Pre nekog vremena objavio sam komentar „Da li je moguće odložiti izvršenje poreskog rešenja?“, u kome sam razmatrao kada i zašto može biti odloženo izvršenje poreskog upravnog akta, pozivajući se na dobru sudsku praksu, tačnije jedno konkretno Rešenje Upravnog suda. U navedenom tekstu sam se bavio odložnim dejstvom žalbe i tužbe protiv poreskog rešenja, koliziji procesnih propisa, te problemima koji zbog toga nastaju.
U svojim tekstovima neprestano ukazujem na ono u čemu zakonodavna vlast, sudovi, tužilaštva, državni organi, nezavisna regultorna tela i svi ostali, neprestano greše u pisanju i tumačenju propisa. Ovde ću se pozabaviti situacijom kada poreski organ ne sme da procenjuje da li hoće, već mora da odloži izvršenje poreskog rešenja.
Inače, sve ograde date u napomeni na stranici „PRAVILA KORIŠĆENJA PRAVNOG PORTALA“, odnosno koje sam davao u prethodnim autorskim tekstovima objavljenim na Pravnom portalu (u vezi očekivanja, namera, motiva, svrhe i manira pisanja teksta, odsustva namere izvrgavanja ruglu i optuživanja, o tome šta predstavlja izneto, rodne i polne neutralnosti upotrebljenih izraza, itd.), važe i ovde. Pod izrazom “propis”, podrazumevam svaku vrstu opšteg akta, odnosno akta opšte pravne snage, kako zakone, tako i podzakonske akte (uredbe, pravilnici, odluke…), te potvrđene međunarodne ugovore i konvencije koji se primenju kod nas. Skraćenica RS označava Republiku Srbiju, a objašnjenje za druge skraćenice će biti dato pri njihovoj prvoj upotrebi. Tekstovi koje navodim dostupni su (ili će biti uskoro) na Pravnom portalu
1. Kada se može tražiti odlaganje izvršenja poreskog rešenja?
U tekstu „Da li je moguće odložiti izvršenje poreskog rešenja?“, naveo sam da prema prema stavu 1. člana 147. i stavu 1. člana 140. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS”, br. 80/2002, 84/2002-isp, 23/2003-isp, 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005-dr.zakon, 62/2006-dr.zakon, 61/2007, 20/2009, 72/2009-dr.zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012-isp, 93/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014, 105/2014, 91/2015-aut.tumačenje, 112/2015, 15/2016, 108/2016, 30/2018, 95/2018, 86/2019, 144/2020 i 96/2021) – u daljem tekstu: ZPPPA, niti žalba protiv prvostepenog poreskog akta niti tužba podneta u upravnom sporu protiv konačnog poreskog upravnog akta nažalost ne odlažu izvršenje poreskog upravnog akta.
Zakon o upravnim sporovima („Sl. glasnik RS“, br. 111/2009) u članu 23. ponavlja da tužba u upravnom sporu, po pravilu, ne odlaže izvršenje upravnog akta protiv koga je podneta, ali da pod određenim uslovima sud može odložiti izvršenje konačnog upravnog akta kojim je meritorno odlučeno u upravnoj stvari, do donošenja sudske odluke (ako bi izvršenje nanelo tužiocu štetu koja bi se teško mogla nadoknaditi, a odlaganje nije protivno javnom interesu, niti bi se odlaganjem nanela veća ili nenadoknadiva šteta protivnoj stranci, odnosno zainteresovanom licu).
Tamo sam naveo i da su navedene odredbe ZPPPA u direktnoj suprotnosti sa pravilima upravnog postupka, odnosno odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 18/2016 i 95/2018-aut.tumačenje) – u daljem tekstu: ZUP , kojim je predviđeno odložno dejstvo žalbe, te da je reč o svojevrsnom nonsensu, jer poreski postupak je samo varijanta upravnog postupka. Ali to nije tema ovde, koga to interesuje može pročitati navedeni tekst.
2. Kada je odlaganje izvršenja poreskog rešenja obavezno?
Ovde pričam o situaciji koja bi morala da bude pravilo, odnosno koja je praktično uslovljena neefikasnim radom i neažurnošću poreskih organa.
Naime, iako je stavom 1. člana 147. ZPPPA propisano da žalba ne odlaže izvršenje poreskog upravnog akta, a da izuzetno, prema stavu 2. istog člana, drugostepeni organ može odložiti izvršenje poreskog upravnog akta kojim je utvrđena poreska obaveza protiv kojeg je izjavljena žalba, ako poreski obveznik dokumentuje da bi plaćanjem poreza ili sporednih poreskih davanja pre konačnosti pobijanog akta pretrpeo bitnu ekonomsku štetu. Ali, rečeno je „izuzetno“ (znači reč je o izuzetku a ne pravilu), što poreskim organima daje „vetar u leđa“ da listom odbijaju zahteve za odlaganje izvršenja poreskih akata, koji se po pravilu podnose sa (ili u samim) žalbama. Bez obzira šta poreski obveznik navodio. I u tim zaključcima drugostepenog poreskog organa (konkretno Ministarstvo finansija, Sektor za drugostepeni poreski i carinski postupak – Odeljenje za drugostepeni poreski postupak), obično se navodi da tvrdnje o šteti nisu dokumentovane. A kako to dokumentovati? Ko i u kakvom postupku izdaje dokument kojim se to potvrđuje? Tu je reč o elementarnoj logici. Onaj kome blokirate račun, zaplenite sredstva, prodate imovinu, pretrpeće bitnu štetu jer neće moći da radi, sve i da uspe u postupku i to mu kasnije bude vraćeno. Inače, stav 3. člana 147. ZPPPA kaže da drugostepeni poreski organ donosi zaključak o odlaganju izvršenja u roku od pet dana od dana prijema zahteva. Znači drugostepeni poreski organ o tome bi trebalo da odluči i pre razmatranja same žalbe, što nije slučaj niti se navedeni rok poštuje.
Ali, sve to i ne bi bilo toliko problematično da su postupci po žalbi efikasni, i da drugostepeni poreski organ postupa u zakonskim rokovima. Zakon je jasan, stav 4. člana 147. ZPPPA kaže da drugostepeni organ po žalbi mora odlučiti u roku od 60 dana od dana predaje žalbe.
Jer, da se po žalbi rešava brzo, šteta po poreskog obveznika bi bila manja sve i da nije u pravu, jer kamate idu na neplaćene obaveze a imovina poreskog obveznika iz koje se obaveza može naplatiti postaje obezvređena. Pa kad nešto mora da se plati, bolje platiti manje nego više. Ali nažalost, ti postupci traju godinama, iako zakon kaže da organ svojim radnjama u postupku ne sme naneti štetu stranci.
Međutim, poreski organi izgleda namerno zaboravljaju šta kaže stav 6. istog člana147. ZPPPA, da, ako je na osnovu poreskog rešenja protiv kojeg je izjavljena žalba pokrenut postupak prinudne naplate, a postupak po žalbi se ne okonča u gore navedenom roku iz stava 4. ovog člana, prinudna naplata se prekida zaključkom dok se poreskom obvezniku ne dostavi rešenje po žalbi.
Dakle, ovo mora da uradi sam poreski organ, bez da raspravlja o tome. I zašto to ne čine?
Štaviše, događaju se apsurdne situacije (ovde mislim na konkretan slučaj), da je odluka po zahevu za odlaganje izvršenja prvostepenog rešenja koji je podnet zajedno sa žalbom, doneta nakon odluke po žalbi na to rešenje (što je bilo neke dve godine nakon podnešenja žalbe, dakle mnogo kasnije od propisanog roka). I to sa obrazloženjem da se zahtev odbija jer je rešenje čije se odlaganje traži već ukinuto odlukom po žalbi. Inače, tim rešenjem po žalbi ukinuto je prvostepeno rešenje poreskog organa, te samim tim i ne može biti izvršavano, jer pravno više ne postoji u tom trenutku. Znači, ne samo da nije odlučeno u roku, već nakon što je sve obesmišljeno. Šta reći, a da bude primereno?
3. Umesto zaključka
Iako sam na kraju teksta „Da li je moguće odložiti izvršenje poreskog rešenja?“ bio malo optimističniji, ovo me vraća na raniji utisak, da ono što se čini kod nas, odavno nije materijal za stručnu analizu (bar ne onih koji se bave pravom), već za Riplija (Ripley), za ediciju „Verovali ili ne“. I da me sve zajedno podseća na ono što sam opisao na kraju teksta „Vanredno stanje u Aveniji b.b.“.
Ostaje nada da će poreski organi početi da čitaju i ovakva razmatranja. A dok se to ne desi, svima koji imaju posla sa njima želim mnogo sreće, jer samo im sreća može pomoći. Šta zakon, zdrav razum i logika kažu izgleda nije bitno. Na žalost svih nas, ali što bi u jednom humorističkom serijalu rekli: „Zaiskali ste, eto vam ga!“.
Izvor: izvodi iz propisa su preuzeti iz programa „Propis Soft“, redakcija Profi Sistem Com
