od 2010.

Kada pravno lice može odgovarati za prekršaj?

Ovaj tekst je nastao od stručnog komentara „Da li je moguć postupak protiv odgovornog lica bez postupka protiv pravnog lica?“, koji je u celosti objavljen u časopisu Advokatska kancelarija br. 87, novembar 2021. god. Inače, svi tekstovi koje navodim dostupni su (ili će biti uskoro) na Pravnom portalu.

Konkretan povod za pisanje navedenog komentara je stav koji je u svom rešenju izneo Prekršajni apelacioni sud, Prž 11592/2015 od 11. avgusta 2015. god. (u daljem tekstu: Sud), a koji se u najkraćem može svesti na sledeće: „Prekršajni postupak protiv pravnog lica ne može se voditi bez postupka protiv  odgovornog lica, ali se može nesmetano voditi i okončati postupak koji je pokrenut samo protiv odgovornog lica“.

Da prvo citiramo deo obrazloženja navedenog rešenja i vidimo šta je Sud zaključio:

„[…] po nalaženju ovog suda proizilazi, da se, obzirom da odgovornost pravnog lica proizilazi iz odgovornosti odgovornog lica ili drugog lica koje je u vreme izvršenja prekršaja bilo ovlašćeno da postupa u ime pravnog lica, prekršajni postupak protiv pravnog lica ne može voditi ukoliko se isti ne vodi i protiv odgovornog lica ili navedenog drugog lica, a da se sa druge strane postupak koji je pokrenut samo protiv odgovornog lica može nesmetano voditi i okončati, obzirom da isti odgovara za prekršaj koji mu se može pripisati u krivicu, zato što je bio uračunljiv i učinio prekršaj sa umišljajem ili iz nehata[…]“.

Dakle, prema iznetom, Sud je zaključio sledeće:

  • odgovornost pravnog lica proizilazi iz odgovornosti odgovornog lica ili drugog lica koje je u vreme izvršenja prekršaja bilo ovlašćeno da postupa u ime pravnog lica,
  • prekršajni postupak protiv pravnog lica ne može se voditi ukoliko se isti ne vodi i protiv odgovornog lica ili drugog lica koje je bilo ovlašćeno da postupa u ime pravnog lica,
  • odgovorno lice odgovara za prekršaj koji mu se može pripisati u krivicu, kada je isto uračunljivo i učinilo prekršaj sa umišljajem ili iz nehata,
  • može se  nesmetano voditi i okončati postupak koji je pokrenut samo protiv odgovornog lica.

Da, nešto od iznetog  jeste ispravno, što i nije tako teško zaključiti, s obzirom da sve to doslovno piše u Zakonu o prekršajima („Sl. glasnik RS“, br. 65/2013, 13/2016, 98/2016-OUS 91/2019-dr.zakon i 91/2019) – u daljem tekstu: ZOP.  Ali, iznet je i, po meni, problematičan zaključak (ono što sam na početku  parafrazirao).

Moraću ponovo da istaknem još nešto. Sebe ne smatram stručnjakom za kazneno niti procesno pravo (niti pokušavam da se predstavim kao takav), o filozofskim pitanjima ne raspravljam (da li nešto treba da postoji i kako nešto rešiti). Razmatram samo ono što je napisano i što se jedino može tumačiti. Zato uvek i podsećam na osnovna pravila kod tumačenja napisanog. O nomotehnici, jedinstvenosti pravnog poretka, pravilima tumačenja, logici i problemima kod pisanja i tumačenja propisa, pisao sam u tekstu „Koliko je važno ono što piše u propisu?”, koji se može pročitati na Pravnom portalu, tako da ovde neću ponavljati.

Zato, i pored sve dobre volje, te uvažavanja sudija sa gore iznetim zaključkom ne mogu se složiti. Nije dakle, reč o filozofskim gledanjima već isključivo o tumačenju teksta propisa, dakle pravilima struke (i pravne nauke). Idemo redom.

Pre analize, moram da se ogradim, da ne bih bio shvaćen pogrešno. Ovim komentarom nikako ne želim nipodaštavati nečije znanje i umeće te kognitivne ili logičke sposobnostiniti neku konkretnu osobu (ili više njih) izvrgnuti ruglu ili optužiti za nešto. Posredi je samo iznošenje činjenica, te konstatacije i citiranje onoga što je neko uradio ili izjavio, ili je negde napisano, onoga što stoji u propisima, te postavljanje retoričkih pitanja koja načelno zahtevaju odgovore. Sva izneta razmišljanja i stavovi predstavljaju  stručnu analizu, te vrednosni sud autora teksta i kritički osvrt, dat u najboljoj nameri u cilju poboljšanja našeg pravnog sistema. Jedino to i ništa drugo.

Svi izrazi u tekstu upotrebljeni su rodno odnosno polno neutralno i generički (označavaju status, funkciju, zanimanje i sl. a ne konkretno lice). Pod izrazom “propis”, podrazumevam svaku vrstu opšteg akta, odnosno akta opšte pravne snage, kako zakone, tako i podzakonske akte (uredbe, pravilnici, odluke…)., te potvrđene međunarodne ugovore i konvencije koji se primenju kod nas.  Skraćenica RS označava Republiku Srbiju, a objašnjenje za druge skraćenice će biti dato pri njihovoj prvoj upotrebi.

1. Ko sve može odgovarati za prekršaj i pod kojim uslovima?

Čisto radi podsećanja, ZOP u članu 2. daje pojam prekršaja, i definiše prekršajkao protivpravno delo koje je zakonom ili drugim propisom nadležnog organa određeno kao prekršaj i za koje je propisana prekršajna sankcija. Prekršaj može biti izvršen činjenjem ili nečinjenjem, a prekršaj je izvršen nečinjenjem kad je propuštanje da se preduzme određeno činjenje propisom predviđeno kao prekršaj (član 10. ZOP).

Odredbe o odgovornosti za prekršaj date su u  Glavi III ZOP. U vezi subjekata prekršajne odgovornosti ZOP u članu 17. kaže da za prekršaj mogu da odgovaraju fizičko lice, preduzetnik, pravno lice i odgovorno lice u pravnom licu. Dalje kaže da RS, teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave i njihovi organi ne mogu biti odgovorni za prekršaj, ali da zakonom može biti propisano da za prekršaj pod određenim uslovima odgovara odgovorno lice u državnom organu, organu teritorijalne autonomije ili organu jedinice lokalne samouprave. Član 31. ZOP predviđa da strano fizičko lice, strano pravno lice i odgovorno lice odgovaraju za prekršaje jednako kao i domaće fizičko, pravno i odgovorno lice.

Krivica je definisana članom 18. ZOP, gde se kaže da fizičko lice odgovara za prekršaj koji mu se može pripisati u krivicu, odnosno da je kriv onaj učinilac koji je u vreme kada je učinio prekršaj postupao sa umišljajem ili iz nehata. Za prekršajnu krivicu dovoljan je nehat učinioca ako propisom o prekršaju nije određeno da će se kazniti samo ako je prekršaj učinjen sa umišljajem. Odredba o krivici fizičkog lica primenjuje se i na preduzetnika, odgovorna lica u pravnom licu, državnom organu, organu teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave ili kod preduzetnika, ako ZOP nije drugačije određeno (misli se na neke konkretne slučajeve). ZOP kaže i neuračunljiv učinilac nije odgovoran za prekršaj a kad postoji bitno smanjena uračunljivost učuiniocu se može ublažiti kazna.

Takođe, po ZOP nije odgovoran učinilac koji je u vreme izvršenog prekršaja bio u neotklonjivoj stvarnoj ili  pravnoj zabludi.

ZOP o odgovornosti preduzetnika govori veoma malo, jedino članom 29. predviđa da preduzetnik odgovara za prekršaj koji učini pri vršenju svoje delatnosti, što i nije tako problematično. Preduzetnik je fizičko lice koje delatnost obavlja ličnim radom, tako da se na njega može direktno primeniti sve ono što važi za fizička lica. Problem nastaje kod pravnih lica koja su fikcija a imaju neka fizička lica koja delaju u ime istih.

2. Po kojim uslovima pravno lice može odgovarati za kazneno delo?

ZOP o odgovornosti pravnih lica u članu 27. kaže da pravno lice je odgovorno za prekršaj učinjen radnjom ili propuštanjem dužnog nadzora organa upravljanja ili odgovornog lica ili radnjom drugog lica koje je u vreme izvršenja prekršaja bilo ovlašćeno da postupa u ime pravnog lica.

Pravno lice je odgovorno za prekršaj i kada organ upravljanja donese protivpravnu odluku ili nalog kojim je omogućeno izvršenje prekršaja ili odgovorno lice naredi licu da izvrši prekršaj, te kada fizičko lice izvrši prekršaj usled propuštanja odgovornog lica da nad njim vrši nadzor ili kontrolu. Pod navedenim uslovima pravno lice može da odgovara za prekršaj i kada:

je protiv odgovornog lica prekršajni postupak obustavljen ili je to lice oslobođeno od odgovornosti (jer  delo za koje se tereti po propisu nije prekršaj, ako ima okolnosti koje isključuju prekršajnu odgovornost okrivljenog ili  nije dokazano da je okrivljeni učinio prekršaj),

postoje pravne ili stvarne smetnje za utvrđivanje odgovornosti odgovornog lica u pravnom licu ili se ne može odrediti ko je odgovorno lice.

Odgovornost fizičkog ili odgovornog lica u pravnom licu za učinjeni prekršaj, krivično delo ili privredni prestup ne isključuje odgovornost pravnog lica za prekršaj.

Član 28. ZOP predviđa da prestankom postojanja pravnog lica u toku prekršajnog postupka prestaje njegova odgovornost za prekršaj, osim u slučaju postojanja pravnog sledbenika, kada za prekršaj odgovara pravni sledbenik, a ako je pravno lice prestalo da postoji nakon pravnosnažno okončanog prekršajnog postupka, izrečena sankcija će se izvršiti prema pravnom sledbeniku. Pravno lice koje se nalazi u stečaju može da odgovara za prekršaj učinjen pre otvaranja ili u toku stečajnog postupka, ali mu se ne može izreći kazna, nego samo zaštitna mera oduzimanja predmeta i oduzimanje imovinske koristi.

Isto predviđa i Zakon o privrednim prestupima („Sl. list SFRJ“, br. 4/1977, 36/1977, 14/1985, 10/1986, 74/1987, 57/1989, 3/1990, „Sl. list SRJ”, br. 27/1992, 16/1993, 31/1993, 41/1993, 50/1993, 24/1994, 28/1996, 64/2001 i „Sl. glasnik RS“, br. 101/2005),  koji u članu 6. kaže da za privredni prestup može biti odgovorno pravno lice i odgovorno lice u pravnom licu, a u članu 10. da je pravno lice odgovorno za privredni prestup ako je do izvršenja privrednog prestupa došlo radnjom ili propuštanjem dužnog nadzora od strane organa upravljanja ili odgovornog lica, ili radnjom drugog lica koje je bilo ovlašćeno da postupa u ime pravnog lica. Dalje, navedeni zakon u članu 11. predviđa da je odgovorno lice u pravnom licu odgovorno za privredni prestup ako je privredni prestup izvršen njegovom radnjom ili njegovim propuštanjem dužnog nadzora i ako je ono pri tom postupilo sa umišljajem ili iz nehata, ako propisom kojim je određen privredni prestup nije predviđeno da se privredni prestup može učiniti samo sa umišljajem.

Takođe, Zakon o odgovornosti pravnih lica za krivična dela („Sl. glasnik RS“, broj 97/2008), predviđa nešto slično. Navedeni zakon u članu 6. kaže da pravno lice odgovara za krivično delo koje u okviru svojih poslova, odnosno ovlašćenja učini odgovorno lice u nameri da za pravno lice ostvari korist a da odgovornost pravnog lica postoji i ako je zbog nepostojanja nadzora ili kontrole od strane odgovornog lica omogućeno izvršenje krivičnog dela u korist pravnog lica od strane fizičkog lica koje deluje pod nadzorom i kontrolom odgovornog lica. Dalje, u članu 7. kaže da se odgovornost pravnog lica zasniva se na krivici odgovornog lica, a da pod gore navedenim uslovima pravno lice odgovara za krivično delo odgovornog lica i ako je krivični postupak protiv odgovornog lica obustavljen ili je optužba odbijena.

3. Pod kojim uslovima direktor i druga odgovorna lica mogu odgovarati za prekršaj?

O odgovornost odgovornog lica u pravnom licu, ZOP u članu 30. kaže da se odgovornim licem, u smislu zakona, smatra se lice kome su u pravnom licu povereni određeni poslovi koji se odnose na upravljanje, poslovanje ili proces rada, kao i lice koje u državnom organu, organu teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave vrši određene dužnosti. Nije odgovorno za prekršaj odgovorno lice koje je postupalo na osnovu naređenja drugog odgovornog lica ili organa upravljanja i ako je preduzelo sve radnje koje je na osnovu zakona, drugog propisa ili akta bilo dužno da preduzme da bi sprečilo izvršenje prekršaja. Dalje, odgovornost odgovornog lica ne prestaje zato što mu je prestao radni odnos u pravnom licu, državnom organu ili organu jedinice lokalne samouprave niti zato što je nastala nemogućnost da se pravno lice oglasi odgovornim usled njegovog prestanka.

Sve je prilično jasno rekao bih. Ali …

Ovde ću izostaviti zaključke, a u tekstovima „Odakle proizlazi prekršajna odgovornost pravnih lica?“ i „Odakle proizlazi prekršajna odgovornost direktora pravnog lica?“ predstaviću šta je po mom mišljenju pogrešno u onome što je Sud zaključio.

Izvor: Izvod iz propisa je preuzet iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.

Najnoviji tekstovi