Ovaj tekst je nastao od stručnog komentara „Da li slovna ili slična greška može da izmeni smisao zakona?“, koji je u celosti objavljen u časopisu Advokatska kancelarija br. 92, april 2022. god. Inače, svi tekstovi koje navodim dostupni su (ili će biti uskoro) na Pravnom portalu.
Konkretan povod za pisanje ovog komentara je jedna presuda Vrhovnog kasacionog suda (u daljem tekstu: VKS), koja je formalno pravno potpuno ispravna. Naime, VKS nije napravio nikakvu grešku, već oni koji su učestvovali u pisanju i donošenju teksta zakona. VKS je naprosto primoran da donese konkretnu odluku.
Na početku, moram da se ogradim, da ne bih bio shvaćen pogrešno. Ovim komentarom nikako ne želim nipodaštavati nečije znanje i umeće te kognitivne ili logičke sposobnosti, niti neku konkretnu osobu (ili više njih) izvrgnuti ruglu ili optužiti za nešto. Posredi je samo iznošenje činjenica, te konstatacije i citiranje onoga što je neko uradio ili izjavio, ili je negde napisano, onoga što stoji u propisima, te postavljanje retoričkih pitanja koja načelno zahtevaju odgovore. Sva izneta razmišljanja i stavovi predstavljaju stručnu analizu, te vrednosni sud autora teksta i kritički osvrt, dat u najboljoj nameri u cilju poboljšanja našeg pravnog sistema. Jedino to i ništa drugo.
Svi izrazi u tekstu upotrebljeni su rodno odnosno polno neutralno i generički (označavaju status, funkciju, zanimanje i sl. a ne konkretno lice).
Pod izrazom “propis”, podrazumevam svaku vrstu opšteg akta, odnosno akta opšte pravne snage, kako zakone, tako i podzakonske akte (uredbe, pravilnici, odluke…)., te potvrđene međunarodne ugovore i konvencije koji se primenju kod nas. Skraćenica RS označava Republiku Srbiju, a objašnjenje za druge skraćenice će biti dato pri njihovoj prvoj upotrebi.
Najpre ću citirati delove obrazloženja Presude Kzz Pr 38/2019 od 28. januara 2020. god. o kojoj je reč:
„[…] Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 3. i 4. u vezi člana 6. stav 2, člana 184. stav 2. tačka 1. i člana 272. stav 1. tačka 2. ZPR i povredu materijalnog prava u smislu člana 265. stav 1. tačka 1. ZPR.
Članom 6. stav 1. Zakona o prekršajima propisano je da se na učinioca prekršaja primenjuje zakon, odnosno propis koji je važio u vreme izvršenja prekršaja, a stavom 2. istog člana, da ako je posle učinjenog prekršaja jednom ili više puta izmenjen propis, primenjuje se propis koji je najblaži za učinioca.
Iz izreke prvostepene presude u odnosu na koju je Republički javni tužilac podneo zahtev, proizilazi da je okrivljeni […] oglašen odgovornim što, kao vlasnik vozila reg. br. […] kojim je dana 27.03.2018. godine, u 12,10 časova učinjen prekršaj detektovan putem uređaja za utvrđivanje prekršaja u saobraćaju, u ostavljenom roku od 8 dana od dana prijema poziva 10.05.2018. godine, na zahtev policijskog službenika USP-PU nije dao potpune i tačne podatke o identitetu lica na osnovu kojih se na nesporan način može utvrditi da je to lice upravljalo predmetnim vozilom u određeno vreme čime je učinio prekršaj iz člana 330. stav 1. tačka 23. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima („Službeni glasnik RS“ broj 24/18 od 26.03.2018. godine) koji je važio u vreme izvršenja prekršaja od strane okrivljevnog […], a pre pokretanja prekršajnog postupka, u članu 98. izmenjen je član 247. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima na način da je stavom 1. propisano da je vlasnik odnosno korisnik vozila obavezan na zahtev policijskog službenika da potpune i tačne podatke o identitetu lica, na osnovu kojih se na nesporan način može utvrditi da je to lice upravljalo u određeno vreme. Istim zakonom, odredbom člana 148, odredba člana 330. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, u celosti je promenjena, pa je stavom 1. tačkom 23. propisano „kaznom zatvora najmanje 15 dana ili novčanom kaznom od 100.000,00 dinara do 120.000,00 dinara kazniće se za prekršaj vozač koji postupi suprotno članu 247. stav 1. i 2. Navedeni zakon stupio je na snagu 03.04.2018. godine.
Izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima objavljenim u („Službeni glasnik RS“ broj 41/18 od 31.05.2018. godine) koji je stupio na snagu 01.06.2018. godine, i koji je važio u vreme pokretanja prekršajnog postupka protiv okrivljenog […], u članu 5. propisano je da se u članu 330. stav 1. reči „vozač koji“ menjaju rečima „vozač ili lice koje“.
Iz napred navedenih odredba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, proizilazi da je u periodu od 03.04.2018. godine do 01.06.2018. godine, dakle u vreme izvršenja prekršaja od strane okrivljenog […] kao vlasnika vozila (prekršaj je izvršen protekom roka od 8 dana od prijema poziva da se daju podaci, dakle dana 19.05.2018. godine), a pre pokretanja prekršajnog postupka, radnja koja je okrivljenom u ovom prekršajnom postupku stavljena na teret bila dekriminalizovana, jer je u tom periodu bio na snazi Zakon o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima („Službeni glasnik RS“ broj 24/18 od 26.03.2018. godine) koji je za prekršaj iz člana 330. stav 1. tačka 23. sankcionisao samo vozača a ne i vlasnika vozila.
Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda prvostepeni i drugostepeni sud su primenjujući zakon koji je važio u vreme pokretanja prekršajnog postupka (Zakon o izmenama i dopuna Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima „Službeni glasnik RS“ broj 41/18 od 31.05.2018. godine) a ne Zakon o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima („Službeni glasnik RS“ broj 24/18 od 26.03.2018. godine), koji je važio u periodu kada je izvršen prekršaj od strane okrivljenog […] (dana 19.05.2018. godine), učinili bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka u smislu člana 264. stav 2. tačka 3. i 4. u vezi sa članom 6. stav 2, člana 183. stav 1, i člana 184. stav 2. tačka 1. i člana 272. stav 1. tačka 2. Zakona o prekršajima i povrede materijalnog prava u smislu člana 265. stav 1. tačka 1. Zakona o prekršajima, a kako se to osnovano zahtevom Republičkog javnog tužioca ukazuje. […]“.
Dakle, polazeći od pravila da se na učinioca prekršaja primenjuje propis koji je važio u vreme izvršenja prekršaja, VKS zaključuje da je u vreme izvršenja prekršaja od strane okrivljenog kao vlasnika vozila, radnja koja je okrivljenom u ovom prekršajnom postupku stavljena na teret bila dekriminalizovana, te je tako od strane prvostepenog i drugostepenog suda, primenom zakona koji je važio u vreme pokretanja prekršajnog postupka učinjena bitna povreda odredaba prekršajnog postupka i povrede materijalnog prava.
I ovakava odluka je, formalno-pravno, u potpunosti ispravna. Da, navedeno verovatno nije bila namera zakonodavca, ali tako je napisano, a zbog pravne sigurnosti uvek mora se primenjivati onako kako piše u propisu.
Ono što mi je posebno zanimljivo, jeste činjenica da je postupak zahtevom za zaštitu zakonitosti inicirao Republički javni tužilac, iako se time direktno ide u korist okrivljenog lica. Moram pohvaliti navedenu aktivnost, jer zaštita zakonitosti jeste najbitnja, bez obzira na interes države, tako da o motivima ne želim da špekulišem (da li učinjeno baš zbog konkretnog okrivljenog ili „vladavine prava“).
Inače, VKS je ponovio zauzeti stav, u presudi Kzz Pr 6/2020 od 3. juna 2020. god. gde kaže:
„[…] Iz navedenog, jasno proizilazi da radnja koja je okrivljenom stavljena na teret nije bila prekršaj, jer zakonodavac u ovom periodu nije inkriminisao prekršaj za vlasnika vozila, odnosno isti je bio inkriminisan samo za vozača putničkog vozila. Stoga prvostepeni sud, oglašavajući okrivljenog odgovornim za prekršaj, nije primenio povoljniji zakon za okrivljenog […] “.
1. O kakvom nedostavljanju podataka je reč?
Najpre da objasnim problem u konkretnom slučaju.
Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima („Sl. glasnik RS”, broj 41/2009, 53/2010, 101/2011, 32/2013-OUS, 55/2014, 96/2015-dr.zakon, 9/2016-OUS, 24/2018, 41/2018, 41/2018-dr.zakon, 87/2018, 23/2019 i 128/2020-dr.zakon) – u daljem tekstu: ZOBS, od svog donošenja predviđa obavezu davanja podataka o identitetu vozača.
Trenutno stav 1. člana 247. ZOBS glasi:
„Vlasnik, odnosno korisnik vozila obavezan je da, u roku od osam dana, da potpune i tačne podatke o identitetu lica kome je omogućeno upravljanje vozilom i dokaz na osnovu kojeg se na nesporan način može utvrditi da je to lice upravljalo vozilom u određeno vreme.“.
Ovakva odreba je nužnost, uzrokovana mogućnošću procesuiranja snimljenih prekršaja (kamerama za nadzor saobraćaja), koji nisu procesuirani na licu mesta u momentu izvršenja. I normalno, kada se kamerom snimi određeno vozilo u prekršaju, procesuiranje učinioca istog je moguće samo ako se otkrije njegov indentiet, a tu se logično mora poći od podataka iz registra vozila. Zato se od lica na koja je vozilo regostrovano (vlasnika ili korisnika) traže podaci o vozaču koji je upravljajući vozilom učinio prekršaj. Ukoliko se podaci ne dostave u roku, predviđen je poseban prekršaj, kojim je sankcionisno nepostupanje po toj obavezi. Međutim, vlasnik, odnosno korisnik vozila neće odgovarati za gore navedeno ukoliko dokaže neovlašćenu upotrebu vozila (ako je vozilo ukradeno i sl.), što je opet logično, jer ne može dati podatke koje nema.
E sad, kako vlasnik odnosno korisnik vozila može biti i fizičko i pravno lice, predviđeni su posebni prekršaji za postupanje suprotno odredbi stava 1. člana 247. ZOBS.
Tačkom 60) stava 1. člana 326. ZOBS predviđena je novčana kazna u iznosu od 60.000 do 800.000 din. za prekršaj pravnog lica. A stavom 2. istog člana za isti prekršaj predviđena je i novčana kazna od 6.000 do 50.000 din. za odgovorno lice u pravnom licu, te novčana kazna od 6.000 do 50.000 din. za odgovorno lice u državnom organu, odnosno organu jedinica lokalne samouprave.
Tačkom 33) člana 328. ZOBS propisana je novčana kazna u iznosu od 50.000 do 500.000 din. za preduzetnika.
A tačkom 23) stava 1. člana 330. ZOBS predviđena je kazna za prekršaj fizičkog lica, i to kazna zatvora od najmanje 15 dana ili novčana kazna od 100.000 do 120.000 din.
Dakle, predviđene su ozbiljne kazne, ostaje pitanje da li su odredbe ZOBS o tome dobro napisane?
2. Zašto je važno vremensko važenje propisa?
Ovde je reč o poštovanju opšteg principa da se na učinioca kaznenog dela primenjuje propis koji je važio u vreme izvršenja istog, a ako je posle izvršenja dela menjan propis, primeniće se ono što je najblaže za učinioca.
U konkretnom slučaju reč je bila o prekršaju, te VKS navodi da Zakon o prekršajima („Sl. glasnik RS”, br. 65/2013, 13/2016, 98/2016-OUS, 91/2019-dr.zakon i 91/2019) – u daljem tekstu: ZOP, u članu 6. kaže da se učinioca prekršaja primenjuje zakon, odnosno propis koji je važio u vreme izvršenja prekršaja, a ako je posle učinjenog prekršaja jednom ili više puta izmenjen propis, primenjuje se propis koji je najblaži za učinioca.
Ali, isto predviđa u čl. 5. i Krivični zakonik („Sl. glasnik RS“, br. 85/2005, 88/2005-ispr., 107/2005-ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019), jer kaže da se na učinioca krivičnog dela primenjuje zakon koji je važio u vreme izvršenja dela, a ako je posle izvršenja izmenjen zakon, jednom ili više puta, primeniće se zakon koji je najblaži za učinioca.
Isto u članu 45. kaže, sada pomalo zapostavljeni, ali još uvek važeći Zakon o privrednim prestupima („Sl. list SFRJ“, br. 4/1977, 36/1977, 14/1985, 10/1986, 74/1987, 57/1989, 3/1990, “Sl. listu SRJ”, br. 27/1992, 16/1993, 31/1993, 41/1993, 50/1993, 24/1994, 28/1996, 64/2001 i „Sl. glasniku RS“, br. 101/2005), da se na učinioca privrednog prestupa primenjuju propisi koji su važili u vreme izvršenja istog, a ako je posle izvršenja propis izmenjen jednom ili više puta, primeniće se propis koji je blaži za učinioca.
Obaveza davanja podataka o identitetu lica kome je dato vozilo na upravljanje, odnosno korišćenje za vlasnika, odnosno korisnika vozila, postoji (i važi) sve vreme, od donošenja ZOBS. U međuvremenu je samo malo precizirana sadržina te obaveze (davanje potpunih i tačnih podataka o identitetu lica), te rok u kome se to mora učiniti (8 dana), i način (overenom pisanom izjavom). Međutim kazna za prekršaj zbog nedavanja podataka o identitetu vozača u odnosu na fizička lica bila je propisana drugim članom ZOBS, jer su članom 330. bili sankcionisani prekršaji vozača a članom 331. prekršaji koji nisu direktno vezani za upravljanje vozilom.
3. Zašto je važno poštovati nomotehnička pravila?
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima („Sl. glasnik RS“ br. 24/2018), vršena je veća redakcija teksta (prekršaji su razdvojeni po visini kazne), i prekršaj za fizička lica zbog postupanja suprotno obavezi iz stava 1. člana 247. prebačen je u član 330. Ali avaj, greškom verovatno, u uvodu stava 1. člana 330. rečeno je da se za prekršaje propisane tačkama tog stava mogu kazniti samo vozači. Izmenom objavljenom u „Sl. glasniku RS“ broj 41/2018, greška je ispravljena, jer dodato je da prekršaj osim vozača čini i „lice koje“, ali ostaje činjenica da u periodu od 3. aprila do 1. juna 2018. god. za prekršaje iz stava 1. člana 330. ZOBS mogli su biti kažnjeni samo vozači.
E sad, pošto se član 330. u ZOBS nalazi u odeljku „9. Prekršajne kazne za fizičko lice“ u delu „XXI. KAZNENE ODREDBE“ nekim širim tumačenjem moglo se doći do toga da vlasnik odnosno korisnik vozila koji su fizička lica ipak mogu biti kažnjeni za navedeni prekršaj. Jer, logično vozač ne može biti kažnjen za to (osim ako istovremeno nije i vlasnik), već ono lice od koga se podaci traže, a traže se od lica koja su upisana u registar kao vlasnici ili korisnici vozila. Određene prekršaje ne mogu skriviti vozači, tako da je namera zakonodavca bila očigledna. Tako da se odluka VKS može posmatrati i kao preterani formalizam. Ali, napisano je tako kako je napisano, i ne ulazeći u motive donošenja, ponavljam, odluka VKS je formalno-pravno ispravna.
A svaki nesporazum je mogao biti izbegnut doslednom primenom principa, poštovanjem onoga što je već određeno i jasno u tekstu zakona. Jesu li odvojeni odeljci sa prekršajima, i to za pravna lica, za preduzetnike i za fizička lica? Pa zašto onda nije jednostavno rečeno u članu 330. da će se kazniti fizičko lice (a ne vozač ili ko god), kao što je rečeno kod pravnih lica i preduzetnika? Upotrebom opšteg, neodređenog pojma pokrivaju se svi slučajevi. A već je u članovima kojima se obaveze (odnosno zabrane) propisuju rečeno ko je u kakvoj obavezi (vozač, vlasnik vozila, upravljač puta…) odnosno šta mu je zabranjeno. Dakle, zašto komplikovati?
4. Zašto se dešavaju ovakve greške?
Sad se na kraju opet postavlja pitanje, šta reći a ne ponoviti se ili biti grub? Da li i ovo potvrđuje tezu da je neznanje (a ne korupcija) glavni problem našeg pravnog sistema?
Za svaki posao je potrebna određena stručnost, teorijsko znanje, ali i iskustvo. Ovde je dakle reč o loše napisanim propisima a loše tumačenje istih je neminovna posledica prvonavedenog, što dalje uzrokuje niz problema u praksi.
O nomotehnici, jedinstvenosti pravnog poretka, pravilima tumačenja, logici i problemima kod pisanja i tumačenja propisa, pisao sam u tekstu „Koliko je važno ono što piše u propisu?“. Mislim da sam tamo sve rekao.
Ne znam, možda je najbolje ne davati komentar, već da svako donese sopstvene zaključke. Lično ću izneti samo sopstveni utisak. Ono što se čini kod nas, odavno nije materijal za stručnu analizu (bar ne onih koji se bave pravom), već za Riplija (Ripley), za ediciju „Verovali ili ne“. Na šta me sve zajedno podseća opisao sam na kraju teksta „Vanredno stanje u Aveniji b.b.“.
Ostaje nada da će u budućnosti neko možda pročitati i ova razmatranja i, ako ne počne da radi onako kako je pravilno, možda se bar zamisli. Dok se to ne desi, svima koji se tumačenjem propisa bave u praksi želim mnogo sreće, jer u situacijama gde ništa ne zavisi od znanja i stručnosti, samo sreća može pomoći.
Izvor: Izvod iz propisa je preuzet iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.
