Iako je prošlo mnogo vremena od kako je prekršajni nalog u ovom obliku uveden u naš pravni sistem, on izgleda i dalje zbunjuje službe i ovlašćena lica koja su ovlašćena za izdavanje istog. Ovaj tekst predstavlja deo serije komentara na Pravnom portalu, započetih tekstom „Šta je to prekršajni nalog?“, u kojima ću pokušati da ukažem na neke „greške“ koje izdavaoci prekršajnih naloga namerno ili iz neznanja čine, a koje za rezultat mogu imati da učinioci prekršaja koji su zaista krivi prođu nekažnjeno. Inače, ova serija tekstova je nastala na osnovu stručnog komentara „Kako se pravilno izdaje prekršajni nalog?“, koji je u celosti objavljen u časopisu Advokatska kancelarija br. 86, oktobar 2021. god.
O greškama kod izdavanja prekršajnih naloga u širem smislu nezakonitosti postupka, pisao sam u mnogim tekstovima. U ovim komentarima ću se baviti nekim konkretnim nepravilnostima koje ovlašćena lica čine pri izdavanju prekršajnih naloga, dakle proceduralnim greškama koje nalog čine nezakonitim.
Inače, sve ograde i napomene date u tekstu „ Šta je to prekršajni nalog?“ (u vezi namera, motiva, svrhe i manira pisanja teksta, odsustvo namere izvrgavanja ruglu i optuživanja, upotrebe izraza i skraćenica, o tome šta predstavlja izneto, itd.) važe i ovde. Tekstovi koje navodim dostupni su na Pravnom portalu (ili će biti uskoro).
U komentaru „Šta je to prekršajni nalog?“ bavio sam se pojmom, sadržinom te delima za koja se izdaje prekršajni nalog. U tekstu: „Ko i kome može izdati prekršajni nalog?“ pisao sam kome se može izdati nalog i ko može izdati nalog. Na kom mestu se može izdati i kako se uručuje, odnosno dostavlja prekršajni nalog objasnio sam u „Gde se izdaje i kako se dostavlja prekršajni nalog?“. Pitanjima forme, odnosno najčešćim proceduralnim greškama kod izdavanja prekršajnog naloga pozabavio sam se u komentaru „Zašto je kod prekršajnog naloga važna forma?“. Ovde ću razmotriti na koji način prekršaj za koji se izdaje prekršajni nalog uopšte može biti otkriven.
U prekršajnim nalozima koje piše komunalana milicija za prekršaj konstatovan na terenu obično stoji da je otkriven uvidom u dokumentaciju. Zaista, na koji način prekršaj na licu mesta može biti otkriven i kada?
Članom 169. Zakona o prekršajima („Sl. glasnik RS“, br. 65/2013, 13/2016, 98/2016-OUS, 91/2019-dr.zakon i 91/2019) – u daljem tekstu: ZOP, propisano je da ovlašćeni organ, odnosno ovlašćeno lice prekršajni nalog izdaje ukoliko je prekršaj iz njegove nadležnosti otkrio na jedan od sledećih načina:
1) neposrednim opažanjem policijskog službenika ili ovlašćenog službenog lica prilikom kontrole, nadzora i pregleda, kao i uvidom u službenu evidenciju nadležnog organa;
2) uvidom u podatke koji su dobijeni uz pomoć uređaja za nadzor ili merenje;
3) prilikom inspekcijskog ili drugog nadzora pregledom dokumentacije, prostorija i robe ili na drugi zakonom propisan način.
Zato je potpuna besmislica reći da je “uvidom u dokumentaciju” otkriven prekršaj na terenu kada se sačinjava i fotodokumentacija (kao dokaz). Jer, po navedenim odredbama ZOP, uvid može da se vrši samo u službenu evidenciju nadležnog organa, u podatke koji su dobijeni uz pomoć uređaja za nadzor ili merenje (nadzorne kamere i radari), i u dokumentaciju koja se pregleda prilikom inspekcijskog ili drugog nadzora (za koji komunalna milicija nije nadležna uzgred). Svaki prekršaj na licu mesta otkriva se neposrednim opažanjem. A ako je prekršaj na licu mesta već otkrio neko neposrednim opažanjem (a obično navedu i ime tog milicionara), po logici stvari, ne može kasnije neko drugi da ponovo „otkriva” isti prekršaj uvidom u dokumentaciju. A ta “dokumentacija” u koju komunalni milicionar koji nalog naknadno izdaje “vrši uvid” je fotozapis, koji je dokaz prekršaja a ne dokumentacija, jer snimljen je na licu mesta ručnim foto aparatom ili sistemom na vozilu (znači kad imamo komunalne milicionare prisutne na licu mesta) a ne nadzornom kamerom.
Ovo je u suštini nebitno, jer je to pitanje obučenosti i znanja službenika gradske uprave, ali govori o nerazumevanju odredbi zakona koje definišu postupak. A opet, bitno je, jer nezakonit postupak ne može dovesti do zakonitog kažnjavanja o čemu sam govorio u „Zašto je kod prekršajnog naloga važna forma?“.
Za kraj, samo ću izneti sopstvene utiske a ostavljam svakome ko ovo pročita ovaj i povezane tekstove da donese sopstvene zaključke i sud o svemu. Teza koju odavno zastupam je da, nasuprot uvreženom mišljenju, glavni problem našeg pravnog sistema nije korupcija, već neznanje. Ono što se čini kod nas pri izdavanju prekršajnih naloga i uopšte u prekršajnim postupcima, odavno nije materijal za stručnu analizu (bar ne onih koji se bave pravom), već za Riplija (Ripley), za rubriku „Verovali ili ne“. Na šta me sve zajedno podseća opisao sam na kraju teksta „Vanredno stanje u Aveniji b.b.“.
Ostaje nada da će neko možda pročitati i ova razmatranja i, ako ne počne da radi onako kako je pravilno, možda se bar zamisli. Dok se to ne desi, svima nama a pogotovo onima protiv kojih je pokrenut neki prekršajni postupak želim mnogo sreće, jer u situacijama gde ništa ne zavisi od znanja i stručnosti, samo sreća može pomoći.
Izvor: izvod iz propisa preuzet iz pravne baze „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com
