Kad god pomislim da sam sve video i čuo, institucije vlasti ove države me uvek i iznova (neprijatno) iznenade svojim neverovatnim postupanjima.
Na početku, moram da se ogradim, da ne bih bio shvaćen pogrešno. Ovim komentarom nikako ne želim nipodaštavati nečije znanje i umeće, niti neku konkretnu osobu (ili više njih) izvrgnuti ruglu ili optužiti za nešto. Posredi su samo iznošenje činjenica, te konstatacije i citiranje onoga što je neko učinio ili je negde napisano, onoga što stoji u propisima, te postavljanje retoričkih pitanja koja načelno zahtevaju odgovore. Sva izneta razmišljanja i stavovi predstavljaju stručnu analizu, te vrednosni sud autora teksta i kritički osvrt, dat u najboljoj nameri u cilju poboljšanja našeg pravnog sistema. Jedino to i ništa drugo.
Svi izrazi u tekstu upotrebljeni su rodno neutralno (podrazumevaju osobe oba pola) i generički (označavaju status, funkciju, zanimanje i sl. a ne konkretno lice).
Pod izrazom “propis”, podrazumevam svaku vrstu opšteg akta, odnosno akta opšte pravne snage, kako zakone, tako i podzakonske akte (uredbe, pravilnici, odluke…)., te potvrđene međunarodne ugovore i konvencije koji se primenju kod nas. Skraćenica RS označava Republiku Srbiju, a objašnjenje za druge skraćenice će biti dato pri njihovoj prvoj upotrebi.
Konkretan povod za pisanje ovog komenara je Uredba o kancelarijskom poslovanju organa državne uprave (u daljem tekstu: Uredba) objavljena je u „Sl. glasniku RS“, br. 21/2020, dana 6. marta 2020. god. Sama sadržina i tehnička rešenja nisu predmet ove analize. Samo ću reći da se ovom uredbom uređuje kancelarijsko poslovanje organa državne uprave. Kancelarijsko poslovanje inače obuhvata evidentiranje, čuvanje, razvrstavanje i arhiviranje dokumentarnog materijala koji je primljen u radu organa ili koji nastane u radu organa. Uredba se primenjuje i na službu Narodne skupštine, predsednika RS i Vlade RS. Takođe, ova uredba primenjuje se i na organe na sve imaoce javnih ovlašćenja kad vrše poverene poslove državne uprave, kao i na organe autonomnih pokrajina, opština, gradova i grada Beograda u poverenom delokrugu.
Članom 26. Uredbe predviđeno je da stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Sl. glasniku RS” (znači 14. marta 2020. god.), a da se primenjuje od 1. aprila 2021. god., osim odredbe člana 22. ove uredbe koja se primenjuje od dana stupanja na snagu iste. Inače, član 22. kaže da će ministar nadležan za poslove u oblasti uprave doneti uputstvo o sprovođenju ove uredbe roku od 6 meseci od dana stupanja na snagu ove uredbe.
I ono što je zanimljivo, u „Sl. glasniku RS“, br. 32/21 objavljena je Uredba o dopuni Uredbe o kancelarijskom poslovanju organa državne uprave, koja je stupila na snagu danom objavljivanja, 2. aprila 2021. god. Tom uredbom je jedino dodat član 26a, koji kaže (citat): „Primena odredaba čl. 1-21. i čl. 23-25. Uredbe o kancelarijskom poslovanju organa državne uprave („Službeni glasnik RS”, broj 21/20) odlaže se do 1. februara 2022. godine.”.
Šta je ovime u stvari urađeno?
Jedina dva člana čija primena nije odložena su, pominjani član 22. koji govori o obavezi ministra da donese uputstvo o sprovođenju, i član 26. koji govori o stupanju na snagu i početku primene Uredbe.
Kako je odložena primena svih konkretnih članova, znači, praktično je odložena primena uredbe u celini.
A da li se to tako može činiti ako se poštuju neka pravila pravne struke i nauke, te ona logička? A pravila postoje, samo ih treba naučiti, i primeniti. Inače, o nomotehnici, jedinstvenosti pravnog poretka, pravilima tumačenja, logici i problemima kod pisanja i tumačenja propisa, pisao sam u tekstu „Koliko je važno ono što piše u propisu?”, koji se uz ostale tekstove koje pominjem može pročitati na Pravnom portalu, tako da se ovde ne bih ponavljao.
U konkretnom postupku odlaganja primene koji razmatram, zaboravljeno je mnogo šta. Šta je razlog odlaganja (nedostatak normativnih, organizacionih, tehničkih uslova ili šta god), uopšte nije bitno. Važan je jedino način (pogrešan) na koji je to urađeno.
Recimo, zaboravljeno je da član 25. Uredbe kaže se da njenim početkom primene prestaju da važe Uredba o kancelarijskom poslovanju organa državne uprave („Službeni glasnik RS”, br. 80/92, 45/16 i 98/16) i Uredba o elektronskom kancelarijskom poslovanju organa državne uprave („Službeni glasnik RS”, br. 40/10 i 42/17), osim u postupcima koju su započeti a nisu okončani do njenog početka primene a najkasnije do isteka roka iz člana 24. Uredbe.
Šta sad, da li će sve službe koje posluju po principima kancelarijskog protokola propisanog navedenim aktima stati do 1. februara 2022. godine? Sumnjam, ali kako god nešto nije dobro rečeno.
Jer, nije odložena primena cele uredbe, što bi bilo jedino logično (i pravilno uzgred). Član 22. je već u posebnom režimu početka primene. Uzgred, uputstvo propisano tim članom nije doneto, a rok je istekao sredinom septembra 2020. god., dakle mnogo pre odlaganja primene ostalih članova (rok iz čana 22. nije promenjen).
Da, možda (uz kreativan pristup, te mnogo slobode i mašte) možemo tumačiti da se odlaganjem primene člana 25. (koji predviđa da početkom primene Uredbe prestaju da važe navedni prethodni propisi), u stvari odlaže i prestanak važenja navedenih propisa… Ali, po nomotehničkim pravilima, to se tako ne čini, jer onda nije u potpunosti jasno šta je namera donosioca propisa. Jer odredbe propisa moraju biti u dovoljnoj meri precizne, jasne i predvidive, tako da subjekti na koje se zakon odnosi mogu uskladiti svoje ponašanje sa njim.
Drugo i važnije, ako baš striktno primenjujemo pravila tumačenja, najpre se tumači jezički (onako kako piše) pa tek onda logički, idejno… U tom smislu pošto je rečeno: „Početkom primene ove uredbe prestaju da važe…“ (a ne početkom primene odredbi uredbe prestaju da važe), a član 26. koji govori o početku primene Uredbe nije na spisku članova čija se primena odlaže, to znači da nije odložen prestanak važenja prethodnih propisa.
Cela ova zbrka ne bi posotojala da je recimo umesto predviđenog izmenama samo predviđena izmena u članu 26. Uredbe, i to reči: “a primenjuje od 1. aprila 2021. godine”, zameniti rečima: “a primenjuje od 1. februara 2022. godine”.
Ili naprosto reći: “Početak primene Uredbe o kancelarijskom poslovanju organa državne uprave („Sl. glasniku RS“, br. 21/2020), osim člana 22. Iste, odlaže se do 1. februara 2022. godine”.
To su male razlike u rečenom, ali razlika u onome što proizvode je ogromna.
Sad se na kraju opet postavlja pitanje, šta reći a ne ponoviti se ili biti grub? Da li i ovo potvrđuje tezu da je neznanje (i pisaca propisa i onih koji ih primenjuju) a ne korupcija, glavni problem našeg pravnog sistema? Za svaki posao je potrebna određena stručnost, teorijsko znanje, ali i iskustvo. Kako god, uvek je problem u neukosti (nedostatku formalnog pravnog ali i opšteg obrazovanja). Nažalost, ovde se još jednom pokazalo, koliko institucije kod nas svojim činjenjem urušavaju sistem koji kako tako funkcioniše.
Uvek mi je čudno kako razni besmisleni akti (i odredbe u njima) uopšte prođu put do usvajanja. Mada ne znam čemu se čudim kad znam kako je stanje stvari. Da zanemarimo čak i stručnost pisaca teksta istih, postavlja se pitanje, zar taj tekst ne prođe još par kontrola (raznih stručnih službi, savetnika, konsultanata, članova kabineta, odbora…) pre nego što postane zvaničan predlog? I niko ne primeti nelogičnosti bar. Šta reći na to? Ako nam je ovo pokazatelj stručnosti osoba koje sede u najvišem organu izvršne vlasti u RS (i njihovih savetnika i pomoćnika) onda… Ovo je tekst Vlade, ona je donosilac. Zar Vlada nema neke stručne službe (koje čine stručnjaci kako sam naziv kaže implicira)? A kako znamo da ima, šta nam sve ovo govori o njihovoj stručnosti i znanju i sledstveno tome kvalitetu rada cele institucije?
Ne znam, možda je najbolje ne davati komentar, već da svako donese sopstvene zaključke. Lično ću izneti samo sopstveni utisak. Ono što se čini kod nas, odavno nije materijal za stručnu analizu (bar ne onih koji se bave pravom), već za Riplija (Ripley), za ediciju „Verovali ili ne“. Na šta me sve zajedno podseća opisao sam na kraju teksta „Vanredno stanje u Aveniji b.b.“.
Ostaje nada da će u budućnosti neko možda pročitati i ova razmatranja i, ako ne počne da radi onako kako je pravilno, možda se bar zamisli. Dok se to ne desi, svima u RS želim mnogo sreće, jer u situacijama gde ništa ne zavisi od znanja i stručnosti, samo sreća može pomoći.
Izvor: Izvodi iz propisa su preuzeti iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.
