Kad god pomislim da sam sve video i čuo, Komunalna milicija grada Beograda, me uvek i iznova iznenadi (neprijatno) svojim neverovatnim postupanjima. I uvek se pitam da li je moguće to što čine, da li toliko ne znaju, da li toliko ne mogu da pojme osnovne stvari?
Na početku, moram da se ogradim, da ne bih bio shvaćen pogrešno. Ovim komentarom nikako ne želim nipodaštavati nečije znanje i umeće, niti neku konkretnu osobu (ili više njih) izvrgnuti ruglu ili optužiti za nešto. Posredi su samo iznošenje činjenica, te konstatacije učinjenog i citiranje onoga što je neko izjavio ili je negde napisano, onoga što stoji u propisima, te postavljanje retoričkih pitanja koja načelno zahtevaju odgovore. Sva izneta razmišljanja i stavovi predstavljaju stručnu analizu, te vrednosni sud autora teksta i kritički osvrt, dat u najboljoj nameri u cilju poboljšanja našeg pravnog sistema. Jedino to i ništa drugo.
Svi izrazi u tekstu upotrebljeni su rodno neutralno (podrazumevaju osobe oba pola) i generički (označavaju status, funkciju, zanimanje i sl. a ne konkretno lice). Pod izrazom “propis”, podrazumevam svaku vrstu opšteg akta, odnosno akta opšte pravne snage, kako zakone, tako i podzakonske akte (uredbe, pravilnici, odluke…)., te potvrđene međunarodne ugovore i konvencije koji se primenju kod nas. Skraćenica RS označava Republiku Srbiju, a objašnjenje za druge skraćenice će biti dato pri njihovoj prvoj upotrebi.
Radom i ovlašćenjima komunalne milicije (po starom policije), već sam se bavio u raznim tekstovima (Šta je problem sa „okom sokolovim“?„Čudne dužnosti komunalne milicije u Beogradu“, Da li će milicija efikasnije održavati komunalni red od policije?, Ko je nadležan za buku u stambenim zonama?, Ovlašćenja komunalne policije kod primene sredstava prinude, Da li je komunalna milicija nadležna za saobraćajne prekršaje?…“) objavljivanim u časopisu Advokatska kancelarija i na Pravnom portalu.
Ovde ću se baviti nekim od brojnih nepravilnosti koje navedena služba čini u svojim postupanjima.
1. Pokazni primer
Za pokazni primer uzeću slučaj u kome sam profesionalno imao učešća.
Naime, komunalna milicija je izdala prekršajni nalog u kome stoji (citat): “Dana […] godine u […]časova […], u ulici […], u Beogradu […], uočeno je motorno vozilo […], nepropisno parkirano na javnoj površini. Vozilo je nepropisno parkirano na ulici, odnosno saobraćajnoj traci, čime ometa vozila u njenom korišćenju što je suprotno materijalnoj odredbi člana 23. stav 1. tačka 2. alineja 4. Odluke o kumunalnom redu[…] Čime je učinjen prekršaj iz člana 64b stav 7. tačka 2. Odluke o komunalnom redu (“Službeni list grada Beograda”, br. 10/11, 60/12, 51/14, 92/14, 2/15, 11/15, 61/15, 75/16, 19/17, 50/18, 92/18, 118/18, 26/19, 52/19 i 60/19 za koji se izriče novčana kazna u iznosu od 5.000,00 dinara (RSD).”.
U nalogu inače stoji da je prekršaj otkriven uvidom u dokumentaciju. Polja za dokaze i priloge su prazna (što znači da ih nema, jer nisu navedeni, niti dostavljeni). Dato je i uputstvo za plaćanje, i da treba pročitati pouke i uopozorenja na poleđini. O načinu uručenja naloga stoji da se uručuje putem pošte (zaokruženo je “DA”). Kao zabeleška službenog lica stoji da je prekršaj uočio određeni komunalni milicionar (navedeno je ime i prezime),bez navođenja broja službene legitimacije.
Kao zanimljivo navešću da je uz nalog priložena čak i popunjena uplatnica (što nije zakonska obaveza), ali nije priloženo ono što je moralo biti (što jeste zakonska obaveza, o čemu će biti više reči kasnije).
Dakle, iz navedenog se može videti da nalog nije sastavljen, tj. popunjen ispravno ni u potpunosti (polja koja se popunjavaju obavezno), da nema priloga uz isti, te da komunalni milicionar koji je nalog izdao nije milicionar koji je prekršaj i uočio.
I slučaj je završio pred sudom. Na okolnosti iz prekršajnog naloga u odbrani je navedeno da navedenog dana u kritično vreme okrivljeni jeste upravljao motornim vozilom navedenih registarskih oznaka, ali da prekršajna odgovornost ne postoji iz više razloga. Najpre da, navedeno delo za koje se tereti uopšte nije prekršaj ni po propisima o bezbednosti saobraćaja ni po propisima o komunalnom redu. Ovde se postavlja par pitanja.Šta od navedenog uopšte predstavlja prekršaj?O kojem prekršaju je reč i po kom propisu je kažnjiv?Kojim propisom je uređeno postupanje koje navodno nije ispoštovano kao zabranjeno ili kao obavezno?
Drugo, postupak izdavanja prekršajnog naloga je nezakonit, iz više razloga. Prvo zbog nadležnosti, jer komunalna milicija nije nadležna za kažnjavanje niti bilo kakvo postupanje u konkretnom slučaju, a lokalna samouprava nije nadležna da propisuje saobraćajne prekršaje. Drugo, povređene su procesne odredbe, odnosno postupak izdavanja prekršajnog naloga je nepravilno sproveden. A nezakonit postupak ne može dovesti do zakonito izrečene sankcije. Ovo su velike nepravilnosti u postupku, o kojima sam već dosta pisao, npr. u tekstovima „Da li je komunalna milicija nadležna za saobraćajne prekršaje?“ i „Šta je problem sa „okom sokolovim“?“, tako da se neću ponavljati. Koga zanima o čemu je reč može pročitati navedene tekstove.
Dalje, nije dokazano da postoji prekršajna radnja niti da je okrivljeno lice učinilo prekršaj, niti da je uopšte posredi prekršaj za koji se tereti. Štaviše, izdavalac prekršajnog naloga svojim postupcima i preduzetim službenim radnjama dokazuje upravo suprotno. A čak i da u opisanim delima postoji prekršajna radnja, da komunalna milicija jeste nadležna za kažnjavanje a lokalna samouprava da propiše prekršaj, i da je dokazano sve, postoje okolnosti koje isključuju prekršajnu odgovornost okrivljenog lica, odnosno nema krivice u smislu zakona. A kako god, ni krivica nije dokazana.
O pravilima i teretu dokazivanja, krivici itd., pisao sam recimo u tekstovima „Uloga suda u odnosu na teret dokazivanja u kaznenom postupku“ i „Svrha iznošenja odbrane u kaznenom postupku“, koji su takođe objavljeni u časopisu Advokatska kancelarija i na Pravnom portalu.
Napominjem da, nije potrebna kumulacija gore navedenog, već je svaki razlog pojedinačno dovoljan da se svakizahtev za vođenje prekršajnog postupka odbaci, a svaki prekršajni postupak obustavi, odnosno da se okrivljeno lice oslobodi odgovornosti.
Ovde moram ponovo da podsetim da pravo ima svoje postulate i pravila, da je pravni poredak jedinstven, da postoje pravilima tumačenja i pisanja propisa, da se logika ne sme zanemarivati, o čemu sam pisao u tekstu „Koliko je važno ono što piše u propisu?”, koji se može pročitati na Pravnom portalu.
Inače u pokaznom primeru, vozilo nije bilo parkirano suprotno propisima što se jasno vidi na snimcima koje su načinili pripadnici komunalne milicije. Vozilo se nalazilo na prolazu kroz parking, i dok je vozač pokušavao da radi šlepanja zakači drugo vozilo koje je bilo u kvaru, naišla je patrola komunalne milicije i za brisač vozila zatakla nepopunjen „papirić“ (iz kog se ne može utvrditi ništa) – informaciju da će na adresu vlasnika vozila biti dostavljeno obaveštenje po kom je potrebno postupiti. Kada su upitani šta rade, ako vide šta se dešava, pokazali su izuzetnu neprofesionalnost i bahatost (prvenstveno svojim opaskama), što neće biti posebno komentarisano ovde (od značaja je bilo u postupku jer dokazuje neznanje i pogrešnu procenu situacije). Nakon toga je na adresu, stiglo obaveštenje po kojem je postupljeno (dostavljena je informacija o vozaču). Zanimljivo, to obaveštenje „nudi“ mogućnost priznanja krivice i plaćanja polovine kazne. Ove je pitanje da li prekršajna sankcija može biti izrečena obaveštenjem? To je nezakonitost posebne vrste, kojom se ipak neću baviti ovde, tome sam posvetio poseban komentar „Da li je moguće izreći kaznu putem obaveštenja?“ čije objavljivanje je predviđeno u časopisu Advokatska kancelarija i na Pravnom portalu.
I na kraju stigao je nalog koji komentarišem.
Ovde ću zanemariti i da je član 63. Odluke o komunalnom redu na koju se komunalna milicija poziva, decidan i kaže da u ovakvom slučaju, kada komunalni milicionar ustanovi povredu propisanog komunalnog reda, pored ovlašćenja utvrđenih zakonom, ovlašćen je da izriče i naplaćuje novčanu kaznu isklljučivo na licu mesta, nikako naknadno. I tome sam posvetio poseban komentar „Kako se pravilno izdaje prekršajni nalog?“, koji će uskoro biti dostupan na Pravnom portalu.
Zanemariću i da su sve druge radnje(sastavljanje zapisnika, prikupljanje dokaza…) morale biti izvršene na licu mesta a ne naknadno, zanemariću čak i druge procesne manipulacije. Inače, zaista je zanimljivo kako komunalna milicija primenjuje samo zakonske procedure koje joj idu u prilog a ne sve koje su obavezne. I tome sam posvetio poseban komentar „Da li se obavezne porcedure mogu selektivno primenjivati?“, koji će takođe uskoro biti objavljen na Pravnom portalu.
2. Koji prekršaj je navodno učinjen?
Prvo i osnovno pitanje u svakom prekršajnom postupku je, koji prekršaj je učinjen i po kom propisu je kažnjiv?
Zakon o prekršajima („Sl. glasnik RS“, br. 65/2013, 13/2016, 98/2016-OUS, 91/2019-dr.zakon i 91/2019) – u daljem tekstu: ZOP u članu 2. daje pojam prekršaja kao protivpravno delo koje je zakonom ili drugim propisom nadležnog organa određeno kao prekršaj i za koje je propisana prekršajna sankcija. Dalje (čl. 3. i 4.) kaže da niko ne može biti kažnjen za prekršaj, niti se prema njemu mogu primeniti druge prekršajne sankcije, ako to delo pre nego što je bilo izvršeno nije bilo zakonom, ili na zakonu zasnovanom propisu predviđeno kao prekršaj i za koje zakonom ili drugim na zakonu zasnovanom propisu, nije propisano kojom vrstom i visinom sankcije učinilac prekršaja može biti kažnjen. ZOP još kaže u članu 6. da se na učinioca prekršaja primenjuje zakon, odnosno propis koji je važio u vreme izvršenja prekršaja.
U nalogu je navedeno da je reč o nepropisnom parkiranju vozila, i to na na ulici, odnosno saobraćajnoj traci i da se time ometa vozila u njenom korišćenju, jer rečeno je (citat): „Vozilo je nepropisno parkirano na ulici, odnosno saobraćajnoj traci, čime ometa vozila u njenom korišćenju“.
Značaj upotrebljenih izraza je ogroman jer određuje sve, i biće prekršaja, i da li isti postoji, kao i nadležnost za postupanje.
Propis koji na koji se poziva komunalna milicija u prekršajnom nalogu je Odluka o komunalnom redu grada Beograda, inače objavljena u “Sl. listu grada Beograda”, br. 10/2011, sa izmenama objavljivanim u br. 60/2012, 51/2014, 92/2014, 2/2015, 11/2015, 61/2015, 75/2016, 19/2017, 50/2018, 92/2018, 118/2018, 26/2019, 52/2019, 60/2019, 17/2020 i 89/2020) – u daljem tekstu: Odluka o komunalnom redu.
Ono što je bitno, navedena odluka propisuje kažnjavanje za prekršaje – povrede komunalnog reda. Ali, pomenuta odluka ne definiše pojmove kretanja, zaustavljanja i parkiranja vozila, niti opise tih radnji jer i nije propis kojim to može biti regulisano. A bitno nam je da znamo koja je radnja učinjena da bi videli postoji li prekršaj. A u nalogu je upotrebljena formulacija o parkiranju vozila. Ali ovde se neću baviti samim parkiranjem, niti problemom koji upotreba izraza „parkiranje“ pravi u pogledu konkretnog prekršaja (u pogledu definsanja radnje, nadležnosti, procedure…). Tome sam posvetio poseban tekst „Kakvo parkiranje je problematično?“, koji se može pročitati na Pravnom portalu.
Dakle, neću se obazirati na saobraćajni aspekt ove situacije, posmatraću ovo kao povredu komunalnog reda, i jedino ceniti da li je vozilo svojim položajem zaista ometalo korišćenje te površine, odnosno ometalo pešake i druga vozila u kretanju?
Zanemarići i da, po mom mišljenju nezakonita, jer izlazi iz domena komunanog reda i ulazi u polje bezbednosti saobraćaja na putevima, odredba člana 23. Odluke o komunalnom redu, na koji se komunalna milicija poziva, kaže da je zabranjeno ometanje korišćenja ulice ili drugog opštinskog puta kada se zaustavljenim, parkiranim i ostavljenim vozilom ometa korišćenje ulice i drugog opštinskog puta, ugrožava bezbednost učesnika u saobraćaju, odnosno onemogućava odvijanje saobraćaja.
U pokaznom primeru čak nije reč ni o ulici niti saobraćajnoj traci, jer je vozilo stajalo na prolazu kroz parking (što se i na snimcima koje su načinili pripadnici komunalne milicije jasno vidi). A biće prekršaja određuje i mesto gde može biti izvršen, jer npr. ne može prekršaj u vezi letenja biti izvršen na zemlji. E tako ne može prekršaj u kome se navodi da se ometa korišćenje ulice biti izvršen na livadi, već mora biti na ulici (a ta saobraćajna površina ima svoju definiciju).
Prenebregnuću i problem koji proizilazi iz delokruga poslova komunalne milicije grada Beograda prema Odluci o komunalnoj milciji („Sl. list grada Beograda“, br. 101/2019). Jer, posao komunalne milicije je održavanje komunalnog reda, sprečavanjem narušavanja, odnosno uspostavljanjem narušenog reda, a naročito zaštita površina javnih namena od bespravnog zauzeća i oštećivanja (koje se čini ostavljanjem vozila, stvari i drugih predmeta, zapreka za vozila, postavljanjem privremenih montažnih objekata i slično). I komunalna milicija jeste nadležna za održavanje komunalnog reda, a „ostavljanje“ bilo koje stvari (pa i vozila) tamo gde joj mesto nije, predstavlja narušavnje komunalnog reda. Ali, „ostavljanje“ nije isto što i parkiranje. Parkiranje, a koje može biti ili ne u skladu sa propisom, i može biti izvedeno samo na saobraćajnoj površini. S druge strane, ostavljanje je radnja napuštanja predmeta (pa i vozila), dakle ne sama tehnička radnja postavljanja nekog predmeta na neko mesto, već radnja kojom se taj predmet neko vreme zadržava na nekom nestu, bez nadzora. Za to Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima („Sl. glasnik RS”, broj 41/2009, 53/2010, 101/2011, 32/2013-OUS, 55/2014, 96/2015-dr.zakon, 9/2016-OUS, 24/2018, 41/2018, 41/2018-dr.zakon, 87/2018 i 23/2019) – u daljem tekstu: ZOBS, daje indicije, kada u članu 68. kaže: “Vozač koji ostavlja vozilo na putu, pre nego što napusti vozilo, dužan je da ...“. Dakle jasno je da se pod ostavljanjem vozila podrazumeva privremeno ili trajno napuštanje istog. Trajno napuštanje se odnosi na „odbačeno vozilo“ što je u smislu tačke 89) stava 1. člana 7. ZOBS, vidno zapušteno vozilo parkirano na putu, koje nije upisano u jedinstveni registar vozila, odnosno kojem je istekla važnost registracione nalepnice duže od šest meseci. Time sam se detaljno bavio u pomenutom tekstu „Kakvo parkiranje je problematično?“.
2. Šta je zabranjena posledica?
Kažem zanemariću sve gore navedeno, jer dobro, i da je nekakav prekršaj učinjen, pitanje je koji? U smislu komunalnog reda nije bitno da li je reč o kontejneru, smeću ili vozilu, već samo da je nešto na javnoj površini gde mu nije mesto. Ali, za postojanje komunalnog prekršaja, potrebno je da postoji ostvarenje posebne zabranjene posledice, u konkretnom slučaju da parkirano vozilo svojim položajem ometa korišćenje javne površine (u konkretnom slučaju ulice odnosno saobraćajne trake). Jer, u zabranjenom postupanju iz stava 1. tačka 2. alineja 4. člana 23. Odluke o komunalnom redu nema pretpostavke da je samo ostavljanje nekog predmeta (automobila i bilo čega drugog) na javnoj površini kažnjivo, kao što je to recimo za nepropisano parkiranje po ZOBS, kada je vozilo parkirano tamo gde to nije dozvoljeno (saobraćajnim znakom ili opštim pravilom saobraćaja) ili ako pri tome nije ostavljeno dovoljno prostora drugim vozilima i pešacima.
Ono o čemu se mora povesti računa, je da, pri propisivanju pravne norme imamo dispoziciju (obaveza ili zabrana), i sankciju (kazna za postupanje suprotno utvrđenoj obavezi ili zabrani). I dispozicija i sankcija imaju svoje pretpostavke koje moraju biti ispunjene. Recimo pojednostavljeno, kada se kaže (primer): „prilikom izvođenja obuke“ to je pretpostavka dispozicije (kada postoji neka obaveza ili zabrana), a odrednice tipa: „instruktor je dužan da…“ su dispozicija u užem smislu (sama obaveza ili zabrana). Dalje, kada se kaže: „instruktor koji postupa suprotno obavezi iz…“ to je pretpostavka sankcije (kada će se izreći ista), a „kažnjava se kaznom od…“ je sankcija u užem smislu.
Dakle, da bi govorili o kažnjavanju za neko delo, mora biti ostvarena pretpostavka sankcije. Kod nekih prekršaja, koji su lakši oblik kaznenih dela, pretpostavka može biti ispunjena, bez obzira da li je radnja prouzrokovala neku posledicu. Recimo, čim neko vozi brže od dozvoljene brzine prekršaj postoji, bez obzira da li je postojala namera učinioca da to čini, zbog čega je to učinio, da li je time nokog ugrozio, itd. Da li će učinilac biti kažnjen, potpuno je drugo pitanje, gde se ceni sve sve navedeno.
Ali, za postojanje krivičnih dela i nekih prekršaja potrebno je da u okviru pretpostavke sankcije, dođe do ostvarenja zabranjene posledice, daje nekom radnjom izazvana specifična posledica koja je propisana kao zabranjena.
3. Da li postoji ometanje?
Ali, čak i kad je učinjen prekršaj predviđen propisom, i kada ga je učinilo lice koje može odgovarati za taj prekršaj, i kada je postupak sproveo nadležni organ u zakonitom postupku, mora biti dokazano da postoji prekršajna radnja te da je okrivljeno lice učinilo prekršaj i da snosi odgovornost za to.
A ovde nije dokazano da ništa od navedenog,štaviše, izdavalac prekršajnog naloga svojim postupcima i preduzetim službenim radnjama dokazuje upravo suprotno.
Jer, parkiranje i zaustavljanje je pod određenim uslovima dozvoljeno i na ulici i na kolovozu, i to po pravilima propisanim ZOBS, to akti loklanih samouprava ne uređuju. Zahteva se jedino da širina slobodnog prolaza nije manja od tri metra. Zato je pre donošenja odluke o kazni bitno odgovoriti na pitanja:
– o kakvoj je površini reč, da li je reč o ulici i saobraćajnoj tracikao što tvrdi izdavalac prekršajnog naloga;
– da li je na navedenom mestu parkiranje i zaustavljanje možda zabranjeno saobraćajnim znakom,
– ako jeste zabranjeno, da li je zabrana (ako postoji) propisno obeležena (horizontalnom i vertikalnom saobraćajnom signalizacijom),
– da li je vozilo svojim položajem zaista ometalo korišćenje te površine, odnosno ometalo pešake i druga vozila u kretanju?
Prema procesnim pravilima (zakonska obaveza) komunalna milicija je u obavezi da obezbedi dokaze, za sve navedeno, a oni to po pravilu ne čine. Šta je sve potrebno dokazati u ovakvim slučajevima bavio sam se u tekstu „Šta je potrebno dokazati kod nepropisnog parkiranja?“, koji će uskoro biti moguće pročitati na Pravnom portalu.
Inače, na snimcima koje je načinila komunalna milicija jasno se vidi da je reč o prolazu kroz parking, a ne ulici, kao i da nije saobraćajna traka posredi, jer ista recimo mora biti obeležena isprekidanim linijama na kolovozu, koje ovde ne postoje.
Bez obzira, ono što je najvažnije, mora se dokazati da je vozilo svojim položajem zaista ometalo korišćenje površine (kakva god ona bila),odnosno ometalo pešake i druga vozila u kretanju. A da to nije slučaj dokazuju upravo snimci, koje su komunalni milicionari sami načinili, na kojima se jasno vidi da je ostavljeno i više nego dovoljno prostora da drugo vozilo ili pešak mogu proći nesmetano pored. Pa čak su i sami svojim vozilom prošli tuda, čime nedvosmileno dokazuju da vozilo svojim položajem nije ometalo korišćenje te površine.
I još jedna stvar, ako se kaže „ometa“, to onda podrazumeva da postoji i „oštećeno lice“ i smislu prekršaja, znači neko lice koje zbog parkiranog vozila nije moglo da prođe ili izađe sa parkinga, kome je ugrožavana bezbednost. Gde je to lice? Gde je njegova izjava? Jer, ako je posredi ometanje nekog konkretnog lica (recimo pri isparkiravanju ili prolazu) onda je moralo i to biti dokazano, izjavom i svedočenjem tog lica. A tog lica nema.
Dakle, pripadnici komunalne milicije morali bi da malo porade i na procesu logičkog zaključivanja (i tu postoje neka pravila). Ako je propisana zabranjena posledica, ista činjenjem prekršaja mora biti i ostvarena (za pokušaj se kažnjava samo ako je to posebno propisano). Znači, ako kažnjavaju zbog ometanja korišćenja neke površine, ta nemogućnost mora objektivna. Tako, ako svi ostali, te oni sami svojim vozilom prođu nekuda bez problema (nema blokade prolaska ili dužeg zastoja), onda to znači da ne postoji stvarno ometanje. A to važi za sve površine (ne samo saobraćajne), čak i kod povreda komunalnog reda (za šta jesu nadležni), gde je rekoh nebitno da li je reč o kontejneru, smeću ili vozilu, već o bilo kojoj stvari koja je tamo gde joj mesto nije.
4. Obaveznost preduzimanja drugih radnji
A da ometanje ne postoji, dokazuju i time što nisu preduzeli druge radnje na koje su ovlašćeni (i obavezni).
Inače, Zakonom o komunalnoj miliciji („Sl. glasnik RS“, br. 49/2019) predviđeno je i da komunalni milicionari, ukoliko ne postoji konkretno uputstvo i pravilo o postupanju u posebnom propisu koji se tiče rada komunalne milicije, u postupanju shodno primenjuju pravila i procedure policije, koja inače ima jasna uputstva za postupanje propisana Pravilnikom o načinu vršenja kontrole i neposrednog regulisanja saobraćaja na putevima i vođenju obaveznih evidencija o primeni posebnih mera i ovlašćenja (“Sl. glasnik RS”, br. 69/2010, 78/2011, 31/2013, 37/2013-ispr., 85/2014 i 98/2016-OUS).
A ZOBS kaže da svrha zakona nije kažnjavanje (i ne samo tog) već omogućavanje nesmetanog odvijanja saobraćaja. A kako komunalni milicionari tvrde da je vozilo ometalo korišćenje saobraćanjice, prvo je trebalo preduzeti radnje u tom cilju, o čemu ZOBS u članu 296. kaže, ukoliko policijski službenik u kontroli saobraćaja zatekne vozilo parkirano ili zaustavljeno suprotno odredbama ovog zakona, narediće vozaču da odmah ukloni vozilo, ukoliko je prisutan, a ukoliko nije naložiće uklanjanje vozila. A uz uklanjenje se može izreći i kazna za nepropisno parkiranje kada se utvrdi ko je vozač, odnosno lice koje je prekršaj skrivilo. Dakle, prioritetno je uklanjanje vozila zbog omogućavanja odvijanja saobraćaja, kažnjavanje je sekundarno.
Dakle, zakonska je pretpostavka da, ako službeno lice ne preduzima radnje na omogućavanju nesmetanog odvijanja saobraćaja onda po njegovoj oceni ne postoji ometanje istog. Kako odredba Odluke o komunalnom redu na koju se komunalna milicija poziva propisuje “ometanje korišćenja ulice ili drugog opštinskog puta zaustavljanjem, parkiranjem ili ostavljanjem vozila”, potrebno je da postoji ometanje korišćenja, što je zabranjena radnja a ne samo parkiranje. Jer ako bi dalje razlagali, parkiranje je radnja upravljanja vozilom (spada u oblast saobraćaja) a jedino ometanje korišćenja javne površine (ali ne kao postupanje učesnika u saobraćaju, već uopšte, ostavljanjem bilo čega) može biti komunalni problem.
Kako god, logička i zakonska pretpostavka je da ako službeno lice ne preduzima zakonom propisane radnje u cilju otklanjanja neke nepravilnosti, onda po njegovoj oceni ista i ne postoji, što znači da ne postoji ni prekršaj. Jer ponavljam, po zakonu primarni cilj nadzora je prevencija i otklanjanje štetnih posledica, a pre kažnjavanja koje je sekundarno. Znači, ovlašćeno lice koje uoči nepravilnost mora da naloži ispravljanje iste pre nego što kazni nekoga za to. I tada se vrtimo u krug. Prekršaj je postupanje suprotno zabrani ili obavezi, a ako ovlašćeno lice ne nalaže otklanjanje iste (što je obavezno po zakonu), onda smatra da nepravilnost ne postoji, a ako ne postoji nepravilnost onda ne postoji ni nepravilno postupanje (prekršaj).
A ovlašćeno lice ako ne naloži otklanjanje nepravilnosti a tvrdi da prekršaj postoji upada u drugu logičku i zakonsku zamku. Jer, tada ono čini neko delo jer nije preduzelo radnju koju je po službenoj dužnosti obavezno da uradi.
A da rade tako (pravilno, po proceduri) sprečili bi mnogo šta. Sećate li se prošlogodišnjeg „karambola“ u beogradskoj ulici Strahinjića Bana? I svi su raspravljali da li je kriv vozač koji je „divljao“ ili osoba koja nije zaustavila vozilo na raskrsnici. Niti je taj prvi vozio brzinom svetlosti (jeste nepropisnom, da se razumemo), niti je najveći problem što drugo vozilo nije stalo, već što oboje ništa nisu videli od vozila parkiranih na uglu raskrsnice (što je strogo zabranjeno). A ta vozila se čak vide na snimcima sa lica mesta neposredno posle nesreće, prikazanim na više televizija. Da li je neko pozvao na odgovornost vozače tih vozila i one koji su dozvolili da vozila tako stoje (nisu kontrolisali, nisu naredili uklanjanje vozila niti kaznili vozače)? O tome sam pisao u tekstu „Ko je kriv za saobraćajnu nesreću?“, inače dostupnom na Pravnom portalu.
5. Umesto zaključka
Sad se na kraju opet postavlja pitanje, šta reći a ne ponoviti se ili biti grub? Da li i ovo potvrđuje tezu da je neznanje (a ne korupcija) glavni problem našeg pravnog sistema?
Izneću samo sopstveni utisak. Ono što se čini kod nas, odavno nije materijal za stručnu analizu (bar ne onih koji se bave pravom), već za Riplija (Ripley), za ediciju „Verovali ili ne“. Na šta me sve zajedno podseća opisao sam na kraju teksta „Vanredno stanje u Aveniji b.b.“, koji se može videti na Pravnom portalu.
Ostaje nada da će neko možda pročitati i ova razmatranja i, ako ne počne da radi onako kako je pravilno, možda se bar zamisli. Dok se to ne desi, svima želim mnogo sreće, jer u situacijama gde ništa ne zavisi od znanja i stručnosti, samo sreća može pomoći.
Izvor: Izvodi iz propisa su preuzeti iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.
