalno pravo.
Dužnik koji zadocni sa ispunjenjem novčane obaveze prema pravilima iz člana 277 stav 1 Zakona o obligacionim odnosima, pored glavnice duguje i zateznu kamatu.
Tužilji je isplaćena otpremnina po osnovu prestanka radnog odnosa usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena kod tuženog dana […], pa je sledećeg dana tužilja pala u docnju, jer je poništajem naznačenog rešenja o otkazu ugovora o radu tužilji, otpao pravni osnov po kome joj je isplaćena otpremnina […]“.
Ma koliko poštovao sudove i sudije, i tražio opravdanje, izneto ne mogu da prihvatim. Naprosto, nešto tu nije kako valja. Sud rezonuje da, zaposleni kome je nezakonito prestao radni odnos pada u docnju narednog dana po isplati otpremnine, pri čemu se poziva na član 277. Zakona o obligacionim odnosima („Sl. list SFRJ“, br. 29/1978, 39/1985, 45/1989-USJ, 57/1989, „Sl. list SRJ“ 31/1993 i „Sl. glasnik RS”, br. 18/2020), – u daljem tekstu: ZOO. To je po mom mišljenju, apsolutno nepravilan zakjučak.
Dužnik koji zadocni sa ispunjenjem novčane obaveze pored glavnice, mora da plati i zateznu kamatu po stopi utvrđenoj posebnim zakonom, što je objašnjeno u komentaru „Zašto se vraća otpremnina kod poništaja otkaza?“. I tu se kao ključno postavlja pitanje, od kog trenutka se računa (teče) zatezna kamata?
2. Da li je nesavestan zaposleni čiji je otkaz poništen?
Pre razmatranja glavnog pitanja, da vidimo da Sud nije nešto zaboravio?
Npr. ono što ZOO kaže o obimu vraćanja u članu 214., gde je predviđeno da kad se vraća ono što je stečeno bez osnova, moraju se vratiti plodovi i platiti zatezna kamata, i to, ako je sticalac nesavestan, od dana sticanja, a inače od dana podnošenja zahteva.
Da li je zaposleni čiji je otkaz poništen kao nezakonit nesavestan u ovom slučaju? I od kada?
On nikako ne može unapred znati ishod sudskog spora po pitanju otkaza. Može da pretpostavlja i da se nada. Ali, po pretpostavkama i nadama se ne postupa.
Kog trenutka on postaje nesavestan? To može biti jedino od trenutka kada sa sigurnošću zna da mora da vrati iznos primljene otpremnine. A koji je to trenutak? To može biti jedino momenat u kome presuda kojom je potvrđeno da je otkaz bio nezakonit postaje pravosnažna. Nikako ranije.
I tu je rezon prost, kako je nesavestan tek od trenutka pravosnažnosti presude, zatezna kamata se računa tek od od momenta kad mu poslodavac uputi takav zahtev nakon konačnog završetka spora.
Sad, ako je donešena sudska odluka, i obaveza vraćanja utvrđena presudom, nesavesnost zaposlenog koji treba da vrati otpremninu definiše nešto drugo, sama ta obaveza utvrđena pravosnažnom odlukom suda. Dakle, momentom pravosnažnosti te presude, on postaje nesavestan, jer drži nešto što zna da treba da vrati. Prosto je.
Jedino ako nekoga zbunjuje nastupanje pravnosnažnosti i izvršnosti. To su osnove, to sudije moraju znati, što sam detaljno objašnjavao u komentaru „Računanje zatezne kamate na dosuđeni iznos materijalne štete“, tako da ovde neću ponavljati tamo izneto.
3. Od kada je zaposleni u docnji?
Zašto se plaća i kako se računa zatezna kamata razmatrao sam u komentarima „Koja je prava svrha zatezne kamate?“ i „Osnov problema kod zatezne kamate“.
Zaposleni je dužnik u slučaju povraćaja otpremnine. A kada dužnik pada u docnju? To definiše ZOO u članu 324. koji glasi:
„(1) Dužnik dolazi u docnju kad ne ispuni obavezu u roku određenom za ispunjenje.
(2) Ako rok za ispunjenje nije određen, dužnik dolazi u docnju kad ga poverilac pozove da ispuni obavezu, usmeno ili pismeno, vansudskom opomenom ili započinjanjem nekog postupka čija je svrha da se postigne ispunjenje obaveze.“.
Sud je u slučaju koji razmatramo zaključio da se zakonska zatezna kamatu računa počev od dana isplate otpremnine, što gledajući zakonske odredbe nije baš u potpunosti tačno (nije uopšte, što će biti jasno na kraju).
Međutim, kod docnje je bitno nešto što se zove dospelost, odnosno kada dospeva obaveza za koju računamo zateznu kamatu? Ni dospelost neću detaljno analizirati, jer sam o tome pisao u komentaru „Računanje zatezne kamate na dosuđeni iznos materijalne štete“. Samo ću kratko reći, dospelost neke obaveze podrazumeva da se može zahtevati njeno plaćanje, i preduzeti prinudna naplata po proteku roka za izmirenje iste. To znači da je istekao rok za plaćanje, jer dok traje taj rok ne može se zahtevati ni preduzeti prinudna naplata.
4. Kada dospeva obaveza zaposlenog za vraćanje otpremnine?
I sad, negde je prostodalje zaključivanje, ako presuda ne sadrži obavezu zaposlenog na vraćanje otpremnine, obaveza zaposlenog dospeva tek istekom roka koji je poslodavac dao zaposlenom u zahtevu za vraćanje.
A ako je zaposlenom samom presudom naloženo da vrati primljeni iznos otpremnine (kao u konkretnom slučaju) onda je reč o dospelosti iznosa utvrđenog sudskom odlukom. I tu dolazimo do novog spornog pitanja, kada dospeva obaveza utvrđena sudskom odlukom, čime sam se takođe bavio u u komentaru „Računanje zatezne kamate na dosuđeni iznos materijalne štete“.
Ovde ću ići u logičnom pravcu i onome što propisi predviđaju, a kako je objašnjeno u navedenom komentaru.
Da bi se sudska odluka – presuda mogla sprovesti u izvršnom postupku postebno je da je ona pravosnažna i izvršna. Pravosnažna odluka postaje izvršna od dana dostavljanja, ako za izvršenje ne postoje zakonske smetnje i ako je protekao rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze. Ako nije izjavljena žalba ili su se stranke odrekle ili odustale od žalbe, odluka je izvršna protekom roka za žalbu, odnosno od dana odricanja ili odustanka od izjavljene žalbe.
Dakle, dužnik dolazi u docnju kada ne ispuni svoju obavezu u roku određenom za ispunjenje, a ako taj rok nije određen, dužnik dolazi u docnju kad ga poverilac pozove da ispuni obavezu (usmeno, pismeno, vansudskom opomenom ili započinjenjem nekog postupka u tom cilju).
I to je cela filozofija.
5. Od kada se računa zatezna kamata kod povraćaja otpremnine?
Da zaključim, po mom mišljenju, a na osnovu svega napred iznetog, ako je otkaz zbog tehnološkog viška poništen, zatezna kamata na iznos isplaćene otpremnine može da teče jedino od narednog dana nakon isteka roka za dobrovoljno izvršenje obaveze po presudi kojom je utvrđeno da je otkaz bio nezakonit. Naravno, ako je presudom nametenuta takva obaveza. Ako nije, zatezna kamata se računa tek od momenta kad poslodavac uputi zahtev za povraćaj otpremnine.
6. Umesto zaključka
A zašto je i kako Sud zaključio ono što je gore izneto, stvarno ne razumem. Pogotovo ako uzmemo u obzir ono što sam razmatrao u kometaru „Zašto sudije ne prate rad svojih kolega?“. Kad se pročita i taj komenatr, biće potpuno jasno zašto smatram da ono što se čini kod nas, odavno nije materijal za stručnu analizu (bar ne onih koji se bave pravom), već za Riplija (Ripley), za ediciju „Verovali ili ne“, i zašto me sve zajedno podseća na ono što sam opisao na kraju teksta „Vanredno stanje u Aveniji b.b.“.
Izvor: Izvodi iz propisa preuzeti su iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.
