Ovaj tekst je ekstrakt iz stručnog komentara „Da li je noću dozvoljeno voziti bez upaljenih svetala?“, koji je u celosti objavljen u časopisu Advokatska kancelarija br. 102, februar 2023. god. Inače, svi tekstovi koje navodim dostupni su (ili će biti uskoro) na Pravnom portalu.
Konkretan povod za pisanje navedenog komentara je pravno shvatanje zauzeto na odvojenim sednicama sedišta i odeljenja Prekršajnog apelacionog suda (u daljem tekstu: Sud) održanim od 1. januara 2021. god. do 21. novembra 2021. god., koje po mom mišljenju nije materijal za stručnu analizu (bar ne onih koji se bave pravom),već za Riplija (Ripley), za ediciju „Verovali ili ne“, po kome vožnja noću po gradu bez upaljenih svetala nije veliki problem?!?
Konkretno pravno shvatanje u celini glasi:
„Vozaču koji noću na osvetljenom delu puta upravlja vozilom na kome nije uključeno nijedno svetlo za osvetljavanje puta, niti poziciona svetla, ne izriču se kazneni poeni i zaštitna mera na osnovu člana 335. stav 1. tačka 30. i člana 338. stav 1. tačka 18. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.“.
Reći ću na početku, izriču se, samo ne na osnovu toga što je navedeno. Ali, izgleda da je potrebno „crtati“ neke stvari.
Dakle, po shvatanju sudija Suda noću na vozilu ne mora biti upaljeno nijedno svetlo, uz ogradu, da to može biti ako ima nekakvog svetla na putu. Ovde je za analizu nebitno što se zaključak bavi izricanjem kaznenih poena i zaštitne mere, jer, domašaj ovakvog shvatanja, odnosno njegova poruka je mnogo šira, ako sudije ovo krenu da primenjuju kroz analogiju na druge slučajeve. Jer nisam siguran da svi shvataju da je u materiji prekršaja kao oblasti kaznenog prava, analogija posredno zabranjena (niko ne može biti kažnjen za delo koje nije propisano niti kaznom koja nije propisana…).
Ipak, da budem pošten i dobronameran, izneto shvatanje ima svoje uporište, ali samo ako se odredbe propisa tumače na „prvu loptu“, bez primene pravila pravne struke i nauke. A to ne bi smelo biti tako. Zašto, biće jasno onima koji pirčitaju ovaj i povezani komenatar „Kada se kažnjava za vožnju bez svetala u saobraćaju na putu?“ u kome sam razmatrao pitanje, kada se vozač kažnjava za vožnju bez svetala u saobraćaju na putu?
Ovde ću se pozabaviti osnovnom premisom, time kada je u saobraćaju na putu obavezna upotreba svetala.
A koga interesuje više (zašto i kako se dolazi do pravilnog zaključka), može pričitati tekst „Koliko je važno ono što piše u propisu?” gde sam govorio o nomotehnici, jedinstvenosti pravnog poretka, pravilima tumačenja, te logici i problemima kod pisanja i tumačenja propisa.
Inače, sve ograde date u napomeni na stranici „PRAVILA KORIŠĆENJA PRAVNOG PORTALA“, odnosno koje se sam davao u prethodnim autorskim tekstovima objavljenim na Pravnom portalu (u vezi očekivanja, namera, motiva, svrhe i manira pisanja teksta, odsustva namere izvrgavanja ruglu i optuživanja, o tome šta predstavlja izneto, rodne i polne neutralnosti upotrebljenih izraza, itd.), važe i ovde. Pod izrazom “propis”, podrazumevam svaku vrstu opšteg akta, odnosno akta opšte pravne snage, kako zakone, tako i podzakonske akte (uredbe, pravilnici, odluke…)., te potvrđene međunarodne ugovore i konvencije koji se primenju kod nas. Skraćenica RS označava Republiku Srbiju, a objašnjenje za druge skraćenice će biti dato pri njihovoj prvoj upotrebi. Svi tekstovi koje navodim dostupni su na Pravnom portalu.
1. Kada se svetla na vozilu upotrebljavaju?
Da bi bilo jasno o čemu govorim, najpre ću citirati odredbe Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima (“Sl. glasnik RS”, broj 41/2009, 53/2010, 101/2011, 32/2013-OUS, 55/2014, 96/2015-dr.zakon, 9/2016-OUS, 24/2018, 41/2018, 41/2018-dr.zakon, 87/2018, 23/2019 i 128/2020-dr.zakon) – u daljem tekstu: ZOBS, koje su tumačene.
Najpre člana 335. ZOBS, stav 1. tačka 30:
„Za povrede odredbi iz sledećih članova ovog zakona izriču se kumulativno i kazneni poeni:
30) člana 77. stav 2. – 6 kaznenih poena vozaču koji ne koristi ni duga ni kratka svetla, a koristi samo poziciona svetla,“.
Zatim, člana 338. ZOBS, stav 1. tačka 18:
„Zaštitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom izriče se kumulativno vozaču za povrede odredbi iz sledećih članova ovog zakona:
18) člana 77. stav 2. – u trajanju od najmanje tri meseca vozaču koji ne koristi ni duga ni kratka svetla, a koristi samo poziciona svetla,“.
Za razumevanje gore navedenog, moramo citirati i stav 2. člana 77. ZOBS, koji kaže:
„Noću, na motornom vozilu za vreme vožnje u saobraćaju na putu, moraju da budu uključena duga svetla.“
Inače, član 77. ZOBS govori o upotrebi svetala u saobraćaju, pa stav 2. istog nije moguće razumeti bez ostalih stavova. Jer, stav 3. istog člana kaže da je vozač dužan da umesto dugih svetala upotrebljava kratka kad pri mimoilaženju sa drugim vozilom oceni da svetlom svog vozila zaslepljuje vozača vozila koje mu dolazi u susret, a uvek na odstojanju manjem od 200 m, ako ometa vozača ispred ili upravljača šinskog vozila ili plovila, na putu osvetljenom uličnom rasvetom, u tunelu, za vreme magle, i kada je vozilo zaustavljeno. A u stavu 1. kaže da danju, na motornom vozilu za vreme vožnje u saobraćaju na putu, moraju da budu uključena kratka, odnosno dnevna svetla.
Dakle, i danju i noću, svetla za osvetljavanje puta na vozilu moraju biti upaljena, gde god se vozilo nalazilo ako je u saobraćaju na putu (ako se kreće) .
Možda nekoga zbunjuju drugi pojmovi, recimo, ko je vozač? Odgovor na to daje tačka 68) stava 1. člana 7. ZOBS, po kojoj, vozač je lice koje na putu upravlja vozilom. I po logici stvari, to može biti samo fizičko lice, jer radnju upravljanja vozilom ne može vršiti pravno lice. To je fizički nemoguće.
Možda je problem u definiciji puta, jer ograda u zaključku je data u smislu osvetljenog dela puta. Isti član ZOBS, objašnjava i ovo. Po tački 2) stava 1. istog, put je izgrađena, odnosno utvrđena površina koju kao saobraćajnu površinu mogu da koriste svi ili određeni učesnici u saobraćaju, pod uslovima određenim zakonom i drugim propisima. U zavisnosti od svojih karakreristika i mesta gde se nalazi, odnosno šta povezuje, put može biti označen kao ulica, motoput, autoput, javni put, nekategorisani put…
Možda je problem u tome šta je saobraćaj? Prema tački 1) stava 1. člana 7. ZOBS saobraćaj je kretanje vozila i lica na putevima, čije je ponašanje uređeno u cilju njegovog bezbednog i nesmetanog odvijanja.
Sve je jasno čini mi se. Da li je potrebno da objašnjavam i opštepoznate pojmove, kao što je šta znači izraz „osvetljeno“? Ili noć? Ako je potrebno, da kažem i to. Osvetljeno znači da je nešto pod dejstvom izvora svetlosti, da je vidljivost na tom mestu dobra, da nije otežana. A noć je deo dana kada nema prirodnog osvetljenja koje dolazi od sunca, čiji početak i kraj, variraju u zavisnosti od doba godine.
2. Umesto zaključka
Da bi se shvatilo gde je greška u tumačenju, mora se pročitati tekst „Kada se kažnjava za vožnju bez svetala u saobraćaju na putu?“
Tada će biti jasno zašto je ono što je Sud zaključio problematično uformalno-pravnom smislu, te da je nepotrebno tumačeno nešto što je jasno onima koji poznaju pravila pravne struke i propise. Jer, iako su neprecizne, loše napisane, nedorečene i konfuzne, zakonske odredbe su ipak jasne (po mom mišljenju, sasvim, u potpunosti). Doduše, treba ih znati i razumeti šta u njima piše. A to su valjda neki preduslovi za obavljanje funkcije sudije za prekršaje. Ovde pre svega mislim na poznavanje Zakona o prekršajima („Sl. glasnik RS“, br. 65/2013, 13/2016, 98/2016-OUS, 91/2019-dr.zakon, 91/2019 i 112/2022-OUS) i Zakonika o krivičnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014 i 35/2019, 27/2021-OUS i 62/2021-OUS), čija se pravila shodno primenjuju u prekršajnom postupku. A sudija koji se bavi saobraćajnim prekršajima mora poznavati i ZOBS.
Kako god, shvatanje Suda je u najmanju ruku nedorečeno. Jedino ako je Sud želeo da da neki benefit onima koji voze bez svetala tamo gde postoji neko osvetljenje, gde vozač može nešto videti, i gde ga mogu videti. Ne bih dalje da špekulišem. Samo ću podsetiti da zakonodavac nije pravio nikakvu razliku u tome da li je put osvetljen ili ne. Drugo, da li je to bezbedno?
I na kraju, postaviću pitanje, ako zaista postoji problem, ako je zakon baš toliko loše napisan, da li to znači da treba „zažmuriti“ i ne činiti ništa? Da li je možda uloga sudova i to, da doprinose unapređenju sistema i zakonodavnog okvira, da ukazuju na probleme i predlažu rešenja (izmene zakona)?
Izvor: Izvod iz propisa je preuzet iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.
