Ovaj tekst je ekstrakt iz stručnog komentara „Da li su alkoholičari „beli medvedi“ po pitanju otkaza?“, koji je u celosti objavljen u časopisu Advokatska Kancelarija br. 107-108, jul-avgust 2023. god. U časopisu Rad, prava i obaveze br. 5, decembar 2022. god. objavljen je tekst „Postoje li „beli medvedi“ po pitanju otkaza?“, koji se bavi istim pitanjima.
Povod za pisanje navedenih komentara je situacija koja eskalira, u smislu pogrešnog stava (po mom mišljenju) koji se primenjuje kao pravilo.
U svojim tekstovima neprestano ukazujem na ono u čemu zakonodavna vlast, sudovi, tužilaštva, državni organi, nezavisna regulatorna tela i svi ostali, neprestano greše u pisanju i tumačenju propisa. Predmet ovog i povezanih komentara je nekoliko presuda najviše redovne sudske instance u našoj zemlju. Kako god se zvao, Vrhovni (po novom) ili Vrhovni kasacioni sud, reč je o jednom te istom sudu, koji je menjao nazive. Pošto je u trenutku donošenja presuda koje razmatram naziv bio Vrhovni kasacioni sud, u daljem tekstu upotrebljavaću skraćenicu: VKS.
Inače, ista sporna pitanja razmatrao sam u komentaru „Uživaju li alkoholičari zaštitu od otkaza?“, koji je prvobitno objavljen u časopisu Advokatska Kancelarija, broj 58, jun 2019. god. U tom tekstu sam objasnio zašto alkoholičari apriori nemaju zaštitu od otkaza, već da to zavisi od konkretnih okolnosti. Tako da se neću ponavljati, sve se može pročitati tamo. Komentare navedene na početku sam napisao jer izgleda da je ono što sam tamo izneo shvaćeno potpuno pogrešno, odnosno nije shvaćena poenta. Ili je možda proradila nečija sujeta. Jer, po svemu sudeći, neko je čitao navedeni komentar i pozvao se na isti, jer VKS „pobija“ neke zaključke iz njega.
U tekstu „Kako sudovi posmatraju alkoholičare po pitanju otkaza?“ sam prikazao stav VKS i otvorio sporna pitanja. Inače, sve ograde i napomene date na početku tog komentara važe i ovde.
Zbog čega je sve što razmatram veliki problem objašnjavao sam u „Zašto je važan jedinstven stav sudova po pitanjima otkaza?“. A odakle proizilazi problem analizirao sam u „Da li su radna obaveza i radna disciplina jedno te isto?“.
Ovde se bavim krivicom zaposlenog a da li poslodavac ipak može biti odgovoran za postupanja zaposlenog razmatrao sam u „Da li poslodavac može biti kriv za postupanja zaposlenog kod otkaza?“.
1. Kada je kod otkaza važna krivica?
Čak i da je u pravu po pitanju uračunjivosti i bolesti zavisnosti u onome što je citirano u tekstu „Kako sudovi posmatraju alkoholičare po pitanju otkaza?“, VKS je zanemario neke činjenice i decidne odredbe propisa.
Naime, VKS sam konstatuje da je tužiocu otkazan ugovor o radu zbog povrede propisane radne discipline. U trenutku otkaza kolektivnim ugovorom kod tuženog poslodavca kao povreda radne discipline bio je predviđen dolazak na rad u alkoholisanom stanju, pod dejstvom opojnih droga ili konzumacija alkohola i opojnih droga na radnom mestu.
Zakon o radu („Sl. glasnik RS“ br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017-OUS, 113/2017 i 95/2018-aut.tumačenje) – u daljem tekstu ZOR, u članu 179., propisuje kada poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom (slučajeve, uslove i način). Ovde ćemo da zanemarimo to što ZOR ne objašnjava kako se krivica ceni (na osnovu kojih pravila, analognom primenom pravila kaznenog prava ili kako).
Ovde je čak nebitno što VKS na raspravljanje situacije primenjuje (potpuno pravilno) odredbe koje su važile u trenutku konkretnog otkaznog postupka 2014. god. Naime, tada je član 179. ZOR, imao samo jedan stav sa više tačaka, ali suštinski, ono o čemu je reč nije se menjalo.
Tako, u stavu 2. pomenutog člana uvodna rečenica danas glasi (citat): „Poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, i to“, a onda se nabrajaju neki slučajevi. A tačka 2) stava 1. člana 179. ZOR u vreme konkretnog otkaznog postupka 2014. god. je glasila (citat): „ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu“.
A uvodna rečenica stava 3. pomenutog člana danas glasi (citat): „Poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu, i to:“, pa se potom takođe nabrajaju neki slučajevi. A tačka 2) stava 1. člana 179. ZOR u vreme konkretnog otkaznog postupka je glasila (citat): „ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca“.
Da li neko primećuje ono ključno? Samo za ono što je predviđeno kao povreda radne obaveze predviđeno je utvrđivanje krivice zaposlenog, dok kod povrede radne discipline to nije slučaj. Prema onome što je napisano, bitno je jedino da neka radnja zaposlenog propisana opštim aktom poslodavca predstavlja povredu radne discipline, i to je osnov za otkaz. Bez obzira zašto je neko nešto učinio. Dakle, ako je opštim aktom poslodavca propisano da povredu predstavlja sam dolazak na posao ili dovođenje u takvo stanje u toku rada, tu se nema šta dalje raspravljati, da li je neko bio uračunjiv ili nije. Ovde je reč o objektivnim preduslovima za rad, što je zakonodavac ostavio poslodavcima da urede svojim aktima. A u konkretnom slučaju to je bilo propisano kolektivnm ugovorom, ali i ugovorom o radu zaposlenog, to sam VKS konstatuje. Jer, u nekim delatnostima je veoma bitno da se predupredi i sama mogućnost za neku problematičnu situaciju. Recimo kod vozača u javnom prevozu, ili kod kontrolora letenja. Jer, delatnosti su različite, i ne rade istu stvar (nemaju isti stepen odgovornosti) onaj ko zaliva baštu i onaj ko vozi avion. Posledice njihovih delanja suprotno pravilima su veoma različite. Jer, ako se bašta ne zaliva dobro, može propasti neko povrće, ali ako avion padne jer neko nije sposoban da upravlja njime tu govorimo o smrti ljudi i ogromnoj materijalnoj šteti. Ovako kako VKS rezonuje, svako bi u svakoj situaciji mogao da se brani time da je hronični alkoholičar, i niko mu ne bi mogao ništa.
Inače u konkretnom slučaju je bila reč o zaposlenom u „Naftnoj industriji Srbije“, znači u firmi gde se rukuje sa opasnim materijama. A za VKS je sasvim u redu da se alkoholičaru dozvoli da nastavi sa radom tamo. Jer, i sam VKS je konstatovao drugi deo norme koji glasi: „ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca“, ali nije razmatrao šta to znači. Dakle, ne ceni se samo šta je bilo, nego se ceni i rizik za ubuduće.
2. Umesto zaključka
Sada postaje jasnije zašto smatram da institucije kod nas, umesto da grade, urušavaju sistem koji kako tako funkcioniše. A čitanje ostalih povezanih komentara ogoliće sve.
Nažalost, ovde je reč o zaključcima najviše redovne sudske instance u zemlji, gde po logici stvari rade najiskusnije i najbolje sudije, oni koji treba da kontrolišu rad nižih sudova. Ako su sporne zaključke doneli oni najbolji, šta očekivati od onih lošijih?
Izvor: Izvod iz propisa preuzeti su iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.
