Nedavno sam objavio stručni komentar „Da li frilenseri uopšte moraju nešto da plate državi?“, koji se uz ostale tekstove koje ovde pominjem može pročitati na Pravnom portalu. Verziju tog teksta prilagođenu široj čitalačkoj publici „Da li frilenseri duguju nešto državi?“ objavio je nedeljnik NIN.
I dok sam pisao taj tekst, ušlo mi je u fokus nešto zanimljivo, o čemu nisam ranije razmišljao. Jer, možda se tu krije jedan od razloga zašto država uporno pokušava da pronađe neki novi izvor fiskalnih prihoda.
Ograda na početku, ovim komentarom nikako ne želim nipodaštavati nečije znanje i umeće te kognitivne ili logičke sposobnosti, odnosno neku konkretnu osobu (ili više njih) izvrgnuti ruglu ili optužiti za nešto. Posredi je samo iznošenje činjenica, te konstatacije i citiranje onoga što je negde napisano, onoga što stoji u propisima, te postavljanje retoričkih pitanja. Sva izneta razmišljanja i stavovi predstavljaju stručnu analizu, te vrednosni sud autora teksta i kritički osvrt, dat u najboljoj nameri u cilju poboljšanja našeg društenog sistema. Jedino to i ništa drugo.
Svi izrazi u tekstu upotrebljeni su rodno neutralno (podrazumevaju osobe oba pola) i generički (označavaju status i sl. a ne konkretno lice). Pod izrazom “propis”, podrazumevam svaku vrstu opšteg akta, odnosno akta opšte pravne snage, kako zakone, tako i podzakonske akte (uredbe, pravilnici, odluke…)., te potvrđene međunarodne ugovore i konvencije koji se primenju kod nas. Skraćenica RS označava Republiku Srbiju, a objašnjenje za druge skraćenice će biti dato pri njihovoj prvoj upotrebi.
1. Šta je to godišnji porez na dohodak?
Ovde moram ponovo podsetiti na nešto što se zove jedinstvenost pravnog poretka, koju u članu 4. propisuje Ustav Republike Srbije („Sl. glasnik RS”, br. 98/2006), a ponavlja i u članu 194. Ovde se neću baviti time. Jer, o jedinstvenosti pravnog poretka i drugim važnim pitanjima (o nomotehnici, pravilima tumačenja, logici i problemima kod pisanja i tumačenja propisa), naširoko sam pisao u tekstu „Koliko je važno ono što piše u propisu?”.
Kako god, nijedan propis ne postoji sam za sebe, već je deo nekog šireg sistema. A pravni sistem je osnov društvenog sistema. A taj sistem je složen organizam, gde akcije na jednoj strani uvek proizvode posledice na svim ostalim. To je veoma slično sistemu spojenih sudova u fizici.
I sad, Zakon o porezu na dohodak građana (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2001, 80/2002, 80/2002-dr.zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006-isp., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011-OUS, 93/2012, 114/2012-OUS, 47/2013, 48/2013-isp., 108/2013, 57/2014, 68/2014-dr.zakon, 112/2015, 113/2017, 95/2018, 86/2019 i 153/2020) – daljem tekstu: ZPDG, u delu trećem, čl. 87-89a, predviđa jednu vrstu poreza kojoj podležu samo neka fizička lica.
Reč je o nečemu što se zove godišnji porez na dohodak građana, koji plaćaju fizička lica koja su u kalendarskoj godini ostvarila dohodak veći od trostrukog iznosa prosečne godišnje zarade po zaposlenom isplaćene u RS u godini za koju se utvrđuje porez, a sve prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike, i to:
1) rezidenti za dohodak ostvaren na teritoriji RS i u drugoj državi;
2) nerezidenti za dohodak ostvaren na teritoriji RS.
Ko su rezidenti RS i šta pored državljanstva i prijave boravka utiče na status rezidentnosti objašnjavao sam u tekstu „Zašto nije dozvoljeno držati novac kod banaka u inostranstvu?“. Ovde ću samo napomenuti da se rezidentnost ceni u odnosu na boravak od bar 183 dana u toku poreske godine, u ili van neke teritorije.
Dohotkom za oporezivanje smatra se godišnji zbir zarada i raznih drugih oporezivih prihoda (od samostalne delatnosti, autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine, iznajmljivanja nepokretnosti, davanja u zakup pokretnih stvari, od pružanja ugostiteljskih usluga, osiguranja lica, po osnovu ugovora o delu, prihodi sportista i sportskih stručnjaka, naknade poslanicima i odbornicima, primanja stečajnih upravnika, sudskih veštaka, suija porotnika i sudskih tumača, po osnovu prikupljanja i prodaje sekundarnih sirovina i sl.). Dohodak za oporezivanje umanjuje se za porez i doprinose za obavezno socijalno osiguranje plaćene na te prihode u RS na teret lica koje je ostvarilo oporezive prihode, za drugi porez plaćen na te prihode u RS.
Osnovica kod ovog poreza je oporezivi dohodak, koji čini razlika između dohotka za oporezivanje i ličnih odbitaka koji iznose:
1) za poreskog obveznika – 40% od prosečne godišnje zarade;
2) za izdržavanog člana porodice – 15% od prosečne godišnje zarade, po članu.
Ukupan iznos ličnih odbitaka ne može biti veći od 50% dohotka za oporezivanje. Ako su dva ili više članova porodice obveznici godišnjeg poreza na dohodak građana, odbitak za izdržavane članove porodice može ostvariti samo jedan obveznik. Postoje i neke poreske olakšice u vezi sa ovim porezom, recimo odobravanje poreskog kredita zbog ulaganja u alternativne investicione fondove.
Poreske stope kod ovog poreza iznose:
– na iznos do šestostruke prosečne godišnje zarade – 10%;
– na iznos preko šestostruke prosečne godišnje zarade – 10% na iznos do šestostruke prosečne godišnje zarade + 15% na iznos preko šestostruke prosečne godišnje zarade.
Inače prema članu 92. ZPDG, obveznik godišnjeg poreza na dohodak građana dužan je da po isteku godine za koju se vrši utvrđivanje poreza a najkasnije do 15. maja naredne godine, nadležnom poreskom organu podnese poresku prijavu sa tačnim podacima.
2. Kako statistika smanjuje porez?
A kako to statistika direktno utiče na iznos poreza?
Rekoh da godišnji porez na dohodak građana plaćaju fizička lica koja su u konkretnoj kalendarskoj godini ostvarila dohodak u iznosu od bar trostruke prosečne godišnje zarade. I zato tu veliku važnost ima ono što radi Republički zavod za statistiku (u daljem tekstu: RZS). Jer statistika postaje veoma bitna.
I sad, poslednjih godina, a sve u cilju prikazivanja ulepšane stvarnosti, RZS menja metodologoiju po kojoj nešto računa i iskazuje. Tako je promenjena metodologija izračunavanja stope nezaposlenosti i prosečne zarade. U metodologiju su ubačene i pretpostavke. Naime, u računici se uzimaju u obzir i pretpostavljene vrednosti, recimo broj lica koja rade na crno i neprijavljeni prihodi.
Rezultat promene metodologije je neverovatno smanjenje stope nezaposlenosti i povećanje prosečne zarade u RS, kojim se ne mogu pohvaliti ni mnogo razvijenije ekonomije. Dakle, povećanje koje nije realno. Ali, zvanične brojke ga pokazuju.
I tako, prosečna godišnja zarada po zaposlenom u RS za 2020. godinu iznosi 995.808,00 dinara (objavljeno u „Sl. glasniku RS“, br. 17/2021). Što će reći, u 2021. god. poresku prijavu će podneti i platiti porez oni koji su tokom 2020. god. ostvarili ukupne prihode veće od 2.987.424,00 din. Da kažemo na razumljiviji način, oni koji su prošle godine zaradili nešto malo više od 25.400,00 evra (EUR).
Da vidimo kako je rasla granica za oporezivanje proteklih godina.
U 2019. god. prosečna godišnja zarada je iznosila 909.768,00 din. što znači da se godišnji porez plaćao na dohodak preko 2.729.304,00 din. (oko 23.200,00 EUR).
U 2018. god. prosečna godišnja zarada je bila 823.548,00 din. a godišnji porez se plaćao na ukupne prihode veće od 2.470.644,00 din. (oko 20.900,00 EUR).
U 2017. god. na prosečnu godišnju zaradu od 791.712,00 din. godišnji porez se plaćao na dohodak preko 2.375.136,00 din. (oko 20.100,00 EUR).
U 2016. god. prosečna godišnja zarada je iznosila 761.688,00 din. što znači da je oporezovan prihod iznad 2.285.064,00 (oko 18.700,00 EUR).
A sada već daleke 2011. god. kada je prosečna godišnja zarada iznosila 632.796,00 din. godišnji porez se plaćao na ukupan dohodak veći od 1.898.388,00 din. (oko 16.900,00 EUR).
Dobro, ovim razlikama je donekle doprinelo i kretanje kursa evra, koji je u posmatranom period “plivao” između 111,00 i 122,00 din., da bi se poslednjih godina stabilizovao na oko 117,50 din. za jedan evro.
Ali, razlika je najprimetnija poslednjih godina, kada je kurs stabilan. Granica za oporezivanje je pomerena za preko 4 hiljade evra u tom periodu, a to je direktna posledica promene metodologije, jer prema zvaničnim podacima privredni rast nije bio ni blizu takav.
I sad, ako zanemarimo kako je došlo do navedenog, šta je to uzrokovalo?
Prosto, da pod udar godišnjeg poreza na dohodak više ne potpada procentualno veliki broj obveznika, i to u grupaciji koja je najbolji cilj za naplatu ovog poreza. Jer, primanja na mesečnom nivou od oko 158.000,00 din. (1.400,00 EUR) su mnogo češća od onih preko 248.000,00 din. (2.100,00 EUR). Zvanične i tačne podatke o navedenom nije moguće pronaći, ali u medijima se špekuliše da će godišnji porez platiti oko 20.000 građana. Pre samo tri godine ta brojka je (opet prema onome objavljenom u medijima) bila za tri hiljade veća. I tu dolazi do izražaja igra velikih brojeva (više puta po manje daje više od jednog velikog…).
Znači, pored realnih poteškoća uzrokovanih pandemijom COVID-19, i navedeno je verovatno uticalo na minus u “državnoj kasi”, a isti je morao biti nadomešćen. I tako se verovatno neko setio svega onoga što godinama nije kontrolisano niti porez plaćan.
3. Umesto zaključka
Ovo je još jedan primer, kako se manji problemi uvek najlakše rešavaju pravljenjem većih. Ovde se opet zbog pukog političkog marketinga prišlo brzopletom sprovođenju neutemeljnih ideja, bez analize posledica. A to se uvek obije o glavu onome ko iste smišlja. A korist od takvog marketinga je upitna. Jer, realno, kome uopšte nešto znače statistički podaci? Pa svako najbolje zna kako živi, kolika su mu primanja, i šta za ista može da kupi.
Ne znam, možda je najbolje ne davati komentar, već da svako donese sopstvene zaključke.
Ponoviću lični utisak. Ono što se čini kod nas, odavno nije materijal za stručnu analizu (bar ne onih koji se bave pravom), već za Riplija (Ripley), za ediciju „Verovali ili ne“. Na šta me sve zajedno podseća opisao sam na kraju teksta „Vanredno stanje u Aveniji b.b.“.
Ostaje nada da će u budućnosti neko možda pročitati i ova razmatranja i, možda se bar zamisli. Dok se to ne desi, svima nama želim mnogo sreće, jer u situacijama gde ništa ne zavisi od znanja i stručnosti, samo sreća može pomoći.
